Svetozar Pribićević

Svetozar Pribićević
Lični podaci
Datum rođenja	(1875-10-26)26. oktobar 1875.
Mesto rođenja	Kostajnica, Austrougarska
Datum smrti	15. septembar 1936.(1936-09-15) (60 god.)
Mesto smrti	Prag, Čehoslovačka
Državljanstvo	Kraljevina Jugoslavija
Narodnost	Srbin
Univerzitet	Univerzitet u Zagrebu
Politička karijera
Politička stranka	Srpska samostalna stranka (u Austrougarskoj) Demokratska stranka (1919—1924) Samostalna demokratska stranka (od 1924)
Mandati Potpredsednik Narodnog vijeća SHS 1918 — 1918. Ministar unutrašnjih poslova 1918 — 1920. Prethodnik Marko Trifković Naslednik Marko Trifković Ministar unutrašnjih poslova 1921 — 1921. Prethodnik Milorad Drašković Naslednik Vojislav Marinković

Svetozar Pribićević (Kostajnica, 26. oktobar 1875 — Prag, 15. septembar 1936) je bio srpski političar, ministar unutrašnjih poslova i ministar prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Od zagovornika jake centralne vlasti postao njen protivnik.

Biografija

Fotografija Pribićevića iz 1901.

Svetozar je jedan od četvorice sinova oca Vasa, građanskog učitelja iz Glavičana i majke Hristine, domaćice. Svetozar je imao trojicu braće: Milana, oficira, Valerijana Vasu, profesora i Adama. Pribićevići nisu bili istaknuta porodica među Srbima u bivšoj Vojnoj krajini, ali ih je njihov otac sve školovao, što nije bilo uobičajeno u to vrijeme i na tim prostorima. Pribićević je kao student u Zagrebu pripadao krugu napredne omladine. Svoje političke poglede izneo je 1897. u programskom članku Misao vodilja Srba i Hrvata (u almanahu Narodna misao) u kojem je zastupao gledište da su Srbi i Hrvati jedan narod. Posle diplomiranja na zagrebačkom univerzitetu Pribićević je jedno vreme predavao matematiku.

Od 1902. je bio urednik Novog Srbobrana, organa Srpske samostalne stranke. Učestvovao je u osnivanju Hrvatsko-srpske koalicije (1905), i postao vođa njenog srpskog krila. Posle istupanja Franje Supila iz koalicije, Pribićević je bio njen stvarni šef.

Njegovom političkom ugledu nije previše naudilo suđenje trojici njegove braće, u montiranom veleizdajničkom procesu (1908), koji se završio dugogodišnjim robijama za dvojicu braće. Vrlo brzo, 1910. ovaj proces je obustavljen, a učesnici pomilovani.

U vreme Prvog svetskog rata vodio je oportunističku politiku, ali se pred slom dvojne, Austrougarske monarhije priključio Narodnom vijeću Slovenaca, Hrvata i Srba i postao njegov potpredsednik. Pribićević je igrao značajnu ulogu u danima stvaranja zajedničke jugoslovenske države.

Zastupnik centralizma (1918—1927)

Smatrajući da su Hrvati i Srbi jedan narod, svoju političku aktivnost usmeravao je na izgradnju jugoslovenskog unitarizma, i zalagao se za centralističko uređenje države. Na tim koncepcijama bio je jedan od osnivača Demokratske stranke (1919) zajedno sa Ljubom Davidovićem, Jašom Prodanovićem i drugima, i vodio odlučnu borbu protiv federalističkih snaga, posebno protiv Stjepana Radića i njegove Hrvatske republikanske seljačke stranke. U Kraljevini SHS bio je ministar unutrašnjih poslova (1919—1920) te ministar prosvete (1920—1922. i 1924—1925). Pribićević se razišao sa Davidovićem posle Davidovićevog sporazuma sa HRSS o decentralizacije države. On je u takvom popuštanju video opasnost za prevagu srpske buržoazije u hrvatskim krajevima, gde su Srbi predstavljali brojno slabiju snagu. Zbog neslaganja sa umerenijim delom vođstva Demokratske stranke o tom pitanju, Pribićević je istupio iz nje (1924) i sa 14 poslanika osnovao Samostalnu demokratsku stranku (SDS), koja je isticala svoj unitaristički i centralistički program.

