Аноректална агнозија
| Аноректална агнозија | |
|---|---|
| Синоними | Дисфункција аналног сфинктера |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| МКБ-10 | R15 |
| МКБ-9-CM | 787.6 |
| DiseasesDB | 6763 |
| MedlinePlus | 003135 |
| eMedicine | article/268674 |
| MeSH | D005242 |
Аноректална агнозија је један од узрока аноректалне инконтиненције, услед примарно поремећеног аноректалног сензибилитета због нарушене функције аутономног и/или централног нервног система и порођајне трауме, што доводи до губитка „свести” o столици.[1]
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Аноректална агнозија је само једна од неспособности препознавања и схватања визуелних, тактилних и слушних садржаја који су претходно били познати. Најчешће настаје као последица оштећења делова централног нервног система одговорног за сензибилитет услед физичке трауме или болести и/или сутономн ог нервног система након порожајне треума. Као последица нарусених функција сензибилитета у ЦНС и аутономном нервном систему код болесника се може јавити губитка „свести” o столици, и резултовати наруђеном функцијом аноректума и пода мале карлице, и пратећом аналном инконтиненцијом.[2]
У психијатрији израз аноректална агнозија користи и за особе које су изгубиле способност нормалног фекалног пражњења због емоционалних сметњи, или услед старења, деменције, инвадилитета, психотичних поремећа.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза се може поставити тек након утврђивања основног поремећаја у нервном систему који је довео до аноректалне агнозије.
- Визуализација мозга
У том смислу ради се визуелизација мозга (ЦТ или МРИ, са ангиографијом, или без ње) у циљу:
- откривања карактеристичне централне лезије (нпр срчаног удара, крварења, интракранијалних туморских процеса),
- идентификација атрофије кортекса у дегенеративним болестима.
- Физички преглед
Физички преглед често се може открити нарушавање одређених типова сензорне осетљивости, што може додатно отежати даљњу процену болесникове болести.
Терапија[уреди | уреди извор]
Аноректална агнозија нема посебан третман. Рехабилитацију спроводи неуропсихијатар и психолог у склопу основне болести централног или аутономног нервног система. Степен опоравка зависи од величине и локације оштећења ћелија, степена оштећења и старости пацијента. Опоравак се обично одвија у прва три месеца, али обично траје годину дана.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Bharucha AE, Fletcher JG, Seide B; et al. (2005). „Phenotypic variation in functional disorders of defecation”. Gastroenterology. 128: 1199—210. 16.
- ^ Mearin, Fermín; Rey, Enrique; Balboa, Agustín (2011). „Trastornos funcionales y motores digestivos” [Functional and motility gastrointestinal disorders]. Gastroenterología y Hepatología. 34: 3—14. PMID 22330152. doi:10.1016/S0210-5705(11)70016-4.
- ^ Simon MA, Bueno AM (2009). „Behavioural treatment of the dyssynergic defecation in chronically constipated elderly patients: a randomized controlled trial.”. Appl Psychophysiol Biofeedback. 34: 273—7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Rao, S.S., Tuteja, A.K., Vellema, T., Kempf, J., and Stessman, M (2004). „Dyssynergic defecation demographics, symptoms, stool patterns, and quality of life”. J Clin Gastroenterol. 38: 680—685.
- Nygaard IE, Rao SS, Dawson JD (јун 1997). „Anal incontinence after anal sphincter disruption: a 30-year retrospective cohort study”. Obstet Gynecol. 89 (6): 896—901..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
