Сукоб талибана и ИСИЛ-а у Авганистану

С Википедије, слободне енциклопедије
Сукоб талибана и ИСИЛ-а у Авганистану
Део Рат у Авганистану (од 2001)

Борци Исламске државе који су се предали након битке за Дарзаб
Време2. фебруар 2015. — данас
(8 година, 11 месеци и 4 дана)
Место
Источни Авганистан, авганистанско-пакистанска граница
Исход

У току

  • Победе талибана у биткама код Дарзаба и Нангархара[1]
  • Слом упоришта ИСИЛ-а у источном Авганистану крајем 2019. године
Територијалне
промене		 Талибани протерали ИСИЛ из Авганистана.
Сукобљене стране
Талибани
Хакани група
Војна подршка:
Сједињене Америчке Државе САД
Русија Русија
 Пакистан
Иран Иран
 Турска		 Исламска држава — Хорасан провинција
Команданти и вође
Ахтар Менсур †
Хибатула Акунџада
Хаџи Насарв
Џалалудин Хакани
Сираџудин Хакани		 Хафиз Саид Кан †
Хафиз Саид Кан †
Абдул Рауф Ализа †
Кари Хакмет †
Менсур Дадулах †
Јачина
10.000 2.000
Жртве и губици
600 мртвих 500 мртвих
1.516 мртвих

Сукоб талибана и ИСИЛ-а у Авганистану је оружани сукоб између талибана и огранка Исламске Државе у Хорасану. Сукоб је ескалирао када су милитанти повезани са ИСИС-К убили Абдула Ганија, вишег команданта талибана у провинцији Логар 2. фебруара 2015. године[2]. Мрежа Хакани подржавала је талибане, док ИСИЛ подржава група против талибана, Високо вијеће авганистанског емирата, предвођено исламистом Мухамедом Расулом[3].

Позадина[уреди | уреди извор]

Током побуне талибана, у јануару 2015. године, ИСИЛ се успоставио у Хорасану и формирао њихов огранак ИСИЛ-К[4]. Главни циљ ИСИЛ-К био је заузети земљу Хорасан, која укључује и државу Авганистан[5].

Хронологија[уреди | уреди извор]

2015[уреди | уреди извор]

Дана 2. фебруара, милитанти повезани са ИСИС-К убили су Абдул Ганија, талибанског команданта, у провинцији Логар[2]. Асиф Нанг, гувернер провинције Фарах, рекао је 26. маја да су се талибани у последња три дана борили против милитаната ИСИС-а у провинцији Фарах. У сукобу је погинуло 10 талибана и 15 милитаната ИСИС-а[6].

У мају су милитанти ИСИС-К заробили Маулвија Абаса, талибанског команданта који је предводио мали одред побуњеничких бораца у провинцији Нангархар.

У јуну су милитанти ИСИС-К одрубили главе 10 талибанским борцима који су бежали од авганистанске војне офанзиве према речима портпарола авганистанског корпуса одговорног за регион[7].

Дана 9. новембра 2015. године избиле су борбе између различитих талибанских фракција у провинцији Забул у Авганистану. Борци лојални новом талибанском вођи Ахтару Менсуру почели су да се боре против фракције за ИСИЛ коју води Мула Менсур Дадулах. Дадулахова фракција је добила подршку од ИС-а током сукоба, а борци ИС-а су се такође придружили борбама заједно са Дадулахом, укључујући стране борце из Чеченије и Узбекистана. Дадулах и ИС су на крају поражене од Менсурових снага. Према речима Гулама Џиланија Фарахија, покрајинског директора безбедности у Забулу, током борби је погинуло више од 100 милитаната са обе стране[8].

Дана 13. новембра, Гулам Џилани Фарахи, шеф авганистанске полиције, рекао је да је Мула Мансур Дадулах убијен у сукобу са талибанима[9].

