Hristo Smirnenski
Hristo Smirnenski | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 17. septembar 1898. |
| Mesto rođenja | Kukuš |
| Datum smrti | 18. jun 1923. (24 god.) |
| Mesto smrti | Sofija |
| Roditelji | Dimitar Izmirliev |
Hristo Smirnenski (Kukuš, 17. septembar 1898 — Sofija, 18. jun 1923), pravo ime Hristo Izmirliev, bio je bugarski pesnik i prozni pisac koji se pridružio Bugarskoj komunističkoj partiji i čiji su radovi zagovarali socijalističke ideale u humanom stilu. Umro je u dobi od 25 godina, ostavljajući dobro osmišljeno radno delo proizvedeno u zreloj karijeri od samo tri godine.[1]
Detinjstvo, mladost[uredi | uredi izvor]
Rođen je Hristo Izmirliev, 1898. godine, u Kukušu u Makedoniji (danas Kilkis, Grčka), koji je imao militantne tradicije i preduzetničko stanovništvo. Prema Tuše Dalivanovu, bliskom rođaku i drugom piscu, Hristo je bio iz siromašne porodice; Hristov otac, Dimitar Izmirliev, bio je važan čovek kome su se divili u Kukušu pre nego što su politička neslaganja sa grčkim vlastima zbog njegovih socijalističkih pogleda rezultirala zatvorom.
Dana 8. oktobra 1912. godine, kada je Smirnenski imao 14 godina, počeo je Prvi balkanski rat, a bugarske trupe su napustile Kukuš. Posle pobede balkanskih saveznika došlo je do neslaganja i izbio je Drugi balkanski rat. Nakon napada, grčki vojnici su spalili Kukuš; i porodica Izmirliev, sa hiljadama drugih izbeglica, otišla je u Sofiju. Uprkos siromaštvu u kome su se našli Dimitar Izmirliev i njegova supruga su se pobrinuli da se njihova deca školuju. Hristo je pohađao tehničku školu, a njegov mlađi brat Anastas je pomogao porodici prodajom novina.
Hristo Smirnenski je svoju književnost debitovao 1915. godine tokom svoje druge godine na koledžu, u satiričkom listu K'vo da e. Prvo se nazvao "Smirnenski" u časopisu Smiah i salzi (Smeh i suze). Uprkos svojoj mladosti, Hirsto je uskoro postao jedan od najtraženijih i popularnih pisaca tog vremena. 1917. prvi put je koristio pseudonim Smirnenski.
Kao student u tehničkoj školi nastavio je da radi u kolonijalnoj radnji. Tokom ovog perioda započeo je Prvi svetski rat. U maju 1917. godine Hristo je postao kadet u Vojnoj školi, a iz svoje kasarne nastavio je da piše svakodnevno i objavljuje humorističke publikacije. Krajem 1917. izbila je Oktobarska revolucija. Školski karantin je nametnut kako bi učenici bili pod utjecajem komunističkih ideja. U aprilu 1918. godine Hristo je izdao svoju prvu kolekciju pesama Raznokalibreni vazdiški v stihove i prozu (Raѕnoliki uѕdasi u poeѕiji i proѕi). Kolekcija je bila duhovite prirode; kasnije ju je sam kritikovao kao autor.
Godine 1918. pobuna vojnika protiv kralja Ferdinanda snažno je uticala na njegov konceptualni razvoj. Smirnenski je bio svedok krvavog sukoba u blizini fabrike šećera u Sofiji. Užasnut zbog okrutnosti sa kojom je vlada pobedila pobunjenike, napustio je Vojnu školu u novembru; a njegov otac je bio prisiljen da isplati nadoknadu.[2]
Srednje godine[uredi | uredi izvor]
Nakon ulaska u građanski život, Smirnenski je postao član uredničkog lista "Bugarin", popularnih novina, ali je živeo od posla službenika, reportera, blagajnika, urednika i lektora.
Period od 1919. do 1920. bio je buran u Sofiji. U novembru 1919. Smirnenski je objavljen u nedeljnom književnom časopisu Komunističke partije Crveni Smeh. Njegov humor postao je društveno prihvatljiv. Učestvovao je na demonstracijama i skupovima za uzroke kao što je traženje amnestije za osuđene vojnike i poboljšanje materijalnog stanja radnika. Postepeno, njegova društvena pripadnost postala je ključni faktor u njegovim ideološkim pogledima i postao je borac za proletarijat. U proleće 1920. postao je član Komunističke omladinske lige, a 1921. Bugarske komunističke partije.
