Пређи на садржај

Мигел Анхел Лопез

С Википедије, слободне енциклопедије
Мигел Анхел Лопез
Лопез на Ђиро д’Италији 2019.
Лични подаци
Пуно имеМигел Анхел Лопез Морено
НадимакСупермен[1]
Датум рођења(1994-02-04)4. фебруар 1994. (30 год.)
Мјесто рођењаПеска, Колумбија
ДржављанствоКолумбија
Висина1,64 m[2]
Маса59 kg[2]
Тимске информације
Тренутни тим
суспендован
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачабрдаш
Јуниорска каријера
2014Лотерија де Бојака
Професионална каријера
2015—2020Астана[3][4]
2021Мовистар[5][6]
2022Астана Казахстан[7]
2023Меделин—ЕПМ
Успјеси
Ђиро д’Италија
Најбољи млади возач2 (2018, 2019)
Вуелта а Еспања
Најбољи млади возач1 (2017)
Најагресивнији возач1 (2019)
Главне етапне трке
Вуелта а Каталуња1 (2019)
Тур де Свис1 (2016)
Првенства
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 1 (2023)
Друге трке
Милано—Торино 1 (2016)
Вуелта а Андалузија 1 (2021)
Мон Венту денивеле челенџ 1 (2021)
Вуелта а Сан Хуан 1 (2023)
Ажурирано: 30. мај 2024.

Мигел Анхел Лопез Морено (шп. Miguel Ángel López Moreno; Песка, 4. фебруар 1994) колумбијски је професионални бициклиста који је суспендован због допинга до јула 2027. Двапут је освојио класификацију за најбољег младог возача на Ђиро д’Италији, гдје је завршио једном на трећем мјесту у генералном пласману, док је једном завршио Вуелта а Еспању на трећем мјесту, гдје је такође освојио класификацију за најбољег младог возача и класификацију за најагресивнијег возача. По једном је освојио Тур де Свис, Милано—Торино, Мон Венту денивеле челенџ, Вуелта а Андалузију, Вуелта а Сан Хуан и првенство Колумбије у вожњи на хронометар. На Тур де Франсу је остварио једну етапну побједу, а на Вуелта а Еспањи три.

Каријера[уреди | уреди извор]

Јуниорску каријеру је почео 2014. док је професионалну каријеру почео 2015. у Астани, када је Вуелта а Бургос трку завршио на четвртом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. Године 2016. освојио је Тур де Свис и Милано—Торино, након чега је возио прву гранд тур трку — Вуелта а Еспању, али је није завршио. Године 2017. завршио је Тур оф Аустрију на другом мјесту, уз једну етапну побједу, док је у финишу сезоне завршио Вуелта а Еспању на осмом мјесту. Године 2018. завршио је Тур оф Оман на другом мјесту, уз једну етапну побједу и освојену класификацију по поенима, након чега је по први пут возио Ђиро д’Италију и завршио је на трећем мјесту, иза Криса Фрума и Тома Димулена, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. У финишу сезоне, завршио је Вуелта а Бургос на другом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача, након чега је возио Вуелта а Еспању и завршио је на трећем мјесту, иза Сајмона Јејтса и Енрика Маса, што му је био други подијум на гранд тур тркама, уз освојену класификацију за најбољег младог возача.

Године 2019. освојио је Тур оф Колумбија трку, након чега је освојио Вуелта а Каталуњу, уз једну етапну побједу и класификацију за најбољег младог возача. Ђуро д’Итакију је завршио на седмом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. На Вуелта а Еспањи, био је лидер на три етапе, док је завршио на петом мјесту, уз освојену класификацију за најагресивнијег возача. Био је и лидер класификације за најбољег младог возача на првих 12 етапа, али је завршио иза Тадеја Погачара. Године 2020. завршио је Волта ао Алгарве трку на трећем мјесту, уз једну етапну побједу, док је Критеријум ди Дофине завршио на петом мјесту. Возио је Ђиро д’Италију, али је морао да је напусти због пада, након чега је Тур де Франс завршио на петом мјесту. Године 2021. након шест година у Астани, прешао је у Мовистар. Освојио је Вуелта а Андалузију уз једну етапну побједу и Мон Венту денивеле челенџ, док је Критеријум ди Дофине завршио на шестом мјесту. Тур де Франс је напустио прије почетка етапе 19, како би се спремио за Олимпијске игре, али није изабран у састав тима за игре. На Вуелта а Еспањи, био је лидер тима, заједно са Масом. Остварио је једну етапну побједу, а током претпоследње, етапе 20, након што је отпао од Маса и Приможа Роглича, одлучио је да напусти трку, док је био на трећем мјесту у генералном пласману. Мовистар је због тога одлучио да раскине уговор са њим.

