Pređi na sadržaj

Ručni klin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Praistorijski ručni klin iz Sent Ašela u Francuskoj[1]

Ručni klin (bifas ili bifacijalno oruđe odnosno oružje) je artefakt koji je korišćen od praistorijskog perioda.[2] Dobijao se dvostranim (bifacijalnim) okrasivanjem oblutaka ili komada sirovine.

Tipičan je prvenstvno za stariji paleolit – za ašelsku kulturu ali se javlja i kasnije u srednje paleolitskim industrijama (u musterijenu).

Stariji ašel (preašel ili abvilijen) obeležavaju masivni ručni klinovi sa bazom koja je često pod korteksom i sa nepravilnom cik-cak sečicom.

U mlađem ašelu, zahvaljujući upotrebi mekog perkutera u finalnoj fazi dorade, tipični fino izrađeni simetrični ručni klin ovalne, srcolike, kopljaste i trougaone forme sa stanjenom bazom bez korteksa i pravom radnom ivicom.

Ručni klinovi su verovatno bile višenamenske alatke za kopanje korenja i lukovica ali i da služe kao noževi i postruške za sečenje mesa, kasapljenje ulovljenog plena i za druge aktivnosti.

Bifacijalni nož[uredi | uredi izvor]

Bifacijalni nož sa heptom je asimetrični, bifacijalno okresani nož ili postruška, formiran na debelom odbitku ili pljosnatom oblutku. Jedna od dužih ivica predstavlja sečivo, dok ivica naspram nje nije retuširana. Javlja se u mikokijenu u centralnoj i istočnoj Evropi. Poznati su noževi tipa Bokštajn i Pradnik.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Frere, John (1800). „Account of Flint Weapons Discovered at Hoxne in Suffolk”. Archaeologia. Society of Antiquaries of London. 13: 204—205. doi:10.1017/s0261340900024267. Pristupljeno 20. 6. 2015 — preko wikisource. 
  2. ^ Kohn, Marek (1999). As We Know it: Coming to Terms with an Evolved Mind. Granta Books. str. 59. ISBN 978-1-86207-025-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Boyd, Robert (2008). How Humans Evolved. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-93271-3. 
  • Benito del Rey, Luis (1982). „Aportación a un estudio tecnomorfológico del bifaz: Studia Zamorensia”. III. Ediciones de la Universidad de Salamanca, Colegio Universitario de Zamora: 305—323. 
  • Brézillon, Michel. Dictionnaire de la Préhistoire. Librairie Larousse, Paris. ISBN 978-2-03-075437-5. 
  • A. S. Barnes/H. H. Kidder, Differentes techniques de débitage à La Ferrassie. Bull. Soc. Préhist. Franç. 33, 1936, 272–288.
  • C. A Bergmann/M. B. Roberts, Flaking technology at the Acheulean site of Boxgrove, West Sussex, England. Rev. Arch. Picardie, Numero Special, 1–2, 1988, 105–113.
  • Bordes, François (1961). Typologie du Paléolithique ancien et moyen. Impriméries Delmas, Bordeaux. 
  • F. Bordes, Le couche Moustérienne du gisement du Moustier (Dordogne): typologie et techniques de taille. Soc. Préhist. Française 45, 1948, 113–125.
  • F. Bordes, Observations typologiques et techniques sur le Périgordien supérieur du Corbiac (Dordogne). Soc. Préhist. Française 67, 1970, 105–113.
  • F. Bordes, Le débitage levallois et ses variantes. Bull. Soc. Préhist. Française 77/2, 1980, 45–49.
  • P. Callow, The Olduvai bifaces: technology and raw materials. In: M. D. Leakey/D. A. Roe, Olduvai Gorge Vol. 5. (Cambridge 1994) 235–253.
  • H. L. Dibble, Reduction sequences in the manufacture of Mousterian implements in France. In: O. Soffer (Hrsg.), The Pleistocene of the Old world, regional perspectives (New York 1987).
  • P. R. Fish, Beyond tools: middle palaeolithic debitage: analysis and cultural inference. J. Anthr. Res. 1979, 374–386.
  • F. Knowles, Stone-Worker's Progress (Oxford 1953).
  • Marek Kohn/Steven Mithen Axes, products of sexual selection?, Antiquity 73, 1999, 518–26.
  • K. Kuman, The Oldowan Industry from Sterkfontein: raw materials and core forms. In: R. Soper/G. Pwiti (Hrsg.), Aspects of African Archaeology. Papers from the 10th Congress of the Pan-African Association for Prehistory and Related Studies. Univ. of Zimbabwe Publications (Harare 1996) 139–146.
  • J. M. Merino, Tipología lítica. Editorial Munibe 1994. Suplemento, (San Sebastián 1994). ISSN 1698-3807.
  • H. Müller-Beck, Zur Morphologie altpaläolithischer Steingeräte. Ethnogr.-Archäol.-Zeitschr. 24, 1983, 401–433.
  • M. Newcomer, Some quantitative experiments in hand axe manufacture. World Arch. 3, 1971, 85–94.
  • Th. Weber, Die Steinartefakte des Homo erectus von Bilzingsleben. In: D. Mania/Th. Weber (Hrsg.), Bilzingsleben III. Veröff. Landesmus. Vorgesch. Halle 39, 1986, 65–220.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ručni klin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ручни_клин&oldid=27554524”