Tada je sa Nikolom Pašićem osnovao vladu Nacionalnog bloka koja je branila centralistički Vidovdanski ustav. Kada je Pašić zaključio sporazum sa Stjepanom Radićem (1925), Pribićević je prešao u opoziciju.

Zastupnik federalizma (1927—1936)

Stjepan Radić drži govor u Dubrovniku 27. maja 1928. godine. Desno od Radića je Josip Predavec, a levo Svetozar Pribićević.

Smatrajući da je njegova podrška radikalima učvrstila srpsku dominaciju, on je posle skupštinskih izbora 1927. povezao svoju stranku sa Radićevom Hrvatskom seljačkom strankom (koja je prešla u opoziciju) i s Radićem stvorio Seljačko-demokratsku koaliciju (SDK).

Tada je počela njegova postepena transformacija: od pobornika centralizma postao je njegov protivnik. U vreme Šestojanuarske diktature interniran je u Brus (Srbija), a zatim je zbog lošeg zdravlja prebačen u bolnicu u Beograd, u odeljenju koje je služilo kao zatvor. U bolnici je proveo više od osamnaest meseci. Da bi izbegao ponovno interniranje u Brus, Pribićević je započeo štrajk glađu i zatražio da iz zdravstvenih razloga otputuje u Čehoslovačku. Pod pritiskom Čehoslovačke i Francuske, vlada je dopustila da ode u inostranstvo. Pribićević je 23. jula otišao u Prag. U Čehoslovačkoj je proveo dve godine, zatim tri godine u Francuskoj, a 1936. se vratio u Prag, gdje je i umro od raka pluća. Sahranjen je na Olšanskom groblju.

U emigraciji je napisao Diktatura kralja Aleksandra (fr. La dictature du roi Alexander 1933), svoj politički obračun sa kraljem Aleksandrom, u kojoj se izjasnio za federalno i republikansko ustrojstvo Jugoslavije. Kralja Aleksandra je nazvao tiraninom koji bi radije da amputira Hrvatsku od Jugoslavije nego da uvede federalno uređenje. Svoje novo stajalište je izrazio u Pismu Srbima (1933), u kojem se zalagao za sporazum Srba i Hrvata na osnovu ravnopravnosti obaju naroda: „Svaki drugi put i rješenje značilo bi vječite trzavice, međusobne sukobe i ratove, koji bi se na kraju katastrofalno završili za oboje...“

Pred kraj života naglašavao je i potrebu stvaranja seljačko-radničkog pokreta.

Literatura

• Mikavaca, Dejan (2017). Prečanski Srbi do sloma Austrougarske: Jovan Subotić i Svetozar Pribićević. Novi Sad: Prometej i RTV. str. 401. ISBN 978-86-515-1284-4. 
• Pavlović, Marko (2000). Jugoslovenska država i pravo: 1914-1941. Kragujevac: N. Pavlović. str. 375. ISBN 86-83313-01-8. 
• Kazimirović, Vasa (2022). Srbija i Jugoslavija 1914-1945, Knj. 1. Novi Sad: Prometej. str. 722. ISBN 978-86-515-2015-3. 
• Kazimirović, Vasa (2022). Srbija i Jugoslavija 1914-1945, Knj. 2. Novi Sad: Prometej. str. 698. ISBN 978-86-515-2017-7. 
• Radojević, Mira (2018). Srpski narod i jugoslavenska kraljevina 1914-1941, tom I. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 428. ISBN 978-86-379-1388-7. 
• Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Krestić, Vasilije (1991). Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji 1848-1914. Beograd: Politika. 
• Mikavica, Dejan (2011). Srpsko pitanje na Ugarskom saboru 1690-1918. Novi Sad: Filozofski fakultet. 
• Mikavica, Dejan (2015). Srpska politika u Hrvatskoj i Slavoniji 1538-1918. Novi Sad: Filozofski fakultet. 
• Mikavica, Dejan (2017). Srpska politika u Hrvatskoj 1538-1918. Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine. 
• Mikavica, Dejan (2018). Srpska politička elita u Austrougarskoj monarhiji: 1860-1918. 2. Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine. 
• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit. 

Spoljašnje veze

• Desimir Tošić: Siloviti i namršteni Svetozar Pribićević („Danas“, 28. februar 2006)