Pređi na sadržaj

Stevo Todorčević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stevo Todorčević
Stevo Todorčević, 1984. godine
Datum rođenja(1955-02-09)9. februar 1955. (69 god.)
Mesto rođenjaUbovića Brdo, NR BiH, FNR Jugoslavija
SuprugaVesna Todorčević[1]
DecaMarko Todorčević[1]

Stevo Todorčević (Ubovića Brdo, kod Mrkonjić Grada, 9. februar 1955[2]) srpsko-kanadski je matematičar, univerzitetski profesor i akademik.

Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti, član Kanadskog kraljevskog društva (Royal Society of Canada) i profesor Univerziteta u Torontu na odeljenju prirodnih nauka i inženjeringa. Pored toga, ima status starijeg naučnika u francuskom CNRS. Uživa ugled jednog od najboljih srpskih matematičara i vodećeg matematičara u oblasti teorije skupova i matematičke logike na svetu.[3][4][5]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Todorčević je rođen u selu Ubovića Brdo gde je živeo do drugog razreda osnovne škole. Tada se preselio sa roditeljima u Banatsko Novo Selo gde je završio osnovnu školu.[6] Zatim je upisao gimnaziju "Uroš Predić" u Pančevu. Svoj talent i afinitet prema matematici nije pokazivao do trećeg razreda Gimnazije. Profesor matematike mu je bila Slavka Mitrović koja ga, uvidevši njegov talent, nije ni propitivala u četvrtom razredu. Po završenoj gimnaziji se upisao na Prirodno-matematički fakultet u Beogradu. Posećivao je predavanja profesora Đure Kurepe za posebno uspešne studente. Magistarsku tezu je radio kod profesora Kurepe 1978 godine. Profesor Kurepa je bio mišljenja da je Stevin rad, koji je priložio kao magistarsku tezu, bio vredan doktorata, pa su mu predložili da odbranom magistarske teze i doktorira. Stevo nije prihvatio predlog pa je 1979 godine uradio doktorsku tezu, za čije čitanje i ocenu profesor Kurepa nije mogao da nađe nikoga u Jugoslaviji, pa se obratio dvojici profesora iz Engleske. Jedan od njih je bio Keit Devlin koji je Stevi preporučio da ode na predavanja profesora Šelaha o forsingu u Jerusalim. Na početku odbrane doktorske teze, profesor Kurepa je istakao da je Stevo po talentu iznad svih 40 doktoranada kojima je on bio mentor tokom svoje karijere.[1][7]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Todorčević je završio studije matematike na Beogradskom univerzitetu i doktorirao 1979. godine na Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pod mentorstvom akademika Đure Kurepe.[8]

Bio je rukovodilac jednogodišnjih tematskoh programa na institutu Mittag-Leffler u Stokholmu 2000-2001, Fildsovom institutu u Torontu 2002-2003, 2012-2013. i CRM u Barseloni 2003-2004. Rukovodio je naučnim projektima NSF (SAD), kanadskog NSERC, španskog CSlC i francuskog CNRS. Kanadska vlada mu je 2004. dodelila zvanje Canada Research Chair na Univerzitetu u Torontu.[9][10]

Držao je stalne ili vremenski ograničene pozicije na Berkliju, Prinstonu (engl. Institute for Advanced Study), Kolorado univerzitetu u Bolderu i Pariskom univerzitetu (VII).

Član je redakcija četiri međunarodna matematička časopisa. Do sada je objavio osam monografija (prva je Partition Problems in Topology), od kojih poslednje dve u serijama Progress in Mathematics Birkhauzera i Annals of Mathematics Studies (Princeton University Press), a većinu naučnih radova u matematičkim časopisima: Acta Mathematica, Advances in Applied Mathcmatics, Advances in Mathematics, Annales de l'lnstitut Fourier (Grenoble), Combinatorica, Compositio Mathematica, Journal of the American Mathematical Society, Journal of Functional Analysis, Mathematishe Annalen, Mathematical Proceedings of the Cambridge Philosophical Society, Proceedings of the London Mathematical Society, Transactions of the American Mathematical Society.

Za redovnog člana Srpske akademije nauka izabran je 5. novembra 2009. godine,[2] a od 18. novembra 2016. je član Kanadskog kraljevskog društva (Royal Society of Canada), što je ekvivalent nacionalnoj akademiji nauka.[11]

Po svojim doprinosima teoriji skupova, akademik Todorčević je vodeći matematičar u svetu. Njegov doprinos je istaknuto vidljiv u kombinatornoj teoriji skupova i vezi ove teorije sa topologijom i analizom. Njegovi radovi su prepoznatljivi po upadljivoj originalnosti i tehničkoj briljantnosti.

