Ča-ča-ča
Ča ča ča je mlađa muzička forma u razvoju afro-kubanske muzike. U većini slučajeva, plesu je prethodila muzika, a tako je bilo i sa ča ča ča. Ova forma originalno potiče od mambe i rumbe. Pedesetih godina prošlog veka doživela je veliku popularnost i od tada je jedan od najpopularnijih društvenih plesova.
Opis Ča ča ča plesa[uredi | uredi izvor]
Svojim čistim i jasnim ritmom, razdraganim figurama, mnoštvom varijacija, ovaj ples se brzo vinuo među najpopularnije. Jedna od glavnih karakteristika ovog plesa je da gotovo svaka osnovna figura može biti preneta u rumbu. Naravno, pazeći da interpretacija prenesenih figura uvek bude u skladu sa karakteristikom plesa.
Tokom plesa, parovi se osećaju slobodnim, karakteriše ih dobro raspoloženje i međusobna očaranost. Poigravaju se sa partnerom, a istovremeno i sa gledaocima, dok telom i licem odaju samouverenost.
Osnovni korak ča ča ča sastoji se od tri brza koraka, zvanih (šp. chassé) i dva spora koraka na muzičkim bitovima 1 i 2. Širina koraka ne bi trebalo da prelazi širinu kukova. Sve mora izgledati suptilno i nežno, a opet nekako odsečno. (šp. Chassé) se može plesati sa okretom ili bez, napred, nazad, u stranu, ili u mestu.
Kao rezultat prenosa težine na ispruženu nogu nastaje njihanje kukovima za vreme plesanja. Važno je da se svesno ne prave nikakvi usiljeni pokreti kukovima, jer se onda gubi na bitnoj eleganciji pokreta. Rezultat rada kukovima je proizvod pravilnog rada nogu. Ukoliko se pri dodiru stopala sa tlom prenese i težina tela na tu nogu, a pritom se ista zategne u kolenu, dobiće se odgovarajući rad kukovima, odnosno karakter plesa.
Ča ča ča je brz i poletan ples. Od latinoameričkih plesova on se uči među prvima i vremenom usavršava. Ča ča ča je energičan i strastven ples i, ako se igra bez strasti i energije, gubi se njegov pravi smisao. Takt: 4/4. Tempo: 30-32 bpm.
Naziv ča ča ča potiče sa Haitija i odnosi se na deo zvona koje je proizvodilo zvuk nalik na ča ča ča. To zvono se koristilo kao svojevrstan muzički instrument. Naziv ovog plesa potiče od karakterističnog zvuka koji su proizvodile cipele na parketu izvodeći ovaj ples. Ča ča ča je, može se reći, ogranak mambo plesa. U ritmu mamba, plesači su polako izdvajali poseban žanr na koji su ljudi plesali trostrukim korakom, prozvavši ga trostruki mambo. Vremenom, ovaj trostruki mambo se razvio u zaseban ples, poznatiji pod današnjim imenom, ča ča ča.
Godine 1940. mambo je doživeo ekspanziju u SAD, ali je to bio brz i prilično težak ples. Tako su muzičari rešili da mambo uspore i učine ga senzualnijim za plesače i publiku. Ča ča ča je rođen, a mesto njegovog rođenja je bio Paladijum na Brodveju.
Godine 1951. kubanski violinista i kompozitor Enrike Horin doveo je ča ča ča ritmove na kubanske plesne podijume i do 1954. ča ča ča postaje veoma popularan u Havani, na Kubi. Isto tako je i Evropa bila otvorena prema plesovima i melodijama latinoameričkog porekla, pa je interesovanje za ovaj ples vrlo brzo raslo u sve više evropskih zemalja. U Evropi su ga po prvi put predstavili Gerd i Trante Handrih, na Kongresu udruženja nemačkih plesnih učitelja 1957. godine.
Ča ča ča se pleše uz širok spektar muzičkih žanrova, od autentičnih latino ritmova, pa sve do disko i pop muzike. Od 1961. godine je postao i takmičarski sportski ples u grupi latinoameričkih plesova. Kao takav je visoko stilizovan i stalno se razvija i obogaćuje.
Kao društveni ples je omiljen, slično kao rumba ili salsa. Što se tiče učenja, spada u grupu lakših plesova jer je veoma jasnog ritma za razliku od rumbe.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Osnovni koraci ča-ča-ča plesa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. maj 2014)
Izvori[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
