Википедија:Гласање/Матица или Матица и г. Т. Прћић

Већ дуго се ломе копља и много енергије троши на ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ правописа и његових додатака. Задњи примјер: [1]

Неки сматрају да је за правила мјеродаван само службени правопис Матице српске, док други стоје на гледишту да предлози господина Твртка Прћића испред Одбора за стандардизацију треба да буду изнад неких рјешења правописа Матице српске, специфично кад је у питању транскрипција са енглеског језика.

Циљ гласања

Гласање ће бити отворено до 8. октобра 2009. По правилима Википедије, 70% и више гласова за једну опцију се сматра консензусом. Ако једна опција буде изгласана, то би требало да одтад буде препоручено правило за правопис на Википедији на српском језику. Кориштење друге опције треба онда бити обесхрабрено као неправилно и штетно.

Образложења за кориштење Правописа Матице српске, са додацима које предлаже г. Твртко Прћић за енглески

Напомена: Највише 50 редова текста. Без коментара друге стране. Можете користити линкове ка претходним објашњењима и/или разговорима.

Напомена: Ово образложење је саставио Мирослав Ћика на основу пређашњих коментара Јагоде и Слаје. Они су добродошли да га измјене и допуне. Просто брисање читавог текста није дозвољено. Убацивање коментара друге стране није дозвољено.

Одбор за стандардизацију српског језика је основан од Матице српске и других установа: [2] . Сходно томе, иза одлука Одбора стоји и Матица српска.

Одломци из текста: „Циљеви Споразума о оснивању Одбора за стандардизацију српског језика (у даљем тексту: Одбор) јесу:

... – систематско нормирање српског језика, с екавским и ијекавским изговором, свеобухватно и у појединостима, и израда одговарајућих докумената и приручника, као и доношење аката који би обезбеђивали проходност меродавних иновација у нормативистици и језичкој пракси; ... – доприношење међународној сарадњи домаћих институција и стручних појединаца са странима и уклапању српског језика и србистике у међународне пројекте и стандарде, терминолошке, комуникацијске и информатичке, а, када је неопходно, и оглашавање у међународним форумима, агенцијама и институцијама;

– унапређивање сарадње с државним органима како би србистика, и материјално, и кадровски, и програмски, могла јачати и оспособљавати се за адекватно реаговање на нове изазове, процесе и програме који се, и зависно од технолошких (р)еволуција и независно од њих, намећу или се могу наметати на домаћој и међународној сцени.“

Одбор је састављен од:

„САНУ, Матице српске и Института за српски језик у Београду, као и са Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду, односно по једног члана Одбора из ЦАНУ и АНУРС, као и са Филозофског факултета у Никшићу, Филозофског факултета у Нишу, Филолошког факултета у Приштини, Филозофског факултета у Српском Сарајеву, Филозофског факултета у Бањој Луци, Универзитета у Крагујевцу и Српске књижевне задруге у Београду.“

Додатна објашњења се могу видјети овдје: [3]

гдје пише и ово:

Da ne bude zabune, Prciceva resenja su odobrena od strane Odbora za standardizaciju srpskoga jezika koji u zvaničnom izveštaju (povodom napretka rada na novom Pravopisu) za njegova rešenja navodi „da se radi o mnogo boljem tekstu od onog u Pravopisu“ što je postignuto „uravnoteženim kompromisom između fonološkog i grafemskog pristupa“ (Spisi Odbora za standardizaciju srpskog jezika VIII, str. 88). (Језик данас, гласило Матице српске: [4], стр. 43-44 pdf-а)

Крај напомене: Ово образложење је саставио Мирослав Ћика на основу пређашњих коментара Јагоде и Слаје. Они су добродошли да га измјене и допуне. Просто брисање читавог текста није дозвољено. Убацивање коментара друге стране није дозвољено.

Образложења за кориштење искључиво Правописа Матице српске

Напомена: Највише 50 редова текста. Без коментара друге стране. Можете користити линкове ка претходним објашњењима и/или разговорима.

Правопис Матице српске из 1993. је неоспоран. Језички стручњаци, одбори и институти могу да га критикују, дају сугестије, али до појаве новог издања Правописа стари је на снази.

Ево експертског мишљења: U poslednje dve decenije mi smo dobili 15-ak pravopisa i pravopisnih priručnika. Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i Pravopis srpskog jezika (priručnik za škole) Milorada Dešića. Preostalim pravopisma, bez obzira na njihov kvalitet, nema mesta u nastavi – ukazuje prof. dr Veljko Brborić. Nije sporno postojanje više pravopisa i pravopisnih priručnika, dodaje on, ali pravopisna rešenja moraju biti usklađena i to u celini, bez izuzetaka.

Примењивати правопис селективно је кршење горе наведеног принципа: Правопис, у целини и без изузетака.

Гласање

Овдје дајте свој глас за једну опцију. Једна особа један глас. Не може се гласати против неке опције. Право гласа немају корисници са мање од 500 измјена на Википедији, луци и налози створени само за гласање.

Кориштење искључиво Правописа Матице српске

1. за--Јакша (разговор) 22:22, 23. септембар 2009. (CEST)
2. за--Дарко Максимовић (разг.) 16:11, 25. септембар 2009. (CEST)
3. за - --Mile (разговор) 16:15, 25. септембар 2009. (CEST)

У договору са покретачем затварам ово гласање и покрећем предлог за гласање како би била у потпуности испоштована процедура. Предлог за гласање можете да видите овде. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:59, 26. септембар 2009. (CEST)