Википедија:Трг/Разно

Из Википедије, слободне енциклопедије

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива

01 02 03 04 05 06 07 08 09 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60


архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.



Награда[уреди]

Поштоване колеге, ако међу вама има неко ко је избјегао из бивше РС Крајине или са Космета и тренутно студира у Београду - молим да ми се што хитније јави овдје на стр. за разговор или путем е-поште! --Радован 15:52, 11. јануар 2016. (CET)

Награду сам прослиједио, тако да нема потребе да ми се јављате овим поводом! --Радован 23:48, 9. фебруар 2016. (CET)

Вајоминг[уреди]

Екипа из Курира преписала делове чланка о Вајомингу, какво признање за мене. [1] Самарџија (разговор) 00:44, 12. јануар 2016. (CET)

Thumb up icon.svg Face-grin.svg --В. Бургић (разговор) 09:08, 12. јануар 2016. (CET)
Svaka čast! :)...sad samo još da uzmemo ovaj članak Kurira kao refku u članku Vajoming i da zaokružimo priču :D --ANTI_PRO92 (разговор) 12:25, 12. јануар 2016. (CET)

Тоталитаризам на ниово![уреди]

Свака част, што сте закључали чланке о политичким странкама. Те само администратори могу да уређују. Постигли сте потпуну политичку доминацију и контролу на овој Википедији. --Hercules strong (разговор) 11:42, 12. јануар 2016. (CET)

Проучи ситуацију пре него што овако нешто напишеш. Чланци су закључани након јучерашње серије вандализма једног корисника или више уско повезаних са великог броја налога. Заштита на тим чланцима истиче за недељу дана. --نوفاك اتشمان‎ 11:56, 12. јануар 2016. (CET)

Мој грешка, нисам приметио "махера или махере". Нису ми се очитале измене у праћењу. Изледа да су махери убацили неке вирусе, треба то проверити. --Hercules strong (разговор) 12:21, 12. јануар 2016. (CET)

Македонија[уреди]

Име чланка: Република Македонија или Бивша Југословенска Република Македонија или Македонија (држава) или само Македонија.

Наставља се...Даљи ток дискусије је на страници Разговор:Република Македонија.

Сафет Исовић[уреди]

Рецимо да дођем до неких суперкул информација у вези са животом суперкул Сафета Исовића, и да пожелим да од чланка о њему направим диван чланак о певачу, какав само ја умем, да ли бих могао да променим писмо? Оно што сад имамо у суштини није клица, али није ни много више од тога будући да трећа реченица представља пуко набрајање његових хитова. --Boleyn 03:33, 20. јануар 2016. (CET)

Можеш. Ако имаш „двоструко“ више биографских података него што је то сада случај, писмо се може мијењати. А за трећу реченицу си фино рекао, то је заправо одјељак о дискографији, не текст. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:07, 20. јануар 2016. (CET) с. р.
Ofkors da možeš :) --ANTI_PRO92 (разговор) 15:16, 20. јануар 2016. (CET)

Један користан гаџет - зашто не ради?[уреди]

Да ли има техничке могућности да овај шаблон проради и овде:

Template:CSS_image_crop

--Jozefsu (разговор) 09:25, 20. јануар 2016. (CET)

Има и код нас {{CSS image crop}}.— Ранко   Нико лић   10:19, 20. јануар 2016. (CET)

Na koji nacin se koristis ovaj gedzet? --Kolega2357 (разговор) 10:40, 20. јануар 2016. (CET)

VELIKO hvala, mimoišlo me.
A kako se koristi? Tamo je u opisu šablona, skoro je samoobljašnjivo. Sa ovim se može izvaditi samo deo neke slike, ja recimo koristim za mape da izdvojim samo jedan grad ili manji deo. Veoma je korisno. -Jozefsu (разговор) 16:36, 21. јануар 2016. (CET)

Семинарски радови (2. пут)[уреди]

Ово се отело контроли. Најновија бесмислица је чланак Конзола емулатора видео игре, који је апсолутно нечитљив, бесмислен, са дословно преведеним и нетачним насловом, са енглеском синтаксом (коришћење пасива, глаголи и године се стављају на крај реченице ...). Чланак је прво насловљен као Видео игра конзоле емулатора што је ординарна глупост и само потврђује сиромашан ниво писмености аутора, њихово непознавање основа енглеског и српског језика те трагично неразумевање теме о којој пишу. Затим је наслов преправљен у Конзоле емулатора видео игре, што је још већа глупост, будући да се ту, заправо, не ради о конзоли, већ о емулатору, па би, колико ја разумем, правилан превод требало да буде Емулатор конзоле за видео игру (ако нисам у праву, нека ми опросте наши "експерти").