2016[уреди | уреди извор]

У марту 2016. талибанске фракције супротстављене Менсуру предвођене Мухамедом Расулом почеле су да се боре против својих лојалиста у групи. Током борби пријављено је на десетине погинулих[10].

2017[уреди | уреди извор]

До борби је дошло 26. априла 2017. године након што је ИСИЛ заробио 3 дилера дроге који су се бавили продајом опијума за талибане у провинцији Џовзјан. Портпарол авганистанске националне полиције изјавио је да су талибани напали ИСИЛ у одговору, рекавши: "Сукоби су избили када је група наоружаних талибана напала милитанте ДАЕШ-а [како би осигурали] ослобађање три кријумчара дроге који су дошли овде да плате 10 милиона Авганистанаца [14.780 долара] Талибани за договор. "Портпарол талибана, Забихулах Муџахид такође је потврдио да су сукоби са ИСИЛ-ом у то време, не наводећи детаље о природи борбе или разлозима[11].

Дана 24. маја 2017. дошло је до сукоба између талибана и ИС-а који је у то вријеме наводно био највећи сукоб између те две фракције са 22 жртве, од којих су 13 били борци ИС-а и 9 талибанских бораца, према званичницима талибана. До сукоба је дошло у близини иранске границе са Авганистаном. Талибани су напали камп ИС у том подручју, командант ИС-а који је раније био члан талибана рекао је да постоји договор између талибана и ИС-а да не нападају једни друге док не дође до дијалога, командант је тврдио да су талибани прекршили споразума и напали камп ИС. Командант ИС-а је такође тврдио да је напад координиран са иранском војском и да су Иранци снимали мртве борце ИС-а. Одвојена талибанска фракција Фидај Махаз такође је критиковала талибане због њиховог односа са Ираном. Неколико дана пре битке талибани су се наводно састали са иранским званичницима како би разговарали о регионалним питањима. Портпарол Фидаја Махаза тврдио је да је састанак одржан на захтев талибана јер је био уморан од ширења ИС у земљи која се такође тицала иранске владе. Портпарол је такође рекао да су талибани примили 3 милиона УСД у готовини, 3.000 наоружања и 40 камиона и муниције од иранских обавештајних служби ради борбе против ИД у близини иранске границе, иако је портпарол Талибана порекао те наводе[12][13].

2018[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Битка за Дарзаб (2018)

20. јуна 2018, након разговора између руске владе и талибана, помоћница америчког државног секретара Алис Веллс осудила је став руске владе о талибанима који је укључивао подршку групи против ИС-а, наводећи да талибанима даје легитимитет и оспорава признату Авганистанску владу[14].

У јулу 2018. године, талибани су покренули офанзиву против ИС-а у провинцији Џовзјан, талибани су према наводима предатог команданта ИС-а сакупили 2.000 за офанзиву против ИС-а, а борци из Исламског покрета Узбекистана који су се заклели на вјерност ИСИЛ-у приструпили су у борбе заједно са ИС против талибана. Током борби 3.500 до 7.000 цивила је расељено. До краја јула, талибанска кампања је задржала ИС у том региону на два села, у одговору су затражили подршку од авганистанске владе и такође су пристали да спусте оружје у замену за заштиту од талибана. Авганистанско ваздухопловство је касније извршило ваздушне нападе на талибане у замену за предају ИС-а у региону, а споразум између авганистанске владе и ИС-а је касније изазвао контроверзу[15][16].

У августу 2018. године, током преговора између америчке владе и талибана у Дохи, талибани су затражили од САД прекид ваздушних напада на талибане, као и пружање подршке групи у борби против ИС[17].

2019[уреди | уреди извор]

Званичник авганистанске владе пријавио је 22. јуна 2019. у Кунару сукобе између талибана и ИС-а. Званичник је такође тврдио да је авганистанска војска убила неке борце ИС у том подручју и да су талибани такође били активни у том подручју[18].

