Sukob talibana i ISIL-a u Avganistanu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sukob talibana i ISIL-a u Avganistanu
Deo Rat u Avganistanu (od 2001)

Borci Islamske države koji su se predali nakon bitke za Darzab
Vreme2. februar 2015. — danas
(9 godina i 3 dana)
Mesto
Istočni Avganistan, avganistansko-pakistanska granica
Ishod

U toku

  • Pobede talibana u bitkama kod Darzaba i Nangarhara[1]
  • Slom uporišta ISIL-a u istočnom Avganistanu krajem 2019. godine
Teritorijalne
promene		 Talibani proterali ISIL iz Avganistana.
Sukobljene strane
Talibani
Hakani grupa
Vojna podrška:
Sjedinjene Američke Države SAD
Rusija Rusija
 Pakistan
Iran Iran
 Turska		 Islamska država — Horasan provincija
Komandanti i vođe
Ahtar Mensur †
Hibatula Akundžada
Hadži Nasarv
Džalaludin Hakani
Siradžudin Hakani		 Hafiz Said Kan †
Hafiz Said Kan †
Abdul Rauf Aliza †
Kari Hakmet †
Mensur Dadulah †
Jačina
10.000 2.000
Žrtve i gubici
600 mrtvih 500 mrtvih
1.516 mrtvih

Sukob talibana i ISIL-a u Avganistanu je oružani sukob između talibana i ogranka Islamske Države u Horasanu. Sukob je eskalirao kada su militanti povezani sa ISIS-K ubili Abdula Ganija, višeg komandanta talibana u provinciji Logar 2. februara 2015. godine[2]. Mreža Hakani podržavala je talibane, dok ISIL podržava grupa protiv talibana, Visoko vijeće avganistanskog emirata, predvođeno islamistom Muhamedom Rasulom[3].

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Tokom pobune talibana, u januaru 2015. godine, ISIL se uspostavio u Horasanu i formirao njihov ogranak ISIL-K[4]. Glavni cilj ISIL-K bio je zauzeti zemlju Horasan, koja uključuje i državu Avganistan[5].

Hronologija[uredi | uredi izvor]

2015[uredi | uredi izvor]

Dana 2. februara, militanti povezani sa ISIS-K ubili su Abdul Ganija, talibanskog komandanta, u provinciji Logar[2]. Asif Nang, guverner provincije Farah, rekao je 26. maja da su se talibani u poslednja tri dana borili protiv militanata ISIS-a u provinciji Farah. U sukobu je poginulo 10 talibana i 15 militanata ISIS-a[6].

U maju su militanti ISIS-K zarobili Maulvija Abasa, talibanskog komandanta koji je predvodio mali odred pobunjeničkih boraca u provinciji Nangarhar.

U junu su militanti ISIS-K odrubili glave 10 talibanskim borcima koji su bežali od avganistanske vojne ofanzive prema rečima portparola avganistanskog korpusa odgovornog za region[7].

Dana 9. novembra 2015. godine izbile su borbe između različitih talibanskih frakcija u provinciji Zabul u Avganistanu. Borci lojalni novom talibanskom vođi Ahtaru Mensuru počeli su da se bore protiv frakcije za ISIL koju vodi Mula Mensur Dadulah. Dadulahova frakcija je dobila podršku od IS-a tokom sukoba, a borci IS-a su se takođe pridružili borbama zajedno sa Dadulahom, uključujući strane borce iz Čečenije i Uzbekistana. Dadulah i IS su na kraju poražene od Mensurovih snaga. Prema rečima Gulama Džilanija Farahija, pokrajinskog direktora bezbednosti u Zabulu, tokom borbi je poginulo više od 100 militanata sa obe strane[8].

Dana 13. novembra, Gulam Džilani Farahi, šef avganistanske policije, rekao je da je Mula Mansur Dadulah ubijen u sukobu sa talibanima[9].

2016[uredi | uredi izvor]

U martu 2016. talibanske frakcije suprotstavljene Mensuru predvođene Muhamedom Rasulom počele su da se bore protiv svojih lojalista u grupi. Tokom borbi prijavljeno je na desetine poginulih[10].