Ово је стварно прешло све границе. Добили смо мноштво чланака који не задовољавају ни минималне критеријуме писмености и преводилачке вештине, неразумљиве и најчешће бесмислене, а све то због нечије мегаломанске жеље да се што више сарадника укључи у пројекат. Па ето, успели су - добили смо велик број сарадника и још већу хрпу смећа коју нико никад неће моћи да почисти и поспреми.

За илустрацију, чикам вас да покушате да разумете ову реченицу:

Викицитати „Видео игра конзоле емулатора је врста емулатора која омогућава уређај за рачунање, углавном лични рачунар, али такође другу видео игру конзола и мобилних уређаја који користе оперативни систем попут Андроида да опонашају хардвер, видео игре конзола, понашање и да играју игре за ту платформу”

.

--Sly-ah (разговор) 10:33, 20. јануар 2016. (CET)

Počni da se navikavaš, nisu u stanju naslov da prevedu kako treba onda se može pretpostaviti kakav će članak biti, ali je zvanična politika može da se sredi, to što od celog članka nije upotrebljivo ništa to nema veze, može da se sredi --Милићевић (разговор) 13:25, 20. јануар 2016. (CET)
Пошто је везано за ову тему. Шта значи Категорија:Ауторско право у којој се налазе неки од ових радова.--Drazetad (разговор) 13:37, 20. јануар 2016. (CET)
Sly-ah, јасно је да су машински преводи недопустиви. Студенти су више пута добили информацију да такав чланак није прихватљив. Дакле, код тако бруталних машинских превода подржавам брисање. И ја им стављам шаблон за брзо брисање када чланак нема никаквог смисла. Поздрав, --Милица (разговор) 15:36, 20. јануар 2016. (CET)
A što se to ne javlja mentoru? Neko da bude u kontaktu sa mentorom, i ukaže na ovakve kršine, neka ga sredi u roku od 24 sata ili se briše. Pa neka profesori to vode računa... --Anastan (разговор) 17:41, 20. јануар 2016. (CET)

Мој савет: нека ученици пишу краће чланке. Тако ће се мање умарати приликом превођења. Превод на почетку и није тако лош. Али што текст иде даље, постаје неразумљивији. Мени као особи донекле упознатој с педагогијом, дидактиком и методиком није јасно што се од ђака траже толики преводи. По мом мишљењу краће одреднице (налик онима из лексикона) би нас више обрадовале него дугачки преводи у које, додуше, јесте уложено труда (не може се рећи да није), али које изискују гланцање. Уосталом. мало је нас који смо спремни да напишемо чланак од 10.000 бајтова самог текста.--Владимир Нимчевић (разговор) 19:07, 20. јануар 2016. (CET)

И ја сам указивао на овај проблем наводећи ћелијски аутомат као пример на који сам налетео. Пише се велико слово где не треба (па чак и „Ћелијски Аутомат”), а ево реченица: „Током 1950-их А.М. Заботински ( продужује рад Б.П. Белоусова) открива да када танак, хомоген слој мешавине малонска киселине, закисељене броматно, и церијусове соли су помешане заједно и остављене нетакнуте, фасцинантне геометријске шаре, као што су концентрични кругови и спирале пропагирају по средини.” или „Шаре таласа померања на кожи главоножаца могу се симулирати са два стања, дводимензионални ћелијски аутомат, сваком стању одговара или проширен или повучен Хроматофор.” па чак се нађе и „2004. години, Куков доказ је коначно објављен у Волфрамовом часопису сложених система (вол. 15, бр 1 ), преко десет година након тога Кук је дошао са њом.

За чланак као што је ћелијски аутомат од око 80.000 бајтова потребно је минимално пет или шест сати рада (барем мени), а да се напише за сат не може никако. Углавном, пуно је превода који су небулозе, реченица које немају смисла, а чак и наслова који немају смисла, и чини се као да они који пишу ништа не знају о томе што пишу (онај ко се не бави том темом требало би да познаје основе из опште културе и да може да напише тај чланак, а камоли онај ко то проучава детаљно). И текст би требало да се прилагоди читаоцу и објасне сви стручни непознати термини укратко, а не да се пише о конус текстилу не знајући ни је ли то исправан превод ни шта је то уопште).

