Ударна игла

С Википедије, слободне енциклопедије
Различити механизми за опаљивање каписле у дну метка ударном иглом. Ударна игла обојена је ружичасто. У прва три случаја део је затварача. а у четвртом је на орозу.

Ударна игла (енгл. Firing pin), део механизма за опаљивање ватреног оружја који ударцем активира капислу на дну чахуре метка. Може бити део затварача (код пушака острагуша, полуаутоматских и аутоматских пушака и пиштоља)[1] или ороза (код револвера).[2]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Појава[уреди | уреди извор]

Анимација механизма за опаљивање код пушке Драјзе из 1838.

Ударна игла као механизам за опаљивање први пут се јавила код пушака острагуша почетком 19. века. Швајцарски пушкар Самуел Паули први је направио сједињени метак (зрно и барутно пуњење) у папирној чахури, којој је додао месингано дно са капислом, и конструисао пушку острагушу са преклапајућим затварачем, у чијем се телу налазила игла са опругом за опаљење метка ударом у капислу. Користећи се идејом опаљења сједињеног метка са капислом ударном иглом, немачки пушкар Јохан Николас Драјзе је 1838. конструисао острагушу Драјзе са цилиндричним клизећим затварачем, који се ручицом покретао у сандуку у правцу осе цеви (напред и назад[а]) и као чеп затварао цев (отуда каснији назив чепни затварач). Брављење (чврсто спајање са сандуком) вршило се окретањем тела затварача удесно за четвртину круга. Делови за опаљивање (игла и опруга) били су у телу затварача. Опруга ударне игле аутоматски се запињала при затварању затварача.[1]

Расклопљен затварач пушке К98 Маузер са откривеном ударном иглом.

Код пушака[уреди | уреди извор]

Прве пушке са ударном иглом имале су дугу иглу која је пробијала картонску чахуру и барутно пуњење, и ударала у капислу на постољу зрна. Такве су биле острагуше Драјзе у Пруској и Шаспо у Француској. Такве ударне игле биле су окружене барутним пуњењем у тренутку опаљивања, па су се брзо трошиле и морале мењати. Зато су већ од 1871. (код пушака Маузер модел 1871[б]) уведени меци са металном чахуром са капислом на дну (у ободу или у средини), па су ударне игле постале краће. Сличан механизам за опаљивање користи се и код модерних пиштоља и пушака.[1]

Код револвера[уреди | уреди извор]

Револвери су добили ударне игле на орозу после увођења метака са металном чахуром, око 1870. године.[2]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Слично рези на вратима.
  2. ^ Код модела ватреног оружја број означава годину производње.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 676
  2. ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 8, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 146-147