2017[uredi | uredi izvor]

Do borbi je došlo 26. aprila 2017. godine nakon što je ISIL zarobio 3 dilera droge koji su se bavili prodajom opijuma za talibane u provinciji Džovzjan. Portparol avganistanske nacionalne policije izjavio je da su talibani napali ISIL u odgovoru, rekavši: "Sukobi su izbili kada je grupa naoružanih talibana napala militante DAEŠ-a [kako bi osigurali] oslobađanje tri krijumčara droge koji su došli ovde da plate 10 miliona Avganistanaca [14.780 dolara] Talibani za dogovor. "Portparol talibana, Zabihulah Mudžahid takođe je potvrdio da su sukobi sa ISIL-om u to vreme, ne navodeći detalje o prirodi borbe ili razlozima[11].

Dana 24. maja 2017. došlo je do sukoba između talibana i IS-a koji je u to vrijeme navodno bio najveći sukob između te dve frakcije sa 22 žrtve, od kojih su 13 bili borci IS-a i 9 talibanskih boraca, prema zvaničnicima talibana. Do sukoba je došlo u blizini iranske granice sa Avganistanom. Talibani su napali kamp IS u tom području, komandant IS-a koji je ranije bio član talibana rekao je da postoji dogovor između talibana i IS-a da ne napadaju jedni druge dok ne dođe do dijaloga, komandant je tvrdio da su talibani prekršili sporazuma i napali kamp IS. Komandant IS-a je takođe tvrdio da je napad koordiniran sa iranskom vojskom i da su Iranci snimali mrtve borce IS-a. Odvojena talibanska frakcija Fidaj Mahaz takođe je kritikovala talibane zbog njihovog odnosa sa Iranom. Nekoliko dana pre bitke talibani su se navodno sastali sa iranskim zvaničnicima kako bi razgovarali o regionalnim pitanjima. Portparol Fidaja Mahaza tvrdio je da je sastanak održan na zahtev talibana jer je bio umoran od širenja IS u zemlji koja se takođe ticala iranske vlade. Portparol je takođe rekao da su talibani primili 3 miliona USD u gotovini, 3.000 naoružanja i 40 kamiona i municije od iranskih obaveštajnih službi radi borbe protiv ID u blizini iranske granice, iako je portparol Talibana porekao te navode[12][13].

2018[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka za Darzab (2018)

20. juna 2018, nakon razgovora između ruske vlade i talibana, pomoćnica američkog državnog sekretara Alis Vells osudila je stav ruske vlade o talibanima koji je uključivao podršku grupi protiv IS-a, navodeći da talibanima daje legitimitet i osporava priznatu Avganistansku vladu[14].

U julu 2018. godine, talibani su pokrenuli ofanzivu protiv IS-a u provinciji Džovzjan, talibani su prema navodima predatog komandanta IS-a sakupili 2.000 za ofanzivu protiv IS-a, a borci iz Islamskog pokreta Uzbekistana koji su se zakleli na vjernost ISIL-u pristrupili su u borbe zajedno sa IS protiv talibana. Tokom borbi 3.500 do 7.000 civila je raseljeno. Do kraja jula, talibanska kampanja je zadržala IS u tom regionu na dva sela, u odgovoru su zatražili podršku od avganistanske vlade i takođe su pristali da spuste oružje u zamenu za zaštitu od talibana. Avganistansko vazduhoplovstvo je kasnije izvršilo vazdušne napade na talibane u zamenu za predaju IS-a u regionu, a sporazum između avganistanske vlade i IS-a je kasnije izazvao kontroverzu[15][16].

U avgustu 2018. godine, tokom pregovora između američke vlade i talibana u Dohi, talibani su zatražili od SAD prekid vazdušnih napada na talibane, kao i pružanje podrške grupi u borbi protiv IS[17].

2019[uredi | uredi izvor]

Zvaničnik avganistanske vlade prijavio je 22. juna 2019. u Kunaru sukobe između talibana i IS-a. Zvaničnik je takođe tvrdio da je avganistanska vojska ubila neke borce IS u tom području i da su talibani takođe bili aktivni u tom području[18].

