Pređi na sadržaj

Ričard Liki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ričard Liki
Ričard Liki 1986. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1944-12-19)19. decembar 1944.
Mesto rođenjaNajrobi, Britanska Kenija
Datum smrti2. januar 2022.(2022-01-02) (77 god.)
Mesto smrtiNajrobi, Kenija

Ričard Liki (engl. Richard Erskine Frere Leakey; Najrobi, 19. decembar 1944 — Najrobi, 2. januar 2022) bio je kenijski političar, paleontolog i konzervator, drugi od tri sina čuvenih arheologa Luisa i Meri Liki i brat Kolina Likija, takođe arheologa i biologa. On je bio je direktor Nacionalnog muzeja Kenije, osnovao je nevladinu organizaciju WildlifeDirect i bio je predsednik Kenijske službe za divlje životinje.[1]

Čuvena su njegova istraživanja u oblasti reke Omo u Etiopiji, gde je 1967. otkriven nalaz Homo erektusa koji se datuje u period od pre 160.000 godina. U oblasti jezera Rudolf, danas jezero Turkana, na lokalitetu Kobi Fora otkriveni su ostaci Parantropa Bojsa (Paranthropus boisei), lobanja Homo habilisa označena kao KNM ER 1470 i lobanja Homo erektusa KNM ER 3733. Tokom istraživanja 1978. pronađena je i lobanja Homo erektusa KNM ER 3883.

Liki je saosnivač Instituta za basen Turkana u akademskom partnerstvu sa Univerzitetom Stoni Bruk, gde je bio profesor antropologije. Bio je predsednik Instituta za basen Turkana do svoje smrti.[2][3]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Najranije godine[uredi | uredi izvor]

Ričard Erskine Frere Liki je rođen 19. decembra 1944. u Najrobiju.[4] Kao dečak, Liki je živeo u Najrobiju sa svojim roditeljima, Luisom Likijem, kustosom Korindon muzeja, i Meri Liki, direktorkom Likijevih iskopavanja u Olduvaju, i njegova dva brata, Džonatanom i Filipom.[5] Braća Liki imala su veoma aktivno detinjstvo. Svi dečaci su imali ponije i pripadali su poni klubu Langata.[6] Ponekad je ceo klub bio u gostima kod Likijevih za praznike i odmore. Likijevi roditelji su osnovali Klub dalmatinaca istočne Afrike i osvojili nagradu 1957. godine.[7] Psi i mnogi drugi kućni ljubimci su delili dom Likijevih.[7] Dečaci su učestvovali u igrama koje su vodili i odrasli i deca, u kojima su pokušavali da imitiraju rane ljude, hvatajući rukom zečeve i male antilope na Serengetiju. Jednom prilikom su oterali lavove i šakale sa ubijanje životinje da bi dokazali da mogu to da učine.[8]

Razbijena glava[uredi | uredi izvor]

Godine 1956, sa jedanaest godina, Liki je pao sa konja, razbio glavu i zamalo umro od toga.[9] Uzgred, upravo je ovaj incident spasio brak njegovih roditelja.[9] Luis je ozbiljno razmišljao da ostavi Meri zarad svoje sekretarice Rozali Ozborn. Dok je bitka sa Meri besnela u domaćinstvu, Liki je iz bolesničke postelje molio svog oca da ne odlazi. To je bio odlučujući faktor. Luis je raskinuo sa Rozali i porodica je živela u srećnoj harmoniji još nekoliko godina.[10]

Tinejdžerski preduzetnik[uredi | uredi izvor]

Liki je odlučio da se samostalno izdržava, pozajmio je 500 funti od svojih roditelja za Land Rover i ušao u posao lova sa zamkama i snabdevanjem kostura sa Kamojom Kimeom.[11] Već je bio vešt konjanik, navikao na život u prirodi, mehaničar Land Rovera, arheolog amater i vođa ekspedicije,[12] i naučio je da identifikuje kosti, što suveštine koje su sve upućivale na put kojim još nije želeo da ide, jednostavno zato što se time bavio njegov otac.[13]

