Finale Kupa evropskih šampiona 1991.

Finale Kupa Evropskih šampiona 1991

Zvaničan poster za Finale KEŠ 1991
Događaj	Kup evropskih šampiona 1990/91.
Crvena zvezda Olimpik Marsej 0 (5) 0 (3)
(nakon produžetaka) Crvena zvezda pobeđuje 5-3 u izvođenju penala
Datum	29. maj 1991. (1991-05-29)
Stadion	Stadion Sveti Nikola, Bari
Sudija	Tulio Lanese ( Italija)
Posećenost	51,587

Suvenir mini replika pehara osvojenog u finalu 1991.

Finale Kupa šampiona 1991. održano je na stadionu Sveti Nikola u Bariju 29. maja 1991. Utakmica je igrana između Crvene zvezde i Olimpika iz Marseja. Nakon regularnih devedeset minuta i produžetaka nije bilo golova. Pobednik je odlučen jedanaestercima gde je svih 5 igrača beogradskog tima bilo precizno a Manuel Amoros je promašio penal za Olimpik. Tako je Crvena zvezda osvojila svoju prvu i za sada jedinu titulu u Kupu evropskih šampiona. Ovaj trijumf se danas smatra najvećim uspehom srpskog i jugoslovenskog klupskog fudbala.

Rukovodstvo je igračima Olimpika obećalo nagradu od po 300.000 dolara ukoliko osvoje trofej.

U 2011. godini je odlučeno da igrači nastupaju u dresovima koji su replika onih iz 1991. godine. Dresovi su dizajnirani po uzoru na dres Slobodana Marovića, jedinog igrača koji ga je sačuvao za sebe.

Karta za finale Kupa evropskih šampiona 1991.

Put do finala

Crvena zvezda

Tim Crvene zvezde pred finale u Bariju. Stoje: Stojanović, Mihajlović, Prosinečki, Belodedić, Najdoski, Marović; Čuče: Jugović, Binić, Pančev, Savićević i Šabanadžović

Faza takmičenja	Protivnik	Prva utakmica	Druga utakmica	Ukupni rezultat
Predtakmičenje	Grashoper	1 - 1 (domaćin)	4 - 1 (gost)	5 - 2
Osmina finala	Rendžers	3 - 0 (domaćin)	1 - 1 (gost)	4 - 1
Četvrtina finala	Dinamo Drezden	3 – 0 (domaćin)	2 – 1 (gost) ***(3:0 službeno)1	6 – 0
Polufinale	Bajern Minhen	2 – 1 (gost)	2 – 2 (domaćin)	4 – 3

Crvena zvezda se kvalifikovala za Kup Evropskih šampiona 1990/91. odličnom igrom u Saveznoj ligi Jugoslavije za sezonu 1989/90., gde su bili prvaci, i osvajanjem kupa iste godine. Najbolji strelac lige i ekipe je bio Darko Pančev sa 25 postignutih golova. Miodrag Belodedić je mogao da nastupa za Zvezdu u ovoj sezoni i van prijateljskih mečeva, posle isticanja suspenzije zbog problema sa ugovorom nakon bekstva iz Rumunije, kojom je tada još uvek vladao Čaušesku.