IS je 29. juna 2019. godine objavio fotografije oružja zarobljenog od talibana[19]. Istog dana IS je objavio video snimak svojih boraca koji obnavljaju svoj Bajah Ebu Bekr al-Bagdadiju, u videu su borci kritikovali talibane zbog učešća u mirovnim pregovorima i pozvali talibanske borce da se pridruže IS-u[20].

Novinska agencija Amak je 1. avgusta 2019. tvrdila da je IS ubio 5 pripadnika talibana tokom sukoba u Kunaru[21].

IS je 1. oktobra 2019. tvrdio da je ubio i ranio 20 talibanskih boraca u Tora Bori[22].

2020[uredi | uredi izvor]

U martu 2020. godine, avganistanski salafistički savet pod svojim emirom, šeikom Abdul Azizom Nuristanijem, sastao se sa talibanskim liderima i obećao lojalnost njihovom pokretu. Salafisti su ranije pružili ključnu podršku IS-K, ali su prepoznali da je pozicija ove druge u velikoj meri opala nakon poraza u Nangarharu i Kunaru[23]. Salafistički savet, koji je predstavljalo 32 naučnika i vojnih vođa, izjavio je da ni na koji način nisu lojalni IS-K i da žele da budu izostavljeni iz sukoba Islamska država-Taliban. Talibansko vođstvo je prihvatilo zakletvu lojalnosti, iskorišćavajući to u svojoj propagandi[24].

Nakon što su talibani zauzeli Avganistan[uredi | uredi izvor]

2021[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Teroristički napad na aerodrom u Kabulu (2021)

Talibani su konačno uspeli da preuzmu Avganistan od Islamske Republike tokom velike ofanzive u leto 2021. Kabul je pao 15. avgusta 2021, što je navelo vođe IS-K da osude talibansko preuzimanje Avganistana[25]. Talibani su odmah krenuli da obuzdaju ili čiste potencijalne protivnike, uključujući pristalice Islamske države i salafiste. Širom zemlje, talibani su naredili zatvaranje bogoslovija salafističkih džamija i pokušali da uhapse istaknute salafističke naučnike, što je navelo mnoge da se sakriju. Među onima na meti novih talibanskih vlasti bili su i salafijski sveštenici koji su se javno suprotstavili IS-K[26]. Istraživač Abdul Sajed je tvrdio da su čistku verovatno organizovali tvrdolinijski antisalafistički elementi unutar talibana i više motivisana dugogodišnjim ogorčenjem nego strahom od salafijske podrške budućoj pobuni IS-K[27]. Talibani su 16. avgusta tvrdili da su ubili oko 150 boraca IS-K, uključujući njenog bivšeg poglavicu Abu Umara Hurasanija, dok su zatvorenici puštani iz zatvora u Kabulu. Međutim, mnogi militanti IS-K su bili u mogućnosti da se ponovo pridruže redovima IS-K zbog niza bekstava iz zatvora širom zemlje koje su organizovali talibani.

Dana 26. avgusta 2021. godine dogodila su se dva samoubilačka bombaška napada blizu Kapije Abej na međunarodnom aerodromu Hamid Karzai u Kabulu, Avganistan[28][29][30][31]. Do ovih napada došlo je nekoliko sati nakon što je Stejt Department Sjedinjenih Država rekao Amerikancima ispred aerodroma da napuste zbog terorističke prijetnje[32]. Najmanje 72 osobe su poginule u napadima, uključujući 12 pripadnika američke vojske[33]. Dana 27. avgusta, Sjedinjene Države izvele su vazdušni napad za koji je Centralna komanda SAD rekla da je protiv tri osumnjičena pripadnika ISIL-KP u provinciji Nangarhar[34]. Dana 29. avgusta, tokom napada američke bespilotne letelice na osumnjičenog bombaša samoubicu ISIL-KP u Kabulu, prijavljeno je da je desetočlana porodica, uključujući sedmoro dece, ubijena dok je bila blizu ciljanog vozila[35].

