Taban (vatreno oružje)
Taban (engl. Lock), mehanizam za opaljenje barutnog punjenja kod ručnog sporometnog vatrenog oružja koje se puni spreda.[1]
Razvoj i vrste[uredi | uredi izvor]
U početku reč taban označavala je samo daščicu (u obliku stopala) koja je povezivala delove za opaljenje, a kasnije se tim imenom nazivao ceo mehanizam za opaljenje. Taban se nameštao sa strane zadnjeg dela cevi i usadnika. Razvoj tabana tekao je uporedo sa razvojem ručnog vatrenog oružja i uticao je na poboljšanje sigurnosti i brzine gađanja. Vrste i oblici tabana zavisili su od vremena i mesta izrade.[1] Razlikuju se 4 osnovna mehanizma opaljivanja:
- taban na fitilj, korišćen kod arkebuza i musketa fitiljača (15—17. vek).[1] U Japanu se koristio do sredine 19. veka (japanska arkebuza).
- taban na kolo, zbog skupe izrade korišćen sporadično u 16. i 17. veku, nije uspeo da potisne taban na fitilj.[1]
- taban na kremen, korišćen od 17. do sredine 19. veka.[1]
- taban na kapislu, korišćen od 1840. do 1865, zamenile ga ostraguše sa udarnom iglom u zatvaraču.[1]