ИС је 29. јуна 2019. године објавио фотографије оружја заробљеног од талибана[19]. Истог дана ИС је објавио видео снимак својих бораца који обнављају свој Бајах Ебу Бекр ал-Багдадију, у видеу су борци критиковали талибане због учешћа у мировним преговорима и позвали талибанске борце да се придруже ИС-у[20].

Новинска агенција Амак је 1. августа 2019. тврдила да је ИС убио 5 припадника талибана током сукоба у Кунару[21].

ИС је 1. октобра 2019. тврдио да је убио и ранио 20 талибанских бораца у Тора Бори[22].

2020[уреди | уреди извор]

У марту 2020. године, авганистански салафистички савет под својим емиром, шеиком Абдул Азизом Нуристанијем, састао се са талибанским лидерима и обећао лојалност њиховом покрету. Салафисти су раније пружили кључну подршку ИС-К, али су препознали да је позиција ове друге у великој мери опала након пораза у Нангархару и Кунару[23]. Салафистички савет, који је представљало 32 научника и војних вођа, изјавио је да ни на који начин нису лојални ИС-К и да желе да буду изостављени из сукоба Исламска држава-Талибан. Талибанско вођство је прихватило заклетву лојалности, искоришћавајући то у својој пропаганди[24].

Након што су талибани заузели Авганистан[уреди | уреди извор]

2021[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Терористички напад на аеродром у Кабулу (2021)

Талибани су коначно успели да преузму Авганистан од Исламске Републике током велике офанзиве у лето 2021. Кабул је пао 15. августа 2021, што је навело вође ИС-К да осуде талибанско преузимање Авганистана[25]. Талибани су одмах кренули да обуздају или чисте потенцијалне противнике, укључујући присталице Исламске државе и салафисте. Широм земље, талибани су наредили затварање богословија салафистичких џамија и покушали да ухапсе истакнуте салафистичке научнике, што је навело многе да се сакрију. Међу онима на мети нових талибанских власти били су и салафијски свештеници који су се јавно супротставили ИС-К[26]. Истраживач Абдул Сајед је тврдио да су чистку вероватно организовали тврдолинијски антисалафистички елементи унутар талибана и више мотивисана дугогодишњим огорчењем него страхом од салафијске подршке будућој побуни ИС-К[27]. Талибани су 16. августа тврдили да су убили око 150 бораца ИС-К, укључујући њеног бившег поглавицу Абу Умара Хурасанија, док су затвореници пуштани из затвора у Кабулу. Међутим, многи милитанти ИС-К су били у могућности да се поново придруже редовима ИС-К због низа бекстава из затвора широм земље које су организовали талибани.

Дана 26. августа 2021. године догодила су се два самоубилачка бомбашка напада близу Капије Абеј на међународном аеродрому Хамид Карзаи у Кабулу, Авганистан[28][29][30][31]. До ових напада дошло је неколико сати након што је Стејт Департмент Сједињених Држава рекао Американцима испред аеродрома да напусте због терористичке пријетње[32]. Најмање 72 особе су погинуле у нападима, укључујући 12 припадника америчке војске[33]. Дана 27. августа, Сједињене Државе извеле су ваздушни напад за који је Централна команда САД рекла да је против три осумњичена припадника ИСИЛ-КП у провинцији Нангархар[34]. Дана 29. августа, током напада америчке беспилотне летелице на осумњиченог бомбаша самоубицу ИСИЛ-КП у Кабулу, пријављено је да је десеточлана породица, укључујући седморо деце, убијена док је била близу циљaног возила[35].

Побуна Исламске државе[уреди | уреди извор]

Неда Мохамад, талибанска гувернерка провинције Нангархар, обећала је 6. септембра да ће наставити борбу против милитаната ИС-К. Провинција Нангархар је упориште ИС-К и гувернер каже да су од преузимања Нангархара његове снаге ухапсиле 70–80 осумњичених милитаната који припадају ИС-К у провинцији Нангархар[36].