Godine 1920, bila je prekretnica u kreativnom putu Smirnenskog. Komunisti su videli svoje ranije kreativne poteze kao manifestacije "dekadentne" simbolike pesničkih dostignuća. Prema socijalističkoj književnoj kritici, njegova prva stvarna pesma bila je "Prvi maj", koji je objavljen u Mjskom Danu izdanju Crvenog smeha. Smirnenski je objavio seriju pesama na stranicama Crvenog Smeha: "Nee" (26. juna 1920), "Crvene grupe" (3. septembra 1920), "Ulica" i "Sutra" (24. septembar 1920) Signal Novog Dana "(15. oktobra 1920)," Polarna Svetlost "(29. oktobar 1920)," U oluji "(6. januara 1921)," Burda u Berlinu "(13. januara 1921) Johan "(27. januara 1921) i drugi. Nekoliko desetina njegovih radova, koje predstavljaju njegovu novu estetsku perspektivu, objavljene su u Crvenom smehu i izdanju časopisa Vorkers novina.
Krajem februara 1922. godine, stranački izdavač, Udruženje opštih radnika "Oslobađanje", štampao je drugu i poslednju zbirku poezije objavljenu tokom njegovog života - Biti dan! Prvo štampanje od 1500 kopija je brzo prodato. Nekoliko meseci kasnije kooperativna "Liberacija" izdala je drugo izdanje. Kroz ovaj rad Smirnenski je postao poznat kao talentovani pesnik s jasnom i dobro razgraničenom individualnošću - umetnikom čiji je rad bio društveno angažovan, koji se posmatrao kao model za novu društvenu i estetsku klasu, a čiji je rad model bugarske književnosti u drugoj deceniji 20. veka. Sa novom knjigom, Smirnenski je prevazišao puku političku i ideološku posvećenost i pokazao nesebično i srdačno čovečanstvo, san o sreći čovečanstva, u svojoj kreativnoj filozofiji. Ovde je Smirnenski bio najživlji. Smirnenski je svojim radovima inspirisao milione ljudi da ustanu protiv socijalne nepravde. Sa jedinstvenim lirskim stilom, Smirnenski peva žudeći za srećom i večnom ljubavlju prema ljudima, filozofski su sumirani u "Signal novog dana" - "Kakva božanska sreća je biti čovek".[3]
Smrt i nasleđe[uredi | uredi izvor]
Njegov neumorni rad i lišavanja potkopali su zdravlje 25-godišnjeg pesnika i umro 18. juna 1923. godine od tuberkuloze. Pratio je političke događaje i zadržao svoju veru, optimizam i smisao za humor do poslednjeg daha.
Uprkos svojoj ranoj smrti, Smirnenski je poznat kao veoma produktivan pisac. U osam kratkih godina svoje plodne karijere napisao je hiljade komada poezije i proze u različitim žanrovima koristeći više od 70 pseudonema. Jedno od poslednjih izdanja njegovih prikupljenih radova sastoji se od osam knjiga. Bio je pohvaljen od strane političkih književnih kritičara koji su se zalagali za socijalističke ideale u svojim radovima, a od strane savremenih konzervativnih književnih krugova kao autora "Primenjene poezije".
Smirnenski je bio izuzetan pesnik: njegova poezija je energična, a njegovi tekstovi imaju konfesionalni karakter. Njegov izuzetan humor i vera u život, zajedno sa svojim humanizmom, stvaraju se u najboljem obliku. Najkarakterističniji od njih izazivaju svečano osećanje za potrebom promena u svetu, ogorčenost oštre stvarnosti i spremnost da se bore za promene.
Njegovi radovi i danas su relevantni i predmet su javne rasprave (npr. "Priča o merdevinama") i onlajn pretraživanja književne kritike. Uprkos tome što je potcenjen, on je inspiracija za milione i zaslužuje da bude počastvovan kao jedan.
Smirnenska Tačka na Robert ostrvu Robert, Južna Šetlandska ostrva, dobila je ime po Hristu Smirnenski.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Smirnenski, Hristo, Panteleй Zarev, Elena Dimitrova. Sъbrani sъčineniя, tom 4, Bъlgarski pisatel, 1960, p. 646.
- ^ „Hristo Smirnenski ot Kukuš, Egeйska Makedoniя - "Da bъde den", Sofiя, 1922 godina”. Onlaйn Biblioteka Strumski. Pristupljeno 14. 12. 2018.
- ^ „Konstantin D. Stanišev ot Kukuš, Egeйska Makedoniя - "Spomeni za Hristo Smirnenski", Sofiя, 1950 godina”. Onlaйn Biblioteka Strumski. Pristupljeno 14. 12. 2018.