Године 2022. Вратио се у Астану. Завршио је Вуелта а Андалузију на трећем мјесту, након чега је био лидер тима на Ђиро д’Италији, заједно са Винченцом Нибалијем, али је морао да је напусти због повреде. Крајем јула, шпанска полиција га је зауставила на аеродрому у Мадриду и испитивала га у вези са кријумчарењем љекова за допинг. Тим Астана је у јутарњим часовима објавила објаву на друштвеној мрежи Твитер да је Лопез суспендован док се не појасни ситуација у вези са шпанским доктором који је био под истрагом, а са којим је имао контакт.[8] Првобитне објаве у медијима да је и Лопез под истрагом је оповргла шпанска полиција, након чега се вратио такмичењу.[9] Био је лидер тима на Вуелта а Еспањи у финишу сезоне, коју је завршио на четвртом мјесту. Дана 12. децембра, његов уговор са Астаном је раскинут.[10]

Године 2023. потписао је уговор са колумбијским тимом Мебелин—ЕПМ, а прве сезоне у тиму освојио је Вуелта а Сан Хуан трку, првенство Колумбије у вожњи на хронометар и Вуелта ал Толима трку у Колумбији, гдје је остварио двије етапне побједе и освојио је брдску и класификацију по поенима. У јуну је освојио Вуелта а Колумбију, брдску и класификацију по поенима и остварио је девет етапних побједа на десет етапа.[11] На Играма Централне Америке и Кариба, освојио је златну медаљу у вожњи на хронометар, 16 секунди испред Валтера Варгаса,[12] након чега је освојио сребрну медаљу у друмској вожњи, завршивши двије секунде иза Орлуиса Аулара.[13] У јулу 2023. је привремено суспендован због допинга до доношења коначне одлуке, а у мају 2024. је суспендован на четири године.[14]

Допинг[уреди | уреди извор]

Шпанска полиција и шпанска антидопинг агенција су током 2022. покренули истрагу против шпанског доктора Маркоса Мајнара, због организовања допинга, након чега је -UCI}- покренуо истрагу против Лопеза због повезаности са Мајнаром.[15] Дана 25. јула објављено је да је привремено суспендован због потенцијалног кршења антидопинг правила и коришћења недозвољених супстанци неколико недеља прије почетка Ђиро д’Италије 2022. [16] Дана 29. маја 2024. проглашен је кривим за допинг коришћењем менотропина и суспендован је на четири године, од 25. јула 2023. до 25. јула 2027.[17]

Резултати на тркама[уреди | уреди извор]

Резултати на гранд тур тркама[уреди | уреди извор]

Гранд тур трке 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022.
Розе мајица Ђиро д’Италија — — 3 7 DNF — DNF
Жута мајица Тур де Франс — — — — 6 DNF —
Црвена мајица Вуелта а Еспања DNF 8 3 5 — DNF 4
Легенда
— Није учествовао
DNF Није завршио

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „‘Superman’ López living up to nickname”. velonews.com. Приступљено 8. 9. 2022. 
  2. ^ а б „Astana - Pro Team”. astanaproteam.kz. Архивирано из оригинала 22. 08. 2020. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  3. ^ „Astana Pro Team presented renewed roster for 2019”. astanaproteam.kz. Apgrade. 16. 12. 2018. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  4. ^ „Astana Pro Team”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  5. ^ „Movistar Team”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  6. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 11. 2020). „Miguel Ángel López signs for Movistar for 2021 season”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 8. 9. 2022. 
  7. ^ Fletcher, Patrick (15. 10. 2021). „Astana confirm return of Miguel Angel López”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 9. 2022. 
  8. ^ O'Shea, Sadhbh (22. 7. 2022). „Miguel Ángel López temporarily suspended by Astana Qazaqstan after reports linking him to drug trafficking investigation: The Colombian rider was met by police investigating drug trafficking and money laundering crimes at Madrid Airport.”. Velo News by Outside Magazine. Приступљено 30. 5. 2024. 
  9. ^ „Miguel Angel Lopez suspended by Astana Qazaqstan, rider denies any wrongdoing”. Eurosport. 22. 7. 2022. Приступљено 30. 5. 2024. 
  10. ^ „Statement on Miguel Angel Lopez”. 12. 12. 2022. Приступљено 30. 5. 2024. 
  11. ^ „Miguel Ángel López wins Vuelta a Colombia after winning 9 of the 10 stages”. cyclinguptodate.com. Приступљено 30. 5. 2024. 
  12. ^ „Conor White Wins Bronze Medal At CAC Games”. bernews.com. 5. 7. 2023. Приступљено 30. 5. 2024. 
  13. ^ Sibanda, Mehluli (8. 7. 2023). „Kaden Hopkins agonisingly misses out on road race medal at CAC Games”. royalgazette.com. Приступљено 30. 5. 2024. 
  14. ^ Fletcher, Patrick (29. 5. 2024). „Miguel Ángel López banned for four years for Menotropin use”. globalcyclingnetwork.com. Приступљено 30. 5. 2024. 
  15. ^ Fletcher, Patrick (28. 1. 2023). „Marcos Maynar publicly vouches for innocence of Miguel Ángel López”. cyclingnews.com. Приступљено 30. 5. 2024. 
  16. ^ „UCI Statement on Miguel Ángel López”. uci.org. 25. 7. 2023. Приступљено 30. 5. 2024. 
  17. ^ „UCI statement concerning Miguel Ángel López”. uci.org. Приступљено 2024-05-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мигел_Анхел_Лопез&oldid=27818916”