Pobuna Islamske države[uredi | uredi izvor]

Neda Mohamad, talibanska guvernerka provincije Nangarhar, obećala je 6. septembra da će nastaviti borbu protiv militanata IS-K. Provincija Nangarhar je uporište IS-K i guverner kaže da su od preuzimanja Nangarhara njegove snage uhapsile 70–80 osumnjičenih militanata koji pripadaju IS-K u provinciji Nangarhar[36].

Talibani su 8. septembra ubili Faruka Bengalzaija, šefa ISKP za pakistansku provinciju, u Nimrozu, Avganistan.

Dana 18. septembra, 7 ljudi je ubijeno kada su 4 bombe koje su postavili osumnjičeni pripadnici IS-KP eksplodirale u Džalalabadu na meti talibanskih patrola[37].

Dana 22. septembra, 2 talibanska borca i jednog civila ubili su naoružani pripadnici ISIL-a koji su napali kontrolni punkt u okrugu Gavčak u Džalalabadu, rekli su izvori iz sigurnosti i svjedoci[38].

Dana 1. oktobra, talibanske snage izvršile su raciju na bazu ISKP-a u gradu Čarikar, severno od Kabula. Talibani su tvrdili da su ubili i uhapsili jedan broj članova ISKP-a[39].

Dana 2. oktobra, osumnjičeni militanti ISKP-a ubili su 2 talibanska borca i 2 civila u Džalalabadu[40].

3. oktobra u eksploziji na ulazu u Ejdgah džamiju u Kabulu poginulo je najmanje 5 ljudi, gde je održana komemoracija za majku portparola talibana Zabihulaha Mudžahida[41][42][43][44][45][46]. ISKP je kasnije preuzeo odgovornost za napad, tvrdeći da je ubio talibanske militante[47].

Talibani su 4. oktobra saopštili da su „uništili ćeliju IS–K“ u Kabulu nakon jučerašnjeg bombardovanja džamije tokom memorijala majci portparola talibana Zabihulaha Mudžahida. Mudžahid kaže da je specijalna talibanska jedinica izvela operaciju i da je baza uništena i da su svi unutra ubijeni[48].

Dana 6. oktobra, 7 ljudi, uključujući najmanje 1 talibanskog borca, ubijeno je u napadu granate na versku školu u Hostu. ISKP je preuzeo odgovornost za napad[49][50].

Talibani su 7. oktobra objavili da su uhapsili 4 člana ISKP-a nakon racije u okrugu Pagman, zapadno od Kabula[51]. Istog dana, ISIS je preuzeo odgovornost za hvatanje i pogubljenje talibanskog borca u okrugu 2 Džalalabada[52].

Dana 8. oktobra, militant Ujgurske Islamske države, po imenu Muhamed al-Ujguri, ubio je 55–100 ljudi i ranio još desetine nakon što je pokrenuo samoubilački napad na šiitsku džamiju u Kunduzu[53][54][55][56].

Portparol talibana Suhejl Šahin je 9. oktobra najavio da neće biti saradnje sa SAD u borbi protiv ISKP-a, rekavši da su talibani „u mogućnosti da se nose sa ISIS-om nezavisno“[57].

ISKP je 10. oktobra preuzeo odgovornost za atentat na 2 talibanska borca u okrugu 7 Džalalabada[58].

Bomba je 14. oktobra ubila šefa talibanske policije u Asadabadu, glavnom gradu provincije Kunar, Avganistan. Takođe tvrde da je povređeno 11 ljudi, uključujući 4 talibanska vojnika[59][60].

U Kandaharu je 15. oktobra u šiitskoj 'Imam Bargah džamiji' došlo do eksplozije bombe u kojoj je poginulo najmanje 65 ljudi, a ranjeno najmanje 70 ljudi. ISIS je preuzeo odgovornost za napad[61][62].

Talibani su 20. oktobra objavili da su uhapsili najmanje 250 operativaca ISKP-a između sredine septembra i sredine oktobra 2021. godine[63].

Dana 23. oktobra, ISKP je preuzeo odgovornost za ubistvo 2 talibanska borca u 1. okrugu grada Džalalabada[64].