Талибани су 8. септембра убили Фарука Бенгалзаија, шефа ИСКП за пакистанску провинцију, у Нимрозу, Авганистан.

Дана 18. септембра, 7 људи је убијено када су 4 бомбе које су поставили осумњичени припадници ИС-КП експлодирале у Џалалабаду на мети талибанских патрола[37].

Дана 22. септембра, 2 талибанска борца и једног цивила убили су наоружани припадници ИСИЛ-а који су напали контролни пункт у округу Гавчак у Џалалабаду, рекли су извори из сигурности и свједоци[38].

Дана 1. октобра, талибанске снаге извршиле су рацију на базу ИСКП-а у граду Чарикар, северно од Кабула. Талибани су тврдили да су убили и ухапсили један број чланова ИСКП-а[39].

Дана 2. октобра, осумњичени милитанти ИСКП-а убили су 2 талибанска борца и 2 цивила у Џалалабаду[40].

3. октобра у експлозији на улазу у Ејдгах џамију у Кабулу погинуло је најмање 5 људи, где је одржана комеморација за мајку портпарола талибана Забихулаха Муџахида[41][42][43][44][45][46]. ИСКП је касније преузео одговорност за напад, тврдећи да је убио талибанске милитанте[47].

Талибани су 4. октобра саопштили да су „уништили ћелију ИС–К“ у Кабулу након јучерашњег бомбардовања џамије током меморијала мајци портпарола талибана Забихулаха Муџахида. Муџахид каже да је специјална талибанска јединица извела операцију и да је база уништена и да су сви унутра убијени[48].

Дана 6. октобра, 7 људи, укључујући најмање 1 талибанског борца, убијено је у нападу гранате на верску школу у Хосту. ИСКП је преузео одговорност за напад[49][50].

Талибани су 7. октобра објавили да су ухапсили 4 члана ИСКП-а након рације у округу Пагман, западно од Кабула[51]. Истог дана, ИСИС је преузео одговорност за хватање и погубљење талибанског борца у округу 2 Џалалабада[52].

Дана 8. октобра, милитант Ујгурске Исламске државе, по имену Мухамед ал-Ујгури, убио је 55–100 људи и ранио још десетине након што је покренуо самоубилачки напад на шиитску џамију у Кундузу[53][54][55][56].

Портпарол талибана Сухејл Шахин је 9. октобра најавио да неће бити сарадње са САД у борби против ИСКП-а, рекавши да су талибани „у могућности да се носе са ИСИС-ом независно“[57].

ИСКП је 10. октобра преузео одговорност за атентат на 2 талибанска борца у округу 7 Џалалабада[58].

Бомба је 14. октобра убила шефа талибанске полиције у Асадабаду, главном граду провинције Кунар, Авганистан. Такође тврде да је повређено 11 људи, укључујући 4 талибанска војника[59][60].

У Кандахару је 15. октобра у шиитској 'Имам Баргах џамији' дошло до експлозије бомбе у којој је погинуло најмање 65 људи, а рањено најмање 70 људи. ИСИС је преузео одговорност за напад[61][62].

Талибани су 20. октобра објавили да су ухапсили најмање 250 оперативаца ИСКП-а између средине септембра и средине октобра 2021. године[63].

Дана 23. октобра, ИСКП је преузео одговорност за убиство 2 талибанска борца у 1. округу града Џалалабада[64].

У бомбашком нападу у Авганистану 24. октобра у недељу су погинула најмање два цивила, једно дете, а четворо рањено. Направа постављена на путу у источном Авганистану била је усмерена на возило талибана[65]. Истог дана је објављено да је ИСКП подигао заставу у једном селу у провинцији Урузган и да су милитанти делили летке по џамијама у оближњим селима.[63]

Дана 25. октобра, 17 људи је убијено у сукобима између наоружаних људи и талибанских снага у Херату[66]. Истог дана је објављено да су Таџикистан и Кина постигли договор да Кина финансира изградњу нове таџикистанске војне базе и да кинеске снаге могу у потпуности да управљају војном базом близу границе са Авганистаном[67].