О размацима пре зареза, изостављању размака после зареза и/или тачке, коришћењу " " уместо „ ”, цртице - уместо црте —, неправилности у датумима и референцама (акробације са свим могућим начинима писања датума уместо најједноставнијег „(д)д. (м)м. гггг” или „(д)д. месец гггг”: нпр. „4. 7. 2014” или „4. јул 2014” за референце), осталој граматици и правопису итд. не вреди ни расправљати када сам текст значењски нема смисла.

Ово све се може једино оправдати преокупираношћу студената који немају времена да се посвете овоме у великој мери иако пишу. Али зашто онда пишу и зашто се намеће нешто за што се види да не даје добре резултате? Ако већ пишу километарске чланке, мислим да је боље да напишу само један такав који ће бити савршен него двадесет од којих свих двадесет захтева много времена за чишћење и прерађивање.  Обсусер 20:00, 20. јануар 2016. (CET)

Главни разлог овако лоших чланака је тај што су аутори истих натерани да их напишу, а када радите нешто што не желите онда то испадне овако. Самарџија (разговор) 02:45, 21. јануар 2016. (CET)
Заправо, када су преводи у питању, студенти сами бирају теме. Више пута сам нагласила да је боље да ураде ваљану клицу него гомилу неког текста који ће бити обрисан, као и да треба да бирају тему која им је блиска. Радови су углавном факултативни и не носе много поена. Није ми најјасније што раде чланке „на метар”. Шаљем мејл професору да им скрене пажњу још једном. Надам се да ће схватити. Поздрав, --Милица (разговор) 10:51, 21. јануар 2016. (CET)

Опет ћу ја (по ко зна који пут): Зашто се семинарски радови одмах каче у ГИП? Зар не би било боље да сваки сарадник свој чланак окачи на своју корисничку страницу, уреди га и дотера, па тек када га професор прегледа и оцени, може га поставити у ГИП, где ће се наставити поправљање и дотеривање чланка? Није ми јасно зашто се инсистира на ГИП-у?

--Sly-ah (разговор) 11:10, 21. јануар 2016. (CET)

Izvinite na off-topic pitanju ali da li je neko do sada sa uspehom koristio prevodioca članaka koji je ovde ugrađen? Mislim, probao sam, ali meni nije uspelo. Proveo sam pola dana dok nisam shvatio da članak neću uspeti prevesti kako treba, i da je sa prevodiocem skoro duplo više posla. Treba čini se dosta vremena da se samo shvati kako sistem radi, a za to vreme je brže prevesti manuelno. Onda bar u svakom koraku znam šta radim. Ako ima nekog uputstva za prevođenje sistemom koji u desnom gornjem uglu nudi Vikipedija, molim stavite link na to--Jozefsu (разговор) 16:47, 21. јануар 2016. (CET)
Ako misliš na ovu alatku, onda je odgovor na prvo pitanje "ne". Zamisao jest bila dobra i interesantna, ali nije dobro izvršena. Po mom iskustvu, troduplo je više posla kasnije srediti članke napravljene uz pomoć te alatke. Pogledaj primjer na koji sam neki dan naletio (doduše, nije na sr.wiki, ali je alatka ista). Neke poveznice i dalje vode na en.wiki, ima nasumičnih nowiki oznaka, span class oznaka ko zna za šta, a reference su postale sataraš. Preporučio bih da se ne koristi jer je daleko jednostavnije i brže adaptirati tekst u uređivaču izvornog koda, a ako koristiš ovu alatku nikad ne znaš kako će na kraju to izgledati (vidi eto taj primjer gore opet; sigurno nije tako izgledalo u alatci ali eto šta se dobilo). –Srđan M. ❲razgovor❳ 17:24, 21. јануар 2016. (CET)

