Бандар Сираф

Координате: 27° 24′ 00″ С; 52° 12′ 12″ И / 27.4000° С; 52.2033° И / 27.4000; 52.2033
С Википедије, слободне енциклопедије
Бандар Сираф
Плажа у Сирафу.
Административни подаци
Држава Иран
ПокрајинаБушер
Основанантички период
Становништво
Становништво‍
 — 2016.6,992[1]
Географске карактеристике
Координате27° 24′ 00″ С; 52° 12′ 12″ И / 27.4000° С; 52.2033° И / 27.4000; 52.2033
Бандар Сираф на карти Ирана
Бандар Сираф
Бандар Сираф
Бандар Сираф на карти Ирана

Бандар Сираф (персијски: بندر سیراف, такође романизован као Bandar-e Sīraf; познат и као Сираф, Тахери и Тахири; познат и као Бандар-е Тахери и Бандар-и Тахири, بندر طاهری - „Бандар“, што значи „Лука“ на персијском)[2] је град у централном дистрикту округа Канган, провинција Бушер, Иран. На попису становништва из 2006. године, његово становништво је износило 3.500 људи, у 722 породице.

Према легенди, Сираф је била древна сасанидска лука, уништена око 970. године нове ере,[3] која се налазила на северној обали Персијског залива у данашњој иранској провинцији Бушер. Његове рушевине су приближно 220 км источно од Бушире, 30 км источно од града Канган и 380 км западно од Бандар Абаса.[4] Сираф је контролисао три луке: Бандар-е-Тахери, Бандар-е-Канган и Бандар-е-Дајер.[5] Персијски залив је коришћен као поморски пут између Арапског полуострва и Индије преко Арабијског мора. Мали чамци, попут дова, такође су могли да путују дуго задржавајући се близу обале и држећи земљу на видику.[5]


Лука је била позната као Тахири све док 2008. године иранска влада није променила званично име града у Бандар Сираф.

Историја[уреди | уреди извор]

Лука је у античко доба била позната као Сираф. У време пута свиле већи део трговине према Азији обављао се преко Сирафа. Јеврејска усмена историја[6] тврди да су у то време сви становници Сирафа били јеврејски трговци. Када су Арапи напали Персију, присилили су јеврејске становнике да постану муслимани. Даље, променили су име у Тахери, што на арапском значи чисто. Арапи су Јевреје сматрали ритуално нечистима (نجس) и пошто су мислили да их је прелазак на ислам учинио ритуално чистима (Тахир طاهر), променили су име луке у Тахири.[6]

Морски путеви у време Сасанида.

Према речима Дaвида Вајтхауса, једног од првих археолога који је ископао древне рушевине Сирафа, морска трговина између Персијског залива и земаља Далеког истока почела је да цвета у овој луци због велике експанзије трговине широком потрошњом луксузних предмета у то време . Први контакт између Сирафа и Кине догодио се 185. године нове ере. Међутим, временом су се трговачки путеви померили ка Црвеном мору и Сираф је био заборављен.[7] Сираф као лука основан је у 9. веку и наставио је своју трговачку активност до 15. века, а затим је брзо пропао.

Историјски значај Сирафа за древну трговину се тек сада схвата. Тамо су током прошлих археолошких ископавања откривени предмети од слоноваче из источне Африке, комади камена из Индије и лаписи из Авганистана. Сираф датира из доба Парта.[8]


Давид Вајтхаус је такође пронашао доказе да најранија џамија у Сирафу датира из 9. века, а да постоје остаци из доба Парта и Сасанида недалеко од града. Пронашао је рушевине џамије у окружене многим мањим џамијама.[9] Постоје рушевине луксузних кућа изузетно богатих трговаца који су своје богатство стекли са успехом луке.[10] Сираф је опслуживао међународну клијентелу трговаца, укључујући и оне из Јужне Индије којима је владала западна династија Чалукја, а које су богати локални трговци угошћавали током пословних посета. Показатељ важности индијских трговаца у Сирафу потиче из записа који описују тањире за ручавање резервисане за њих.[11] Постоје историјски докази о сасанидској поморској трговини са заливом Камбај у савременој провинцији Гуџарат,[12] пошто су на обалним локалитетима на обали пронађени фрагменти индијског црвеног полираног посуђа претежно из гуџаратске провенијенције из 5. и 6. века северне обале Персијског залива, а посебно код Сирафа.[13]