Најмање стотину џихадиста ИД се наводно предало 31. октобра 2021. талибанским снагама безбедности у провинцији Нангархар, у оквиру операције за сузбијање побуњеничке формације у земљи[68].

До почетка новембра, ИС-КП у Нангархару је у више наврата вршио атентате на бивше републиканце и проталибанске личности и нападао патроле са таквом учесталошћу да је талибанска влада наредила својим борцима у покрајини да више не напуштају насеља ноћу[69].

2. новембра 2021. догодио се напад на болницу у Кабулу када су нападачи напали војну болницу Дауд Кан са оружјем и бомбашима самоубицама убивши најмање 25 људи и ранивши још најмање 50 људи. У нападу је убијен виши командант талибана Мавлави Хамдулах Мухлис. Био је шеф Кабулског војног корпуса и био је један од првих „виших“ талибанских команданата који су ушли у напуштену авганистанску председничку палату 15. августа. Талибани су окривили ИСКП за напад и тврдили да су убили најмање 4 милитаната у пуцњави[70][71]. Истог дана, ИСИЛ је преузео одговорност за убиство талибанског судије у нападу оружјем у ПД-2 у Џалалабаду[72].

Дана 7. новембра, најмање 3 припадника талибанских снага безбедности су убијена, а 3 друга су рањена у серији напада у Џалалабаду. „Две експлозије погодиле су талибане, а затим су милитанти ИСКП-а упали у пуцњаву и на крају успели да побегну“[73].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Seldin, Jeff (20. 3. 2020). „US Admits Taliban Offensive Is Whittling IS's Grip on Afghanistan”. Voice of America. 
  2. ^ а б https://thediplomat.com/2015/02/islamic-state-in-afghanistan-start-of-a-turf-war/
  3. ^ „Afghan Taliban Group Backs IS, But Only Abroad”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-18. 
  4. ^ „A.P. Buys Worldwide Television News”. The New York Times. 3. 6. 1998. Приступљено 30. 10. 2014. 
  5. ^ Rana, Muhammad Amir (2021-09-05). „The Khorasan chapter threat”. DAWN.COM (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-06. 
  6. ^ „Bombs kill 11 in Afghanistan as Taliban, ISIS supporters clash”. Al Arabiya English (на језику: енглески). 26. 5. 2015. 
  7. ^ Goldstein, Joseph (4. 6. 2015). „In ISIS, the Taliban Face an Insurgent Threat of Their Own”. The New York Times. 
  8. ^ „Taliban-on-Taliban turf war erupts in Afghanistan”. www.worldbulletin.net/. 
  9. ^ „‘Leader of breakaway Taliban faction killed’”. DAWN.COM (на језику: енглески). 13. 11. 2015. 
  10. ^ Rasmussen, Sune Engel (10. 3. 2016). „Dozens killed in clashes between rival Taliban factions in Afghanistan” — преко www.theguardian.com. 
  11. ^ „Nearly 100 dead as Taliban, Daesh clash in Afghanistan”. 
  12. ^ Yousafzai, Sami (17. 6. 2015). „Iran and the Afghan Taliban Teaming Up Against ISIS”. The Daily Beast — преко www.thedailybeast.com. 
  13. ^ „Afghan Taliban Officials Pay 'Fruitful' Visit to Iran”. NBC News. 
  14. ^ Diplomat, Samuel Ramani, The. „Why Has Russia Invited the Taliban to Moscow?”. The Diplomat. 
  15. ^ „Families flee as Taliban battle Islamic State in northern Afghanistan”. Reuters. 20. 7. 2018 — преко www.reuters.com. 
  16. ^ says, pre-Boomer Marine brat (1. 8. 2018). „Taliban says Islamic State has been 'completely defeated' in Jawzjan | FDD's Long War Journal”. www.longwarjournal.org. 