@Милица: Потребно је још једном напоменути студентима да нема потребе за превођењем оноликих текстова. То је мучење. Ни ја у њиховим годинама нисам могао превести толику количину текста. Ја претпостављам да су их на подстакли критеријуми наших професора. Наиме познато је да наши професори траже много. Што више знаш више то боље. Вреднују квантитет, али не и квалитет. Шта год они причали, студент у овој доби не може превести толике чланке, чак ни онај успешан (штреберчина) и онај с високим коефицијентом интелигенције. И школованим преводиоцима се дешава да направе грешку у преводу, најчешће зато што нису довољно упознати са темом. Иако су програми наших школа претрпани разним садржајем, они не обухватају теме и садржаје о којима студенти пишу. Ако се у нашим школама помиње нешто од тога, то је најчешће узгред, у склопу занимљивости. Обраћа се пажња на неке друге ствари. То су, колико сам ја успео приметити, тачно познавање дефиниција основних појмова, подела, датума, формула, назива, деклинација, итд. Веома мало времена се посвећује развијању аналитичких и синтетичких вештина. Ученици уче најчешће напамет зато што знају да ће тако најбоље проћи. У томе их подржавају и професори, који најчешће одговоре који се од А до Ж подудара са текстом уџбеника оцењују највишом оценом. Стога ученици ни не могу да напишу текст својим речима. Некима је позната целина, али не и саставни елементи; а неки познају елементе, али од њих не могу склопити целину. Владимир Пољак је о томе писао: Ako bismo taj odnos rada u staroj i novoj školi slikovito izrazili poslovičnim odnosom drveća i šume, tada bismo mogli reći da su u staroj školi učenici učili o drveću, a da od drveća nisu vidjeli šume; u novoj pak školi učenici su učili o šumi, ali od šume nisu vidjeli drveće. Да би се спречиле овакви немили догађаји, ученицима/студентима се не сме допустити да сами бирају тему, јер искуство показује да најчешће одаберу тему којој нису дорасли. Ја претпостављам да организатори и руководиоци отприлике знају с каквим студентима/ученицима раде. Да се ја питам, дао бих им да пишу о стварима које су већ учили у школи. Нама овде фале чланци о темама и садржајима, који се по програму уче у нашим школама. Као што рекох, то су дефиниције, формуле, поделе итд. Такви чланци додуше не би били дугачки, али им на томе нико не би замерао. Довољне су нам скраћене верзије-преводи чланака са ен.вики. Већина нас овде не пише текстове дуже од 10.000 бајтова. Неки пишу мање од 2000 бајтова, а неки не пишу уопште, него се баве техничким стварима или исправљају граматичке грешке.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:49, 21. јануар 2016. (CET)

@Upotrebi klikere: A ja želim da čujem odgovor na Slayino pitanje, zašto seminarski idu GIP? --Милићевић (разговор) 18:12, 21. јануар 2016. (CET)

Обележавање места[уреди]

Како да поставим онај црвени троугао који обележава место на мапи о коме пишем? Пробао сам на све могуће начине али никако не иде.--Vurga2 (разговор) 18:15, 21. јануар 2016. (CET)

О којем чланку је реч? Користи шаблон {{Location map}} --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:00, 21. јануар 2016. (CET)

Проблем[уреди]

Може ли неко да проба да стави ову слику у шаблон на почетку овог чланка? Већ неко време ми се дешава да тако не могу да убацим слику, и то не само за овај чланак већ за још неке. Само изађе „дошло је до грешке при приказивању ове веб-странице”. Не знам да ли је у питању мој рачунар или нешто друго? --Михаило (разговор) 10:52, 23. јануар 2016. (CET)

Yes check.svg Урађено --Радован 11:55, 23. јануар 2016. (CET)

Очигледно је до мене проблем... Пробах сад поново, чистио сам и кеш, али неће. Хвала на измени. --Михаило (разговор) 12:09, 23. јануар 2016. (CET)


Референцирање[уреди]

Poštovani, zanima me na koji način da navedem broj stranice odakle sam uzela tekst? --Nataaša (разговор) 12:30, 27. јануар 2016. (CET)

Примјер[уреди]

Нису само лудаци који копају за благом цара Радована.[1] --Радован 12:51, 27. јануар 2016. (CET)

Референце[уреди]

  1. Јован Дучић: „Благо цара Радована“, Београд 2001, стр.88


Тачан пример[уреди]

@Nataaša: Пример који ти је корисник изнад дао је погрешан. Ево како се референцира пример изнад:

  • Нису само лудаци који копају за благом цара Радована.[1]
Нису само лудаци који копају за благом цара Радована.<ref>Дучић, Јован (2001). „Благо цара Радована”. Београд. p. 88.</ref>

Обрати пажњу на следеће:

  1. да подебљања нису дозвољена у референцама (осим за издања, свеске... као на пример „6(2)” и сл.)
  2. да се двотачка обично не користи већ тачка
  3. да се прво пише обично презиме па зарез [па размак] па име [па тачка]
  4. да се име дела ставља под српске наводнике „” а не „“ с још додатим курзивом (треба без курзива) јер курзив и наводници никад не иду заједно [може се користити и курзив уместо српских наводника]
  5. да се делови библиографских јединица одвајају обично тачком а не зарезом
  6. да година обично иде после имена аутора и у загради је [без тачке јер се тачка после броја и заграда не могу наћи једно до другог]
  7. да се обично користи латиничко мало слово „p.” за број странице а за више страница или распон од-до користи се „pp.” [енгл. page, page-page за страницу и странице, редом]
  8. да се размак обавезно ставља после „p.” или „pp.” или евентуално „стр.” као и између бројки одвојених зарезом док тачка у интервалу после прве бројке не иде а после друге или једине ако је једна увек иде [нпр. „p. 88.” или „pp. 84, 88.” или „pp. 84—88.” су правилни примери и имају три различита значења])

Ако желиш користити шаблон, то можеш урадити на следећи начин:

  • Нису само лудаци који копају за благом цара Радована.[2]
<ref>{{Cite book |last=Дучић |first=Јован |year=2001 |title=Благо цара Радована |place=Београд |page=88}}</ref>

Дакле, за број странице користиш параметар |page= ако је реч о једној страници, а ако је реч о више страница онда иде |pages=.

ПС Обрати пажњу на размаке у референци, како се уноси име и презиме, да тачка после године не иде јер ће се број форматирати аутоматски и поставити у заграду, да наводници за име дела не иду јер ће се аутоматски додати и сл. Такође, наводнике у ручном референцирању можеш заменити курзивом па би тада резултат био исти као и код референцирања шаблоном.

  • Нису само лудаци који копају за благом цара Радована.[3]
Нису само лудаци који копају за благом цара Радована.<ref>Дучић, Јован (2001). ''Благо цара Радована''. Београд. p. 88.</ref>

Надам се да сам помогао умногоме и извињавам се у име корисника који је први одговорио погрешно.

ППС О референцирању нешто (пуно) више можеш пронаћи овде и овде (много примера правилног референцирања [датуми се пишу у српском формату „(д)д. (м)м. гггг”]).

ПППС Потпис се ставља после поруке, а не пре поруке. Пуно среће у раду! Face-smile.svg Обсусер 20:13, 27. јануар 2016. (CET)

Тачне референце[уреди]

  1. Дучић, Јован (2001). „Благо цара Радована”. Београд. p. 88.
  2. Дучић, Јован (2001). Благо цара Радована. Београд. p. 88. 
  3. Дучић, Јован (2001). Благо цара Радована. Београд. p. 88.

Ја цитирах Дучића, а један се нађе да копа ... --Радован 23:59, 28. јануар 2016. (CET)

Шта то уопште значи како је повезано с питањем нове кориснице?  Обсусер 06:46, 29. јануар 2016. (CET)

Одабир праве категорије[уреди]

Волео бих да направим неколико чланака о Канцеларијама Владе Републике Србије. Занима ме која би била исправна Категорија:

или

Молим Вас да ми одговорите. Хвала. --Ljubisa Pejicic (разговор) 11:23, 29. јануар 2016. (CET)

Све је различито, има Агенције Србије, Канцеларије Владе Републике Србије‎, Министарства Републике Србије‎... Све три различито потписане. Требало би да се стандардизује... Можда свуда да буде Републике Србије? Категорија:То и то Републике Србије ? --Axiomus (разговор) 13:38, 29. јануар 2016. (CET)

Ако су те канцеларије основане од стране Владе Србије, оонда је све јасно. Иначе требало би да и у чланцима стоји тај додатак Владе Србије, јер ово није државни већ језички пројекат. Дакле Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом преместити на Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:55, 29. јануар 2016. (CET)

Нисте баш најбоље мислим разумели питање, коментар је био да ли да пише само Србије, или Републике Србије или Владе Републике Србије. Ви сте сада дали и четврти предлог, Владе Србије. Хајде да направимо неки стандард, па ћемо премештати онда шта постоји, мада овде једва да има нешто... --Axiomus (разговор) 16:32, 29. јануар 2016. (CET)

Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије, пошто за институције морају ићи званична имена. Мој превид --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:38, 29. јануар 2016. (CET)

Брисање погрешне датотеке[уреди]

Молим брисање датотеке Симбол Чондистичке Чонгу партије.png, јер се не односи на чланак на који сам је поставио.--Hercules strong (разговор) 04:18, 3. фебруар 2016. (CET)

Наслов[уреди]

Чланак Тара (планина) требало би преименовати у само „Тара“, а чланак Тара у „Тара (вишезначна одредница)