U bombaškom napadu u Avganistanu 24. oktobra u nedelju su poginula najmanje dva civila, jedno dete, a četvoro ranjeno. Naprava postavljena na putu u istočnom Avganistanu bila je usmerena na vozilo talibana[65]. Istog dana je objavljeno da je ISKP podigao zastavu u jednom selu u provinciji Uruzgan i da su militanti delili letke po džamijama u obližnjim selima.[63]

Dana 25. oktobra, 17 ljudi je ubijeno u sukobima između naoružanih ljudi i talibanskih snaga u Heratu[66]. Istog dana je objavljeno da su Tadžikistan i Kina postigli dogovor da Kina finansira izgradnju nove tadžikistanske vojne baze i da kineske snage mogu u potpunosti da upravljaju vojnom bazom blizu granice sa Avganistanom[67].

Najmanje stotinu džihadista ID se navodno predalo 31. oktobra 2021. talibanskim snagama bezbednosti u provinciji Nangarhar, u okviru operacije za suzbijanje pobunjeničke formacije u zemlji[68].

Do početka novembra, IS-KP u Nangarharu je u više navrata vršio atentate na bivše republikance i protalibanske ličnosti i napadao patrole sa takvom učestalošću da je talibanska vlada naredila svojim borcima u pokrajini da više ne napuštaju naselja noću[69].

2. novembra 2021. dogodio se napad na bolnicu u Kabulu kada su napadači napali vojnu bolnicu Daud Kan sa oružjem i bombašima samoubicama ubivši najmanje 25 ljudi i ranivši još najmanje 50 ljudi. U napadu je ubijen viši komandant talibana Mavlavi Hamdulah Muhlis. Bio je šef Kabulskog vojnog korpusa i bio je jedan od prvih „viših“ talibanskih komandanata koji su ušli u napuštenu avganistansku predsedničku palatu 15. avgusta. Talibani su okrivili ISKP za napad i tvrdili da su ubili najmanje 4 militanata u pucnjavi[70][71]. Istog dana, ISIL je preuzeo odgovornost za ubistvo talibanskog sudije u napadu oružjem u PD-2 u Džalalabadu[72].