  17. ^ Haroon Janjua, Islamabad, Hugh Tomlinson, Delhi (7. 8. 2018). „Taliban asks US to stop airstrikes so it can crush Isis”. The Times. 
  18. ^ „Heavy clashes underway between Taliban, ISIS militants in two districts of Kunar”. 22. 6. 2019. 
  19. ^ https://pbs.twimg.com/media/D-Qy82-X4AAPVvm.jpg
  20. ^ „Islamic State: renewed bay'ah from Khorasan province - IFI Monitoring”. 1. 7. 2019. Архивирано из оригинала 2019-07-01. г. 
  21. ^ https://pbs.twimg.com/media/EA6Hu9oXkAUU4xG?format=jpg&name=small[мртва веза]
  22. ^ https://web.archive.org/web/20191001092131/https://pbs.twimg.com/media/EFyCuqZWkAApnzA.jpg
  23. ^ Sayed 2021, стр. 9.
  24. ^ Sayed 2021, стр. 9–10.
  25. ^ „Explained: Who are Islamic State-Khorasan, the terror group that carried out Kabul Airport blast”. Firstpost. 27. 8. 2021. 
  26. ^ Sayed 2021, стр. 10.
  27. ^ Sayed 2021, стр. 12.
  28. ^ https://edition.cnn.com/world/live-news/afghanistan-news-taliban-refugees-08-26-21-intl
  29. ^ https://www.jpost.com/breaking-news/large-explosion-at-abbey-gate-at-the-kabul-airport-report-677790
  30. ^ https://www.thedailybeast.com/explosion-reported-outside-kabul-airport
  31. ^ https://edition.cnn.com/2021/08/26/asia/afghanistan-kabul-airport-blast-intl/index.html
  32. ^ https://www.foxnews.com/world/explosion-outside-kabul-airport-afghanistan-evacuation
  33. ^ https://www.bloomberg.com/news/articles/2021-08-25/biden-to-meet-with-governors-on-resettlement-afghanistan-update
  34. ^ Crawford, Jamie; Liebermann, Oren. „US military conducts airstrike against ISIS-K planner”. CNN. Приступљено 28. 8. 2021. 
  35. ^ Bulos, Nabih (30. 8. 2021). „Family says 7 children were killed in Kabul drone strike; U.S. is investigating”. Los Angeles Times. Приступљено 30. 8. 2021. 
  36. ^ „Taliban Provincial Governor Vows To Fight ISIS”. NDTV.com. 6. 9. 2021. 
  37. ^ „Afghanistan: Several dead as blasts rock Jalalabad and Kabul”. Al Jazeera. 18. 9. 2021. Приступљено 19. 9. 2021. 
  38. ^ Two Taliban among three killed in Jalalabad attack. Express Tribune. 22 September 2021.
  39. ^ „Taliban raid ISIS haven in Parwan province; kill, arrest several affiliates”. IndiaTVNews.com. 3. 10. 2021. 
  40. ^ „Gunmen kills two Taliban members in Jalalabad”. NewYorkPost. 3. 10. 2021. 
  41. ^ „Afganistán: Bomba en mezquita deja 5 civiles muertos”. AP NEWS. 3. 10. 2021. 
  42. ^ actualización, Madrid Creada /Última (3. 10. 2021). „Atentado contra una mezquita de Kabul en la que se encontraba el portavoz de los talibanes”. La Razón. 
  43. ^ „Afganistán: una explosión en Kabul deja al menos cinco muertos, informan los talibanes”. France 24. 3. 10. 2021. 
  44. ^ Vega, Luis de (3. 10. 2021). „Varios muertos en un atentado en Kabul, según los talibanes”. El País. 
  45. ^ „Afganistán: Bomba en mezquita deja varios civiles muertos”. www.telemetro.com. 
  46. ^ „At least 5 killed after blast targets memorial service in Kabul”. www.aljazeera.com. 
  47. ^ „ISIS claims responsibility for bombing near a mosque in Kabul”. NINA News. 