Na početku puta do evropske titule Crvena zvezda je morala da prođe kroz Cirih. Rival Beograđanima bio je švajcarski šampion Grashoper. Iako je kvalitet bio drastično na strani srpskog tima, duel nije bio lak. To se posebno odnosi na prvu utakmicu na Marakani koja je završena 1: 1. Takav rasplet pozitivno se odrazio na tim Ljupka Petrovića, pa su stvari postavljene na mesto već u revanšu u Cirihu - trijumf od 4: 1, golovima Pančeva, Prosinečkog dva puta i Radinovića. Žreb rivalu u drugom kolu doneo je škotski Rendžers, a već tada se videlo da Zvezda može daleko da ode. To se, pre svega, odnosilo na prvi meč u Beogradu koji je rešen ubedljivih 3: 0 (autogol Braun, Prosinečki i Pančevo). Revanš u Glazgovu završen je rezultatom 1: 1, pa se može reći da su crveno-beli rutina. Izborili su proleće u Evropi, tamo im je prvi protivnik bio Dinamo Drezden, poslednji predstavnik Istočne Nemačke u Kupu šampiona. Konačni ishod je bio još ubedljiviji u odnosu na prethodnu rundu. Prvo su Prosinečki, Binić i Savićević doneli pobedu u Beogradu (3: 0), a onda su Savićević i Pančev u Nemačkoj potvrdili plasman u polufinale (2: 1), ¹ - međutim meč je registrovan 3:0 u korist Zvezde, jer su u 78. minutu navijači Dinama iz Drezdena počeli da prave velike nerede i nemire na stadionu i da ubacuju predmete na teren, pa je meč prekinut. Poslednja prepreka ka finalu bio je minhenski Bajern, zvezda je u prvom meču u Minhenu napravila odličnu osnovu za prolaz. Pobedu od 2: 1, posle preokreta na Olimpijskom stadionu, doneli su Pančev i Savićević, Zvezda je takođe sjajnu igru iz Minhena prenela u Beograd. Revanš je počeo sjajno, pošto je Mihajlović doveo crveno-bele u vođstvo u 24. minutu, ali drama je bila neizbežna. Bavarci su u nastavku preokrenuli preko Augentalera i Tona, da bi na kraju autogol Augentalera u 90. minutu doneo Zvezdi veliko finale.

Olimpik Marselj

Faza takmičenja	Protivnik	Prva utakmica	Druga utakmica	Ukupni rezultat
Predtakmičenje	Dinamo Tirana	5 - 1 (domaćin)	0 - 0 (gost)	5 - 1
Osmina finala	Leh Poznanj	2 - 3 (gost)	6 - 1 (domaćin)	8 - 4
Četvrtina finala	Milan	1 – 1 (gost)	1 – 0 (domaćin) (***3:0 službeno 2)	4 – 1
Polufinale	Spartak Moskva	3 – 1 (gost)	2 – 1 (domaćin)	5 – 2

Olimpik Marselj je u sezoni 1990/91 promenio 3 trenera: pri početku sezone, u septembru, ekipu napušta trener Žerar Žili, pa ekipu do januara 1991. trenira Franc Bekenbauer, da bi od januara ekipu predvodio Rajmon Gutals. Za ekipu su nastupali tada najbolji strelac lige Žan-Pjer Papen koji je postigao 23 gola, Abedi Pele, ofanzivni vezni koji je igrao vrhunske mečeve za Marselj, i Kris Vodl, koji je bio u to vreme treći najplaćeniji igrač sveta sa £4.5 miliona funti, i koga su navijači Olimpika iz Marselja izglasali za drugog najboljeg igrača ekipe za 20. vek, iza Žan-Pjer Papena. Te godine su osvojili prvenstvo Francuske, i tesno izgubili od Monaka u kupu. U ekipu je za leto 1990. došao Piksi koji je za ekipu Crvene zvezde izjavio: "Vidimo se u finalu", Basil Boli stiže iz Oksera kao slobodan agent, i golman Paskal Olmeta dolazi takođe kao slobodan agent. Erik Kantona je bio u ekipi, i dao je 8 golova, međutim nije se dobro slagao sa trenerom Gutalsom, i iskusni Žan Tigana je takođe bio raspoloživ.

Marselj pohod ka finalu započinje pobedom od 5:1 protiv Dinama iz Tirane na Velodromu uz het-trik Papena, i po gol Kantone i Verkrujsa, dok za goste gol postiže Ermal Tahiri sa bele tačke u 89. minutu. Revanš u Tirani se završio bez golova. Na gostovanju Lehu u Poznanju su izgubili 3:2, da bi u Marselju uz het-trik Verkrujsa, po gol Papena, Tigane i Bolija pobedili sa 6:1, pošto je gol za Leh iz Poznanja postigao Jakolcevič iz penala u 59. minutu. U polufinalu na San Siru je bilo nerešeno, uz po gol Ruda Gulita i Papena. U revanšu na Velodromu Kris Vodl daje gol u 75. minutu, i do nadoknade vremena je to bio jedini gol, ² - međutim nakon što su u nadoknadi vremena dva reflektora prestala da rade, a vidljivost drastično opala, nakon 15 minuta čekanja da se reflektori poprave, direktor Milana Adrijano Galijani je odbio da pošalje ekipu nazad na teren, nakon čega UEFA suspenuje Milan na godinu dana učešća na Evropskim takmičenjima, a Galijanija suspenduje na 2 godine vršenja zvaničnih dužnosti u Milanu. Meč je završen službenim rezultatom 3:0 za Olimpik iz Marselja. U polufinalu je Spartak iz Moskve poražen kod kuće rezultatom 1:3, pa je na Velodromu ponovo izgubio, ovaj put 2:1.