Posao sa kostima se 1961. pretvorio u safari posao.[14] Godine 1962, dobio je dozvolu privatnog pilota i krenuo u obilaske Olduvajske klisure.[15] Iz povremenih snimanja iz vazduha primetio je potencijal obala jezera Natron za paleontologiju. Otišao je da traži fosile u Land Roveru, ali nije mogao da nađe nijedan, sve dok njegovi roditelji nisu odredili Glin Ajzaka da pođe sa njim.[16] Luis je bio toliko impresioniran njihovim nalazima da im je dao novac Nacionalnog geografskog društva za jednomesečnu ekspediciju.[17] Oni su istraživali u okolini Peninja kod jezera, gde je Liki bio zadužen za administrativne detalje. Zbog dosade, vratio se privremeno u Najrobi, ali je u tom trenutku Kamoja Kimeu otkrio fosil Australopithecus boisei.[11] Druga ekspedicija je ostavila utisak na Likija da je bio isključen iz najznačajnijeg dela operacije, naučne analize.[11]

Brak[uredi | uredi izvor]

Godine 1964, na svojoj drugoj ekspediciji na jezeru Natron, Liki je upoznao arheologa po imenu Margaret Kroper.[18] Kada se Margaret vratila u Englesku, Liki je odlučio da sledi njen primer kako bi diplomirao i bolje se upoznao sa njom. Za šest meseci završio je srednju školu; u međuvremenu Margaret je diplomirala na Univerzitetu u Edinburgu.[19] Položio je prijemne ispite za upis na koledž, ali su 1965. godine on i Margaret odlučili da se venčaju i vrate u Keniju. Otac mu je ponudio posao u Centru za praistoriju i paleontologiju.[20] Radio je na iskopavanjima na jezeru Baringo i nastavio svoj posao fotografskog safarija, zarađujući dovoljno novca da kupi kuću u Karenu, prijatnom predgrađu Najrobija.[21] Njihova ćerka Ana rođena je 1969. godine, iste godine kada su se Liki i Margaret razveli. Oženio se svojom koleginicom Miv Eps 1970. godine i imali su dve ćerke, Luiz (rođena 1972) i Samiru (1974).[22]

Paleontologija[uredi | uredi izvor]

Ričard je osnovao Kenijske muzejske saradnike (sada Kenijsko muzejsko društvo) sa uticajnim Kenijcima 1955. godine.[23] Oni su imali za cilj da „kenijaniziraju“ i unaprede Narodni muzej.[23] Ponudili su muzeju 5000 funti, jednu trećinu njegovog godišnjeg budžeta, ako bi Likija postavio na odgovornu poziciju, i on je postao posmatrač u upravnom odboru.[24] Džoel Ojal, vladin zvaničnik zadužen za muzej i član Udruženja, naložio je predsedniku odbora da počne da zapošljava Kenijce.[25]

Konzervacija[uredi | uredi izvor]

Liki 2010. godine

Godine 1989, Ričarda Likija je predsednik Danijel Arap Moi imenovao za šefa Odeljenja za očuvanje i upravljanje divljim životinjama (WMCD) kao odgovor na međunarodnu negodovanje zbog krivolova slonova i uticaja koji je to imalo na divlje životinje Kenije.[26] Odeljenje je 1990. godine zamenila Kenijska služba za divlje životinje (KWS), a Liki je postao njen prvi predsednik.[27] Karakterističnim hrabrim koracima Liki je stvorio specijalne, dobro naoružane jedinice za borbu protiv krivolova koje su bile ovlašćene da pucaju na krivolovce po viđenju.[28] Krivolovska pretnja je dramatično smanjena. Impresionirana Likijevom transformacijom Službe za zaštitu divljih životinja Kenije, Svetska banka je odobrila potpore u vrednosti od 140 miliona dolara.[29] Ričard Liki, predsednik Moi i WMCD dospeli su na naslovne sranice međunarodnih vesti kada je zaliha od 12 tona slonovače spaljena 1989. u Nacionalnom parku Najrobija.[30]