и

Бор (град) требало би преименовати у само „Бор“, а чланак Бор у „Бор (вишезначна одредница)“ -- MilanKovacevic (разговор) 21:55, 4. фебруар 2016. (CET)

Да се ниси усудио, оки? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:02, 4. фебруар 2016. (CET)

Porno glumice[уреди]

Зашто су обрисани чланци Адријана Чечик и Маја Галечић шта имате против ових глумица. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.220.17.143 (разговор · доприноси)

Ja sam čuo (i video Face-wink.svg) za obe. Pogotovo je Adrijana aktuelna, ona je srpskog porekla, čak je i nagrađena [2]. Ne znam razloge što su obrisane stranice, uradi ponovo članke, pa ću ti pomoći oko uređenja kad budem mogao.--Soundwaweserb (разговор) 13:06, 5. фебруар 2016. (CET)
Ја сам ову другу предложио за брисање. Стајало је само да је порно глумица и да је 198? годиште. Мора ту бити још нешто опипљиво да би се утврдила релевантност. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:50, 5. фебруар 2016. (CET) с. р.

Ako je moguće da se vrate te stranice pa da ih sredimo ne mogu pisati ponovo od nule

ПФЛ Зрењанин[уреди]

1. Na stranici https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%A4%D0%9B_%D0%97%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD

NIJE ispravan logo PFL Zrenjanin

2. Zvanican sajt PFL Zrenjanin NIJE www.fsgzrenjanin.com (to je Fudbalski savez GRADA Zrenjanina).


Hvala na razumevanju. Nadam se da će neko ispraviti informacije. --Draganavts (разговор) 09:11, 8. фебруар 2016. (CET)

Аеродром Никола Тесла Београд[уреди]

Чланак Аеродром Никола Тесла Београд треба преименовати у само Аеродром Никола Тесла. На званичном сајту (www.beg.aero) аеродром се зове Аеродром Никола Тесла, а не Аеродром Никола Тесла Београд, тако да би требало преименовати чланак како је на званичном сајту -- MilanKovacevic (разговор) 15:26, 9. фебруар 2016. (CET)

Агенција за привредне регистре Републике Србије:[3]
  • Пословно име:AKCIONARSKO DRUŠTVO AERODROM NIKOLA TESLA BEOGRAD
  • Скраћено пословно име:AD AERODROM NIKOLA TESLA BEOGRAD
Када хоћеш да промјениш назив неког чланка довољно је да у том чланку поставиш шаблон {{Преименовати}} и назив који би теби био одговарајући, не мораш овдје Face-wink.svg.— Ранко   Нико лић   16:02, 9. фебруар 2016. (CET)
Да ли је лого промењен? Ова слика се користи на званичном сајту и онда би заиста требало преименовати чланак (јер свакако [ваљда] нема неког другог аеродрома Никола Тесла осим у Београду, ја мислим) и поставити нови лого (може се додати ова иста црвена боја испод слике у АИ и поправити овај огроман пропуст дизајнера који је омашио и сена од почетног слова А му се налази испод оквира симбола, за што би могао да буде санкционисан од стране надлежних — који то нису ни приметили, с друге стране Face-smile.svg)...
Ово „Web Check-in” боде у очи, такође. И зашто нису превели називе градова ако се већ нуди избор језика? И зашто поред језика стоје заставе када заставе (државе) немају везе с језицима јер се енглески, на пример, не говори само у УК и/или САД, или српски само у Србији (већ и у БиХ, на пример)? „Авио-компаније од А до Ш” су им излистане на латиници од A до Z, не користе црту тамо где треба већ цртицу, пише погрешно „... услед инфраструктурних капацитета Аеродрома” уместо „... услед инфраструктурних капацитета аеродрома”, а горе исто горе одабрано са „... координатором летења београдског аеродрома” уместо бољег избора „... координатором летења Београдског аеродрома”, уместо „Редован саобраћај” треба „Редовни саобраћај” јер је то устаљена синтагма и користи се одређени придевски вид (није службен пропис већ службени пропис, на пример) итд.   Обсусер 16:17, 9. фебруар 2016. (CET)
То ипак није наша ствар, контактирај њих да видимо да ли ће одговорити Face-wink.svg.— Ранко   Нико лић   16:26, 9. фебруар 2016. (CET)
Послаћу им мејл. Шта је са именом и логом?  Обсусер 16:37, 9. фебруар 2016. (CET)

Ево шта су одговорили — скоро ништа...