Многи налази (преко 16.000 укупно) које су Вајтхаус и његов археолошки тим ископали на Сирафу 1960-их и 1970-их чувају се у Британском музеју у Лондону.[14]

Сираф још увек није регистрован на листи иранских места националног наслеђа. Ово је потребно како би се у будућности налазиште сачувало и одржавало.[15]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Древне крипте Сирафа.
    Древне крипте Сирафа.
  • Пејзаж древне регије Сираф.
    Пејзаж древне регије Сираф.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://www.amar.org.ir/english
  2. ^ Бандар Сираф can be found at GEOnet Names Server, at this link, by opening the Advanced Search box, entering "-3086632" in the "Unique Feature Id" form, and clicking on "Search Database".
  3. ^ Boulnois, Luce (2005). Silk Road: Monks, Warriors & MerchantsНеопходна слободна регистрација. Hong Kong: Odyssey Books. стр. 68. ISBN 962-217-721-2. 
  4. ^ "Ancient Cities and Archaeological Hills, Bushehr". Retrieved 2007-07-31.
  5. ^ а б „The Seas of Sindbad”. Архивирано из оригинала 2007-02-08. г. Приступљено 2006-12-11. 
  6. ^ а б Trua, Oral history of the Iranian Jews, Homa Sarshar, Center for Iranian Jewish oral history, 1996, Page 223.
  7. ^ „Siraf, a Legendary Ancient Port”. Cultural Heritage News Agency. Архивирано из оригинала 2007-08-20. г. Приступљено 2006-12-11. 
  8. ^ „Foreign Experts Talk of Siraf History”. Cultural Heritage News Agency. 
  9. ^ „Siraf”. archnet.org. Архивирано из оригинала 2003-06-10. г. Приступљено 2007-01-21. 
  10. ^ „Siraf, a Legendary Ancient Port”. Iranian News. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2007-01-21. 
  11. ^ Sastri (1955), p302
  12. ^ Pia Brancaccio (2010). The caves at Aurangabad : Buddhist art in transformation. Leiden: Brill. стр. 165. ISBN 978-90-04-18525-8. Приступљено 14. 2. 2015. 
  13. ^ „GUJARAT (Skt. Gurjaṛ), a province of India on its northwestern coastline.”. iranicaonline.org. Приступљено 14. 2. 2015. „Maritime contacts between Gujarat and the Persian Gulf region reach back to the period of Indus Valley civilization (ca. 2500-1500 B.C.). The port of Lothal at the head of the Gulf of Cambay, as well as other excavations in Gujarat, reveal the extent of Gujarat’s earliest commercial contacts with the west (Rao, pp. 39-78, 114-26; Dani and Masson, pp. 312-18).” 
  14. ^ British Museum Collection
  15. ^ „World Famous Archaeologists Attend Siraf Conference”. Cultural Heritage News Agency. Архивирано из оригинала 2007-09-30. г. Приступљено 2006-12-11. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • S.M.N. Priestman ‘The rise of Siraf: long-term development of trade emporia within the Persian Gulf’. In Proceedings of the International Congress of Siraf Port, November 14–16, 2005, Bushehr Branch of Iranology Foundation & Bushehr University of Medical Sciences, Bushehr, 2005, 137-56
  • V.F. Piacentini, Merchants, Merchandise and Military Power in the Persian Gulf (Suriyanj/Shakriyaj-Siraf), Atti della Accademia Nazionale dei Lincei (Rome), Serie IX, Vol. III(2), 1992.
  • Nicholas Lowick, Siraf XV. The Coins and Monumental Inscriptions, The British Institute of Persian Studies, London, 1985.
  • D. Whitehouse, Siraf III. The Congregational Mosque and Other Mosques from the Ninth to the Twelfth Centuries, The British Institute of Persian Studies, London, 1980.
  • D. Whitehouse, ‘Excavations at Siraf. First-Sixth Interim Reports’, Iran 6-12 (1968–74).
  • Nilakanta Sastri, K.A. (1955). A History of South India, Oxford University Press, New Delhi (Reprinted 2002) ISBN 0-19-560686-8.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бандар Сираф на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бандар_Сираф&oldid=26818207”