Spoljašnji video-zapis
Likijeva prezentacija Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, „Nova politika o divljim životinjama za Keniju”, 18. april 1991., C-SPAN

Ričard Liki svojim konfrontacijskim pristupom po pitanju sukoba između ljudi i divljih životinja u nacionalnim parkovima nije stekao mnoštvo prijatelja. Njegov stav je bio da su parkovi samostalni ekosistemi koji moraju biti ograđeni, a da se ljudi trebaju držati podalje. Likijeva smela i nepotkupljiva priroda takođe je uvredila mnoge lokalne političare.[31]

Godine 2016, Liki je proglašen za zaštitnika prirode od strane fondacije Perfektni svet i osvojio je nagradu „Krhki nosorog“ na Balu slonova u Geteborgu, u Švedskoj.[32][33]

Dečak iz Turkane[uredi | uredi izvor]

Dečko iz Turkane

Dečak iz Turkane (Turkana Boy) otkriven je 1984. godine. Ovo otkriće člana Likijevog tima, Kamoja Kimeu (Kamoya Kimeu), je dobro očuvan skelet dvanaestogodišnjeg dečaka (prema nekim tumačenjima individua je bila 9 godina stara) Homo erektusa, starog 1,6 miliona godina.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Liki 2014. godine

Likijevi rani objavljeni radovi uključuju Origins i The People of the Lake (oba sa Rodžerom Levinom kao koautorom), The Illustrated Origin of Species, i The Making of Mankind (1981).