ПС Ја сам погрешио у самом уводу (желио уместо желео), а овај што је одговорио је вероватно неписмен јер нешто као што је Аеродромски веб-сајт (и то великим почетним словом) не постоји, а прво ми се обраћа са Ваше а одмах после тога пише ваше итд. Обсусер 07:54, 11. фебруар 2016. (CET)

ANKB.png

Аеродром кутијица[уреди]

Зашто у кутијици за аеродром не постоји „локација“ и „градови који се њиме служе“ (као на викип. на енг. јез. - мада ово друго и не мора), поред „држава“ и „најближи град“?

Рецимо за аеродром Морава било би:

| држава = Застава Србије Србија

| локација = Лађевци

| најближи град = Краљево

| градови који служе аеродромом = Краљево, Чачак, Горњи Милановац, Крагујевац


за аеродром Константин Велики:

| држава = Застава Србије Србија

| локација = Медошевац

| најближи град = Ниш —— MilanKovacevic (разговор) 18:09, 9. фебруар 2016. (CET)


Који градови се служе београдским аеродромом? То што је нешто постављено на .ен вики не значи да је по аутоматизму и савршено --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:43, 9. фебруар 2016. (CET)

Па то и не мора, написао сам у загради, али „локација“ требало би да има —— MilanKovacevic (разговор) 18:52, 9. фебруар 2016. (CET)
Yes check.svg Урађено. Погледај {{Инфокутија Аеродром}}. Промењена је успут боја за слова у белу (већи констраст него са црном, у односу на тамноплаву), сређена је документација и урађене су друге ситне дораде, и премештен је шаблон...  Обсусер 19:14, 9. фебруар 2016. (CET)

Prebacivanje clanka[уреди]

Kako da prebacim clanak sa srpskohrvatske vikipedije na srpsku? Hitno!!!

Напишите га на стандардном српском језику Face-wink.svg --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:43, 10. фебруар 2016. (CET)


Обсусеров коментар пребачен с Трг/Википолитика[уреди]