Dana 7. novembra, najmanje 3 pripadnika talibanskih snaga bezbednosti su ubijena, a 3 druga su ranjena u seriji napada u Džalalabadu. „Dve eksplozije pogodile su talibane, a zatim su militanti ISKP-a upali u pucnjavu i na kraju uspeli da pobegnu“[73].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Seldin, Jeff (20. 3. 2020). „US Admits Taliban Offensive Is Whittling IS's Grip on Afghanistan”. Voice of America. 
  2. ^ a b https://thediplomat.com/2015/02/islamic-state-in-afghanistan-start-of-a-turf-war/
  3. ^ „Afghan Taliban Group Backs IS, But Only Abroad”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-18. 
  4. ^ „A.P. Buys Worldwide Television News”. The New York Times. 3. 6. 1998. Pristupljeno 30. 10. 2014. 
  5. ^ Rana, Muhammad Amir (2021-09-05). „The Khorasan chapter threat”. DAWN.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-06. 
  6. ^ „Bombs kill 11 in Afghanistan as Taliban, ISIS supporters clash”. Al Arabiya English (na jeziku: engleski). 26. 5. 2015. 
  7. ^ Goldstein, Joseph (4. 6. 2015). „In ISIS, the Taliban Face an Insurgent Threat of Their Own”. The New York Times. 
  8. ^ „Taliban-on-Taliban turf war erupts in Afghanistan”. www.worldbulletin.net/. 
  9. ^ „‘Leader of breakaway Taliban faction killed’”. DAWN.COM (na jeziku: engleski). 13. 11. 2015. 
  10. ^ Rasmussen, Sune Engel (10. 3. 2016). „Dozens killed in clashes between rival Taliban factions in Afghanistan” — preko www.theguardian.com. 
  11. ^ „Nearly 100 dead as Taliban, Daesh clash in Afghanistan”. 
  12. ^ Yousafzai, Sami (17. 6. 2015). „Iran and the Afghan Taliban Teaming Up Against ISIS”. The Daily Beast — preko www.thedailybeast.com. 
  13. ^ „Afghan Taliban Officials Pay 'Fruitful' Visit to Iran”. NBC News. 
  14. ^ Diplomat, Samuel Ramani, The. „Why Has Russia Invited the Taliban to Moscow?”. The Diplomat. 
  15. ^ „Families flee as Taliban battle Islamic State in northern Afghanistan”. Reuters. 20. 7. 2018 — preko www.reuters.com. 
  16. ^ says, pre-Boomer Marine brat (1. 8. 2018). „Taliban says Islamic State has been 'completely defeated' in Jawzjan | FDD's Long War Journal”. www.longwarjournal.org. 
  17. ^ Haroon Janjua, Islamabad, Hugh Tomlinson, Delhi (7. 8. 2018). „Taliban asks US to stop airstrikes so it can crush Isis”. The Times. 
  18. ^ „Heavy clashes underway between Taliban, ISIS militants in two districts of Kunar”. 22. 6. 2019. 
  19. ^ https://pbs.twimg.com/media/D-Qy82-X4AAPVvm.jpg
  20. ^ „Islamic State: renewed bay'ah from Khorasan province - IFI Monitoring”. 1. 7. 2019. Arhivirano iz originala 2019-07-01. g. 
  21. ^ https://pbs.twimg.com/media/EA6Hu9oXkAUU4xG?format=jpg&name=small[mrtva veza]
  22. ^ https://web.archive.org/web/20191001092131/https://pbs.twimg.com/media/EFyCuqZWkAApnzA.jpg
  23. ^ Sayed 2021, str. 9.
  24. ^ Sayed 2021, str. 9–10.
  25. ^ „Explained: Who are Islamic State-Khorasan, the terror group that carried out Kabul Airport blast”. Firstpost. 27. 8. 2021. 
  26. ^ Sayed 2021, str. 10.
  27. ^ Sayed 2021, str. 12.
  28. ^ https://edition.cnn.com/world/live-news/afghanistan-news-taliban-refugees-08-26-21-intl
  29. ^ https://www.jpost.com/breaking-news/large-explosion-at-abbey-gate-at-the-kabul-airport-report-677790
  30. ^ https://www.thedailybeast.com/explosion-reported-outside-kabul-airport
  31. ^ https://edition.cnn.com/2021/08/26/asia/afghanistan-kabul-airport-blast-intl/index.html
  32. ^ https://www.foxnews.com/world/explosion-outside-kabul-airport-afghanistan-evacuation
  33. ^ https://www.bloomberg.com/news/articles/2021-08-25/biden-to-meet-with-governors-on-resettlement-afghanistan-update
  34. ^ Crawford, Jamie; Liebermann, Oren. „US military conducts airstrike against ISIS-K planner”. CNN. Pristupljeno 28. 8. 2021. 
  35. ^ Bulos, Nabih (30. 8. 2021). „Family says 7 children were killed in Kabul drone strike; U.S. is investigating”. Los Angeles Times. Pristupljeno 30. 8. 2021. 
  36. ^ „Taliban Provincial Governor Vows To Fight ISIS”. NDTV.com. 6. 9. 2021. 
  37. ^ „Afghanistan: Several dead as blasts rock Jalalabad and Kabul”. Al Jazeera. 18. 9. 2021. Pristupljeno 19. 9. 2021. 
  38. ^ Two Taliban among three killed in Jalalabad attack. Express Tribune. 22 September 2021.