Finale

Period uoči finala

Ekipa Crvene zvezde je stigla u Italiju neuobičajeno rano, 6. maja 1991. u utorak, 6 dana pred finale. Bazu je uspostavila u gradu Monopoli (Bari) gde su igrači odseli u hotelu Il Melograno, i trenirali na terenu lokalnog FK Monopoli-ja. Zbog velikog interesovanja bogatijih Evropskih klubova, menadžment kluba je stavio igrače u polu-karantin odmah po dolasku u Italiju, kako bi igrači bili fokusirani na predstojeći meč. Bili su odvojeni od supruga i devojaka, nisu mogli da primaju pozive u hotelu u kome su odsedali, mada su igrači mogli da obavljaju odlazeće pozive iz hotela.

Tokom narednih dana je klub organizovao prevoz velike navijačke podrške u vidu legendi i bivših igrača kluba, kao i poznatih ličnosti, pa su legende kluba Dragoslav Šekularac i Rajko Mitić, značajni bivši igrači Srđan Mrkušić, Stanislav Karasi, Živorad Jevtić, bivši trener Miša Pavić, kao i javne ličnosti poput Ljube Tadića, Ivana Bekjareva, Bore Đorđevića itd bile prisutne u Italiji. Procenjuje se da je Zvezda na ovoj utakmici imala više od 20.000 navijača.

Finale

Najbolji opis toka utakmice je dao akter tog meča Siniša Mihajlović, koji se u intervjuu za Sportal, 12. septembra 2011. između ostalog osvrnuo i na to finale:

"Pamtim dobro taj meč. Mislim da je to bilo najdosadnije finale u istoriji Kupa šampiona. Otkriću vam nešto: Čak nas sedam iz prvog tima je samo nekoliko sati pred meč dobilo kasete sa utakmicama Olimpika. Sećam se da je tada Ljupko Petrović rekao: "Ukoliko ih napadnemo, ostavićemo im mesta za kontranapade". Odmah sam ga pitao šta da radimo onda, da bi on kazao: "Kada imate loptu, vratite im je". Proveli smo 120 minuta na terenu skoro bez pipanja lopte. Otišlo je kasnije u penale, a Amoros je promašio prvi, dok smo mi pogodili svaki. Da smo se nadigravali sa njima, onda bismo sigurno izgubili. Ne zbog toga što su oni bili jači od nas, već zbog toga što su navikli da igraju takve mečeve. Imali smo u timu decu od 21, 22, i 23 godine i nisu nam davane velike šanse. Bilo je teško čuti trenera koji nam govori da bi trebalo da im prepuštamo loptu. Ipak, prihvatili smo svi trenerovu reč, jer je to moralo da se poštuje. To je stvar kulture. U Istočnoj Evropi, uključujući i Rusiju, nije bilo toliko demokratije koliko je bilo u Italiji i Španiji. Igrači su bili kao vojnici."

Igrači Crvene zvezde su realizovali svaki penal, dok je Amoros promašio prvi penal za Marselj. Dragan Stojković Piksi, koji je ušao u 112. minutu produžetka, odbija da šutira penal za Marselj protiv Zvezde.

29. maj 1991.