  • Origins (sa Rodžerom Levinom) (Dutton, 1977)
  • People of the Lake: Mankind and its Beginnings (sa Rodžerom Levinom) (Anchor Press/Doubleday, 1978)
  • Making of Mankind (Penguin USA, 1981)
  • One Life: An Autobiography (Salem House, 1983)
  • Origins Reconsidered (sa Rodžerom Levinom) (Doubleday, 1992)
  • The Origin of Humankind (Perseus Books Group, 1994)
  • The Sixth Extinction (sa Rodžerom Levinom) (Bantam Dell Pub Group, 1995)
  • Wildlife Wars: My Fight to Save Africa's Natural Treasures (sa Virdžinijom Morelom) (St. Martin's Press, 2001)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ People of the Lake. Anchor Press/Doubleday. januar 1978. Pristupljeno 28. 5. 2020. 
  2. ^ „Richard Leakey, trailblazing conservationist and fossil hunter, dies at 77”. Science (na jeziku: engleski). 2022-01-02. Pristupljeno 2022-01-04. 
  3. ^ Lukpat, Alyssa; Chung, Christine (2022-01-03). „Richard Leakey, Kenyan Fossil Hunter and Conservationist, Dies at 77”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-01-04. 
  4. ^ Lukpat, Alyssa; Chung, Christine (2022-01-03). „Richard Leakey, Kenyan Fossil Hunter and Conservationist, Dies at 77”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-01-03. 
  5. ^ „Richard E. Leakey Biography and Interview”. www.achievement.org. Academy of Achievement. 
  6. ^ Kashyap, Nitin (3. 1. 2022). „Kenyan Paleoanthropologist Richard Leakey Passed Away at 77 Family”. Up To Brain. Pristupljeno 3. 1. 2022. [mrtva veza]
  7. ^ a b „Louis Leakey, Famed Paleoanthropolgist and Dalmatian Fancier”. National Purebred Dog Day. 5. 8. 2017. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  8. ^ Morell, Virginia (1995). „18: Richard Makes his Move”. Ancestral Passions. 
  9. ^ a b Stone, Andrea (2. 1. 2022). „Richard Leakey, trailblazing conservationist and fossil hunter, dies at 77”. National Geographic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  10. ^ Morell, Virginia (1995). Chapter 17, "Chimpanzees and Other Loves", in Ancestral Passions: The Leakey Family and the Quest for Humankind's Beginnings. ISBN 978-0684824703.
  11. ^ a b v „Fossil Finders: Kamoya Kimeu”. The Leakey Foundation. 13. 4. 2018. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  12. ^ Hendrickson, Paul (3. 10. 1978). „Drive, Luck and the Leakey Genes”. Washington Post. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  13. ^ Richard E. Leakey in The Making of Mankind (1981), Chapter 1, p. 1, says he wished to be "free" of his parents' world, a sentiment both Louis and Mary must have understood very well, even though they opposed his freedom.
  14. ^ „Portrait: Richard Leakey”. The Guardian. 9. 10. 2001. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  15. ^ Lewin, Roger (oktobar 2002). „The Old Man of Olduvai Gorge”. Smithsonian (na jeziku: engleski). 33 (7): 82—88. PMID 17211962. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  16. ^ Wood, Bernard (5. 10. 2015). „A Very Special Archaeologist”. Center for the Advanced Study of Human Paleobiology. The George Washington University. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  17. ^ Morell, 1995, Chapter 18, "Richard Makes his Move." Besides Leakey and Glynn, the roster included Barbara Isaac, Philip Leakey, Hugo van Lawick and six of Mary's African assistants.
  18. ^ „Leakey, Richard”. Encyclopedia.com. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  19. ^ „Richard Leakey obituary”. The Guardian (na jeziku: engleski). 3. 1. 2022. Pristupljeno 4. 1. 2022. 
  20. ^ „Richard Leakey”. Freedom from Religion Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  21. ^ Church, Lauren Belfer (8. 6. 1984). „A taste of paradise in the Kenyan wilderness”. Christian Science Monitor. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  22. ^ Lukpat, Alyssa; Chung, Christine (3. 1. 2022). „Richard Leakey, Kenyan Fossil Hunter and Conservationist, Dies at 77”. The New York Times. Pristupljeno 4. 1. 2022. 
  23. ^ a b „About Us”. Kenya Museum Society. Pristupljeno 4. 1. 2022. 
  24. ^ Otieno, David Okelo (27. 11. 2013). „A Protective Legislation, Policy and Practice of Archaeological Heritage Management in Kenya”. IUT des Pays de l'Adour. str. 172. Pristupljeno 4. 1. 2022. 
  25. ^ Morell, Virginia (11. 1. 2011). Ancestral Passions: The Leakey Family and the Quest for Humankind's Beginnings (na jeziku: engleski). Simon and Schuster. ISBN 9781439143872. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  26. ^ „'Kenya's wildlife – Predictions for the next decade' with Dr Richard Leakey”. Royal African Society. Arhivirano iz originala 11. 11. 2019. g. Pristupljeno 5. 11. 2016. 
  27. ^ „Richard Erskine Leakey”. The African Academy of Sciences. Arhivirano iz originala 02. 12. 2022. g. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  28. ^ Ham, Anthony; Butler, Stuart; Starnes, Dean (2012). Lonely Planet Kenya. Lonely Planet. ISBN 9781743213063. 
  29. ^ „Dr Richard Leakey: A swashbuckler with intent”. The Standard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  30. ^ Perlez, Jane (19. 7. 1989). „Kenya, In Gesture, Burns Ivory Tusks”. The New York Times. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  31. ^ Perlez, Jane (7. 1. 1990). „Can He Save the Elephants?”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  32. ^ „Another great legend awarded the world's most prestigious conservation prize”. Climate and World Forum (na jeziku: engleski). 4. 12. 2021. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  33. ^ „The Perfect World Award”. The Perfect World Foundation. Pristupljeno 3. 1. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_Лики&oldid=27630178”