  39. ^ „Taliban raid ISIS haven in Parwan province; kill, arrest several affiliates”. IndiaTVNews.com. 3. 10. 2021. 
  40. ^ „Gunmen kills two Taliban members in Jalalabad”. NewYorkPost. 3. 10. 2021. 
  41. ^ „Afganistán: Bomba en mezquita deja 5 civiles muertos”. AP NEWS. 3. 10. 2021. 
  42. ^ actualización, Madrid Creada /Última (3. 10. 2021). „Atentado contra una mezquita de Kabul en la que se encontraba el portavoz de los talibanes”. La Razón. 
  43. ^ „Afganistán: una explosión en Kabul deja al menos cinco muertos, informan los talibanes”. France 24. 3. 10. 2021. 
  44. ^ Vega, Luis de (3. 10. 2021). „Varios muertos en un atentado en Kabul, según los talibanes”. El País. 
  45. ^ „Afganistán: Bomba en mezquita deja varios civiles muertos”. www.telemetro.com. 
  46. ^ „At least 5 killed after blast targets memorial service in Kabul”. www.aljazeera.com. 
  47. ^ „ISIS claims responsibility for bombing near a mosque in Kabul”. NINA News. 
  48. ^ „Taliban 'destroy' IS-K cell after Kabul mosque bombing | DW | 04.10.2021”. 
  49. ^ „Picture of one of the Taliban militants killed in this evening's mosque blast in Khost, which was caused by a grenade, as per TB sources.”. liveuamap.com. 
  50. ^ „Afghanistan: Death toll from explosion at school in Khost reaches 7”. ANI News. 
  51. ^ „Taliban says four ISIS members captured in raid near Kabul”. TheStraitsTimes. 7. 10. 2021. 
  52. ^ „ISIS has claimed responsibility for the capture and summary execution of a rival Taliban militant in District 2 of the eastern Afghan city of Jalalabad”. liveuamap.com. 
  53. ^ „Afghanistan IS-K bomber (Muhammed al Uyghuri) that detonated his PBIED in Kunduz, killing 40–100 in a Shiite mosque. He is noted by ISIS to be a Uyghur, framed in response to the Taliban & their relations with China. He's holding a (likely local copy) Zigana T pattern pistol”. liveuamap.com. 
  54. ^ „Suicide bombing at Afghanistan's Kunduz mosque kills at least 55 worshippers”. South China Morning Post. 8. 10. 2021. 
  55. ^ „Shia mosque bombing kills dozens in Afghan city of Kunduz”. TheGuardian. 8. 10. 2021. 
  56. ^ „Islamic State-Khorasan claims responsibility for suicide bombing at Kunduz, 100 dead”. 
  57. ^ „Taliban: We will not work with the United States to contain ISIS”. AsumeTech.com. 9. 10. 2021. 
  58. ^ „ISIS has claimed responsibility for the assassination of two rival Taliban militants in District 7 of the eastern Afghan city of Jalalabad”. liveuamap.com. 
  59. ^ Press, Europa (14. 10. 2021). „Muere un alto cargo de la policía de los talibán en un atentado con bomba en el este de Afganistán”. www.europapress.es. Pristupljeno 17. 10. 2021. 
  60. ^ „Un jefe policial talibán muere en un ataque con explosivos en Afganistán”. SWI swissinfo.ch (na jeziku: španski). Pristupljeno 17. 10. 2021. 
  61. ^ „Four suicide bombers kill and injure dozens of people in Kandahar mosque blasts”. 15. 10. 2021. 
  62. ^ [1]
  63. ^ a b „Spotlight on Global Jihad (October 21-27, 2021)”. The Meir Intelligence and Terrorism Information Center. 28. 10. 2021. 
  64. ^ „ISIS has claimed responsibility for shooting and killing 2 rival Taliban militants in District 1 of the eastern Afghan city of Jalalabad”. liveuamap.com. 
  65. ^ „Dos civiles muertos en un nuevo ataque terrorista en Afganistán”. 23. 10. 2021. 
  66. ^ „17 people killed in clash between Taliban, group of armed men in Herat”. aninews.in. 
  67. ^ Krishnan, Ananth (28. 10. 2021). „Eye on Afghanistan, China to build military base in Tajikistan”. TheHindu.com. 
  68. ^ [2]
  69. ^ Zenn (2021), str. 2–3.
  70. ^ More than 20 killed in attack on Kabul military hospital
  71. ^ Reuters (2021-11-02). „Explosions and gun attack on central Kabul hospital kill 25 people”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-02. 
  72. ^ „Today's second claim from ISKP: ISKP claiming to have assassinated a Taliban judge in a gun attack in PD-2, Jalalabad, Nangarhar”. liveuamap.com. 
  73. ^ „Taliban deaths in Islamic State clashes”. The West Australian. 7. 11. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сукоб_талибана_и_ИСИЛ-а_у_Авганистану&oldid=27719224”