Crvena zvezda	0 - 0 (pro) (5 - 3 pen.)	Olimpik Marsej

Stadion Sveti Nikola, Bari

Gledalaca: 56 000

Sudija: Tulio Laneze

Crvena zvezda

Marsej

		PENALI
	Robert Prosinečki Dragiša Binić Miodrag Belodedić Siniša Mihajlović Darko Pančev	5 - 3	Manuel Amoros Bernar Kazoni Žan-Pjer Papen Karlos Mozer
Crvena zvezda je prva šutirala

Crvena zvezda: GK 1 Stevan Stojanović (k) CM 2 Vladimir Jugović LB 3 Slobodan Marović  61’ RB 4 Refik Šabanadžović CB 5 Miodrag Belodedić CB 6 Ilija Najdoski AM 7 Robert Prosinečki CM 8 Siniša Mihajlović  40’ CF 9 Darko Pančev AM 10 Dejan Savićević  84’ CF 11 Dragiša Binić  26’ Izmene: GK 12 Milić Jovanović CM 13 Ivica Momčilović CB 14 Rade Tošić AM 15 Vlada Stošić  84’ CF 16 Vladan Lukić Trener: Ljupko Petrović Pomoćne sudije: Četvrti sudija:

Olimpik Marsej: GK 1 Paskal Olmeta RWB 2 Manuel Amoros LWB 3 Erik di Meko  112’ CB 4 Bazile Boli  28’ CB 5 Karlos Mozer CM 6 Bruno Žermen CB 7 Bernar Kazoni RF 8 Kris Vodl CF 9 Žan-Pjer Papen (k) LF 10 Abedi Pele CM 11 Loran Furnije  75’ Izmene: AM 12 Dragan Stojković  112’ AM 13 Filip Verkrujs  75’ CM 14 Žan Tigana RB 15 Erik Mura GK 16 Alen Kasanova Trener: Rajmon Getals

Pobednički tim

Kup šampiona 1991.
Crvena zvezda (1º titula)

Period nakon finala

Zvezda je osvojila i Interkontinentalni kup 1991. gde su pobedili Kolo Kolo iz Čilea, Darko Pančev osvaja Zlatnu kopačku za tu sezonu, međutim sledeće sezone KEŠ-a ispada u dodatoj grupnoj fazi takmičenja, osvaja domaće prvenstvo, ali zbog okolnosti raspada Jugoslavije su tu ligu napustili Hrvatski i Slovenački timovi, da bi je u sezoni 1991/92 napustili i bosanski. Iz ekipe odlaze trener Ljupko Petrović, Prosinečki i golman Stojanović, da bi sezone posle toga Savićević, Pančev i Mihajlović bili prodati.

Olimpik iz Marselja je narednih godina nastavio da dominira u Francuskom prvenstvu, osvojivši dve titule prvaka zaredom, bili su blizu osvajanja i kupa, da bi 1993. osvojili i KEŠ, ali zbog skandala oko nameštanja sa Valensijenom bili kažnjeni oduzimanjem titule domaćeg prvenstva za sezonu 1992/93, onemogućeni da učestvuju u KEŠ-u u 1994, ali su zadržali titulu Evropskog šampiona iz 1993.

Zanimljivosti

• Zaključno sa 12. martom 2023. je ovo poslednje finale ovog takmičenja u kome su oba finalista igrala svoje prvo finale.
• Jedini igrač Crvene zvezde koji je sačuvao svoj dres sa utakmice je Slobodan Marović. Vladan Lukić je svoj bacio u tribine navijačima, dok je svaki ostali igrač Zvezde ostavio svoj dres nekome u Bariju. Po uzoru na Marovićev dres je 2011. napravljena verna kopija tih dresova koji su igrači nosili tokom sezone.
• Ovo je drugo finale ovog takmičenja koje je igrao neki klub iz Jugoslavije, posle Partizana i finala 1966, i prvo i za sada jedino koje je neki klub sa tih prostora osvojio.
• Ljupko Petrović nije trenirao ekipu tokom Interkontinentalnog kupa 1991.
• Pre ovog finala je Zvezda imala šansu za triplu krunu, ali je u finalu Kupa za tu sezonu 8. maja 1991. izgubila od Hajduka iz Splita sa 1:0. Na toj utakmici je bilo dosta tenzija, a poznat je i kao početak sukoba Igora Štimca i Siniše Mihajlovića.
• Jugoslovenski reporteri sa stadiona Svetog Nikole u Bariju su bili Vladan Stojaković i Milojko Pantić.

Vidi još

• Kup evropskih šampiona 1990/91.
• Interkontinentalni kup 1991.

Spoljašnje veze

• 1990-91 sezona na Uefinom sajtu
• Snimak cele utakmice na sajtu YouTube