Јеротије Топаловић
Јеротије Топаловић | |
|---|---|
 Јеротије Топаловић | |
| Датум рођења | 7. март 1870. |
| Место рођења | Брђани (Горњи Милановац),  Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 11. новембар 1914. (44 год.) |
| Место смрти | Маљен,  Краљевина Србија |
Јеротије Топаловић (Брђани (Горњи Милановац), 7. март 1870 — Маљен, 11. новембар 1914) био је српски професор и директор више образовних установа у Краљевини Србији и Османском царству.
Биографија[уреди | уреди извор]
Образовање[уреди | уреди извор]
Завршио је Прву београдску гимназију 1888. године.[1] Потом је студирао математику.[2]
Професорска каријера[уреди | уреди извор]
По окончању студија радио је као професор у Смедеревској нижој гимназији (1895–1896), Трећој гимназији у Београду (1894) и Лесковачкој гимназији (1894–1898). Предавао је математику, геометрију и биологију у Крагујевачкој гимназији. Био је оснивач Гимнастичког друштва у Крагујевцу.[1]
Српске школе у Турској[уреди | уреди извор]
У Османском царству је био професор Српске гимназије у Солуну (1901-1905) и директор Српске гимназије у Битољу (1905-1907).[1]
У Битољу је априла 1904. основан тајни (четнички) одбор чији је циљ била одбрана српског живља у вилајету. Једно време на његовом челу био је Топаловић. Задатак одбора био је да организује српска села у вилајету, да образује оружане сеоске и среске чете итд.[1]
Боравак у Лесковцу[уреди | уреди извор]
Топаловић је у Лесковцу оставио дубок траг, подједнако радом у просвети и друштвеним ангажманом. Био је професор и директор гимназије, директор Приватне женске гимназије (1907-1912), покретач и управник Занатске школе (1910–1912 и 1914). Био је председник Гимнастичког друштва „Душан Силни“[2][3] и покретач Грађанске касине са Читаоницом (1908).[3]
Погинуо је у Првом светском рату на Маљену као резервни поручник.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Новаков, Александра (2017). „ЈУБИЛЕЈ – 120 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА СРПСКЕ МУШКЕ ГИМНАЗИЈЕ У БИТОЉУ (1897) Извештај Петра Р. Косовића о Српској мушкој гимназији у Битољу (1911–1912)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 96: 134—135.
- ^ а б Коцић, Данило (2015). ЛЕСКОВАЧКА КЊИЖЕВНОСТ И ПУБЛИЦИСТИКА (1914 – 2014) I – II. Лесковац. стр. 52.
- ^ а б Драгосавац, Бранка Г. (2014). Докторска дисертација ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ У СРБИЈИ ОД 1901. ДО 1918. ГОДИНЕ. Београд. стр. 135.
- ^ „24. novembar, Operacije Užičke vojske, Obrenovačkog odreda i Odbrane Beograda”. prvisvetskirat.rs.