  48. ^ „Taliban 'destroy' IS-K cell after Kabul mosque bombing | DW | 04.10.2021”. 
  49. ^ „Picture of one of the Taliban militants killed in this evening's mosque blast in Khost, which was caused by a grenade, as per TB sources.”. liveuamap.com. 
  50. ^ „Afghanistan: Death toll from explosion at school in Khost reaches 7”. ANI News. 
  51. ^ „Taliban says four ISIS members captured in raid near Kabul”. TheStraitsTimes. 7. 10. 2021. 
  52. ^ „ISIS has claimed responsibility for the capture and summary execution of a rival Taliban militant in District 2 of the eastern Afghan city of Jalalabad”. liveuamap.com. 
  53. ^ „Afghanistan IS-K bomber (Muhammed al Uyghuri) that detonated his PBIED in Kunduz, killing 40–100 in a Shiite mosque. He is noted by ISIS to be a Uyghur, framed in response to the Taliban & their relations with China. He's holding a (likely local copy) Zigana T pattern pistol”. liveuamap.com. 
  54. ^ „Suicide bombing at Afghanistan's Kunduz mosque kills at least 55 worshippers”. South China Morning Post. 8. 10. 2021. 
  55. ^ „Shia mosque bombing kills dozens in Afghan city of Kunduz”. TheGuardian. 8. 10. 2021. 
  56. ^ „Islamic State-Khorasan claims responsibility for suicide bombing at Kunduz, 100 dead”. 
  57. ^ „Taliban: We will not work with the United States to contain ISIS”. AsumeTech.com. 9. 10. 2021. 
  58. ^ „ISIS has claimed responsibility for the assassination of two rival Taliban militants in District 7 of the eastern Afghan city of Jalalabad”. liveuamap.com. 
  59. ^ Press, Europa (14. 10. 2021). „Muere un alto cargo de la policía de los talibán en un atentado con bomba en el este de Afganistán”. www.europapress.es. Приступљено 17. 10. 2021. 
  60. ^ „Un jefe policial talibán muere en un ataque con explosivos en Afganistán”. SWI swissinfo.ch (на језику: шпански). Приступљено 17. 10. 2021. 
  61. ^ „Four suicide bombers kill and injure dozens of people in Kandahar mosque blasts”. 15. 10. 2021. 
  62. ^ [1]
  63. ^ а б „Spotlight on Global Jihad (October 21-27, 2021)”. The Meir Intelligence and Terrorism Information Center. 28. 10. 2021. 
  64. ^ „ISIS has claimed responsibility for shooting and killing 2 rival Taliban militants in District 1 of the eastern Afghan city of Jalalabad”. liveuamap.com. 
  65. ^ „Dos civiles muertos en un nuevo ataque terrorista en Afganistán”. 23. 10. 2021. 
  66. ^ „17 people killed in clash between Taliban, group of armed men in Herat”. aninews.in. 
  67. ^ Krishnan, Ananth (28. 10. 2021). „Eye on Afghanistan, China to build military base in Tajikistan”. TheHindu.com. 
  68. ^ [2]
  69. ^ Zenn (2021), стр. 2–3.
  70. ^ More than 20 killed in attack on Kabul military hospital
  71. ^ Reuters (2021-11-02). „Explosions and gun attack on central Kabul hospital kill 25 people”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-02. 
  72. ^ „Today's second claim from ISKP: ISKP claiming to have assassinated a Taliban judge in a gun attack in PD-2, Jalalabad, Nangarhar”. liveuamap.com. 
  73. ^ „Taliban deaths in Islamic State clashes”. The West Australian. 7. 11. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сукоб_талибана_и_ИСИЛ-а_у_Авганистану&oldid=27719224”