Njegov glavni doprinos je otkriće potpuno novog matematičkog objekta, ro (rho) funkcija i metode minimalne šetnje na ordinalima. Ro funkcije Todorčević je iskoristio da nađe najjaču moguću negativnu relaciju razdvajanja. Iste ro funkcije je njegov doktorand Džastin Mur (Justin T. Moore) iskoristio da pokaže da S- i L- prostori nisu dualni. U proučavanju S- i L- prostora u topologiji, Todorčević je dokazao značajnu klasifikacijsku teoremu tranzitivnih relacija na prvom neprebrojivom ordinalu. Zajedno sa Agrirosom (Spiros A. Agryros), koristi ro funkcije u konstrukciji neseparabilnih Banahovih prostora a zatim da nađe odgovor da li je klasa Aronsajnovih (Nachman Aronszajn) drveta dobro kvazi uređena po nekom uređenju a da pri tom su sačuvana umetanja u drvo. Todorčević je dalje proučio u detalje kompaktne skupove Baire-ove klase 1 funkcija nastavljajući time rad Bourgain-a, Fremlin-a, Talagrand-a i drugih u teoriji Banahovih prostora. Zajedno sa P. Larson-om je završio rad na starom Katetovom (Katetov) problemu metrizacije kompaktnih prostora. U Todorčevićeve najsjajnija nedavna dostignuća (i njegovih saradnika) dolaze doprinosi fon Nojmanovim i Maharamovim problemima, teoriji neseparabilnih Banahovih prostora, uključujući tu i rešenje starog problema Dejvisa (Davis) i Džonsona (Johnson), rešenje dugo nerešenog problema Lejvera (Laver), te njegov rad na razvoju teorije dualnosti koja povezuje Remzijevu (Ramsey) teoriju konačnosti i topološku dinamiku.[12]

Mentorstvo[uredi | uredi izvor]

Todorčević je do sada bio mentor dvadeset šestorici doktoranada, uglavnom na Univerzitetu Toronto i na pariskom Université Paris Diderot - Paris 7.[8] Jedan od njegovih doktoranada, Ilijas Farah, je dobio Saksovu nagradu 1997. godine za disertaciju koju je odbranio na Torontskom univerzitetu juna iste godine.[13]

Drugi njegov doktorand, Justin Tatch Moore, je dobio nagradu "Young Scholar's Competition" 2006. godine u Beču. Ovo takmičenje je bilo deo proslave stogodišnjice Gedelovog rođenja.[14]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Todorčević je do sada dobio više prestižnih međunarodnih nagrada za svoje doprinose matematici. Među njima su

  • prva nagrada Balkanskog matematičkog društva za 1980. i 1982. godinu[15]
  • CRM-Fields-PIMS nagrada za matematiku za 2012.[12]
  • Shoenfield nagrada za knjigu Introcution to Ramsey Spaces za 2013.[16]
  • dvadeset sedma godišnja Gödel-ova nagrada Asocijacije za simboličku logiku za 2016.[17]

Pored dodeljenih mu nagrada, Todorčević je bio:

  • saradnik Milerovog instituta fundamentalih istraživanja Kalifornijskog univerziteta u Berkliju (1983-5),
  • član Prinstonskog instituta naprednih studija (1985-6)[18]
  • član programskog odbora Međunarodnog kongresa matematičara 2006, sekcija Logika i osnove[19]
  • instruktor Tarskog (Tarski lecturer) u 2014

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Stevo Todorčević, Mathematician: Life for the spark of discovery
  2. ^ a b „Todorčević Stevo”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  3. ^ RSC Fellowship Citation and Detailed Appraisal: Stevo Todorcevic
  4. ^ „Fields Institute - Stevo Todorcevic (Toronto) receives 2012 CRM-Fields-PIMS Prize”. www.fields.utoronto.ca. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  5. ^ Stojiljković, Stanko (2017-01-25). „GEDELOV PREDAVAČ”. Galaksija Nova (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-22. 
  6. ^ Soleša, Boro (13. 5. 2014). „Rešavač „nerešivih“ problema”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  7. ^ „Stevo Todorčević, sećanja Ž. Miloradovića”. digilander.libero.it. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  8. ^ a b „Stevo Todorcevic - The Mathematics Genealogy Project”. www.genealogy.math.ndsu.nodak.edu. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  9. ^ Jovanović, Jovan (1. 10. 2018). „Stevo Todorčević, Mathematician: Live For The Spark Of Discovery”. CorD Magazine. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  10. ^ Government of Canada, Industry Canada (29. 11. 2012). „Canada Research Chairholders: Stevo Todorcevic”. www.chairs-chaires.gc.ca. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  11. ^ „Eight U of T science faculty join Royal Society of Canada as fellows”. The Varsity. 26. 9. 2016. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  12. ^ a b „Prof. Stevo Todorcevic awarded CRM-Fields-PIMS Prize | Pacific Institute for the Mathematical Sciences - PIMS”. www.pims.math.ca. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  13. ^ „1998 Sacks Prize winners announcement”. www.ucl.ac.uk. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  14. ^ „University of Toronto, Department of Mathematics: Outstanding award for Justin Moore” (PDF). robert.barringtonleigh.net. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  15. ^ „Le 6ème Congrès Européen de Mathématiques Cracovie” (PDF). smf.emath.fr. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  16. ^ „Stevo Todorcevic receives 2013 Shoenfield Prize for a book”. aslonline.org. Arhivirano iz originala 21. 07. 2018. g. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  17. ^ „The Twenty-seventh Annual Gödel Lecture 2016: Stevo Todorcevic”. Arhivirano iz originala 21. 10. 2016. g. Pristupljeno 27. 11. 2016. 
  18. ^ „Stevo Todorčević, an IAS member”. Institute for Advanced Study (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  19. ^ „Program Committee and Sectional Panels 2006 Madrid, Spain”. International Mathematical Union=6. 5. 2021 (na jeziku: engleski). 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стево_Тодорчевић&oldid=27712035”