Ја сам уредник око годину-две, за џабе наравно; не знам, али чисто сумњам да армија на Википедији на енглеском, немачком, руском, па и уредници Википедија на српском, бошњачком и хрватском језику — сви раде за џабе. Немогуће.
Ево, лично овде не могу да поверујем и сумњам да ће ме ико уверити да неки администратори који доприносе нон-стоп раде за џабе. У данашњем времену једини мотив за нешто „добровољно” је новац, с којим све почиње и завршава. Зашто би један студент или нека запослена особа (осим пензионера, њих разумем) одвајала сваки дан толико времена да уређује (и још се потенцијално ватрено залаже за неке идеале)? Овде поготово јавно прозивам и наводим примере као што су CarRadovan, C3r4, Roberta F. итд.
Зашто, на пример — Ранко Николић или CarRadovan или BosnaSRB RS — на својим СЗР имају неке националистичке мотиве (заставе Србија, грбови царова Душана, заставе неких Српских Босни итд. + су им имена националистичка осим Николића који је недавно променио из Сербијана), или — зашто Roberta F. има неке заставе Хрватске као националистичко обележје, или — зашто Golden Bosnian Lily ставља неке вијореће непостојеће заставе с љиљанима — када је ВИКИПЕДИЈА ЈЕЗИЧКИ ПРОЈЕКАТ (а моРе бит’ и да није) и нема везе директно са државом или народом (осим што је логично да ће највише Срба и највише људи из Србије уређивати Википедију на српском језику јер тај народ је најмногобројнији говорник и у тој држави овај језик је службени и најзаступљенији, а ни Босна и Херцеговина није искучена јер се и ту говори као равноправан са још два)? За заставе, националност, етничку припадност и остало постоје кутијице десно где се исте информације могу унети...
Да сам ја Џими Вејлс, скресао бих национализам на Википедијама до краја, у корену. Или можда не бих, јер ми би ми тако капало мање у џеп (господа човек, све пустио)... Оно на пример како сам ја отеран са Википедије на мом матерњем језику је срамота и може се видети на мојој СЗР овде и овде (оптужен сам за нешто што је дотични админ сам измислио и први поменуо и увео у расправу, а чланак био превед од А до З с енглеског, као што је био и на .hr и овде на .sr, а наравно могао се дорадити; само ми је СМЕШНО то како су се ови искусни „одали” на све три стране јер нигде није прихваћен чланак осим на енглеској, а историја једна...).
Зашто се поменути изнад боре за шта се боре? Не верујем да је остало још увек оних у толикој мери који се нису просветлили и видели да је све у новцу, а да идеали за српство, бошњаштво, кроатство и остала како етничка тако и национална и државна убеђења и остале глупости могу да тангирају и/или покрећу само или сиромашне људе чији се IQ задржао на неком ниском (морам истаћи: југословенско-идеалистичком нивоу о патиотизму, један пример), или који су стекли огромно богатство да приуште себи луксуз бивања националисте на Википедији по цео божји дан...
Не постоји нешто што је капиталистичка превара. Свака превара — ама баш свака (као и она Титова) — заслужује скидање капе. Зашто? Зато што, барем како ја мислим, ако ја изађем на улицу и неко ме убије — кривица није убичина већ моја. Зашто се, на пример, нисам осигурао и обукао панцир!? Човек је урадио оно шта је хтео из неких својих разлога (што треба поштовати, иако је убијање забрањено па ми очекујемо да се неће десити), а ја нисам урадио шта сам требао да се заштитим. Поготово ако те неко превари оно јуначки, може ти бити криво и да се никад не сложиш с његовим начином на који је то урадио или идеалима који га покрећу, али — он те је преварио, твој IQ је мањи од његовог и тачка. Ниси се снашао, ниси прошао IQ тест. Буди паметан па и ти „превари” неког (читај: снађи се) не окрњујући идеале доброте ако их имаш којим случајем, само што ниси способан да не окрњиш ово друго, а једно мора превагнути. [Ово ти се не односи ни на ког директно, већ је уопштено, да разјасним смисао...]
То што се оснивач бавио порнографијом нема никакве везе. То је нормално. Капитализам је нормална ствар и долази ево сад и код нас.
И за ово је везано и недавно опомињање кориснице Тајге која је покренула неку квазиенциклопедију са колегом/колегама и која се прави наивна када бива опоменута од стране администратора и говори као да не зна о чему се ради а индиректно јој речено да не шири национализам и неке томе сличне идеје на језичком пројекту (мада је боље било да је речено дотичном који је писао на њеној СЗР, ако није и њему, не знам).
ПС Не бих рекао да постоји глагол кликћати, а ако већ постоји боље је кликати и кликнути; у Правопису сада видех грешку (на 345. стр.): „не клићи”.
ППС Да се не би ово прогласило тролом (једно од најјачих оружја администратора), да истакнем да је написано у делу Википолитика и да се тачно тиче Википолитике и тога како се (не) санкционише национализам на језичком пројекту. Истина, на Википедији на хрватском је најгоре стање, па затим и на .bs; овде је још добро јер ако се не мешаш пуно у те теме, имаш опет могућност — иако ти је виђење нормално за разлику од нечијих других — да пишеш о спорту, науци, уметности, исправљаш грешке, бавиш се техником и сл. (не дотичући се ни ту „спорних” тема), а тамо ако си неподобан — биваш откачен моментално и поштовање је сведено на 0 % за неподобне (шта поштовање, то није само поштовање већ (не) примењивање правила која Википедија прописује и злоупотреба овлашћења админа)... Међутим, и то је највероватније једна врста (Вики)политике која, како год, функционише како треба и стандард Википедије на српском језику је највиши у односу на ове две поменуте Википедије и неких других које не бих да помињем... Обсусер 10:43, 11. фебруар 2016. (CET)
Вјероватно си мислио на моју корисничку страницу, а не СЗР (страницу за разговор)... — Ранко   Нико лић   15:15, 11. фебруар 2016. (CET)

Обсусеру, теме су занимљиве, али ја ћу морати да се уздржим, јер неки мисле да свему томе што си написао овде није место. Овде се расправља о озбиљним темама, а не о ставовима неких корисника изражених кроз корисничке кутијице и сл.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:08, 11. фебруар 2016. (CET)

Kad bi Obsuser ostavio onako opširan komentar na drugom sličnom projektu, momentalno bi bio blokiran na beskonačno. Pa mene su blokirali jer imam ono serb u nadimku, navodno je pravilo tamo da ne može ništa nacionalno, a administrator im ima ime Šokac! Toliko o njima i njihovom projektu. Sve ima granice, a bilo bi dobro da se oni koji nisu staloženi i pribrani okanu politike i političarenja, ostavimo istoričarima pa nek procenjuju i ocenjuju. Bolje je uložiti vreme u nešto drugo. Na ovim prostorima se stvari neće ispraviti ni za narednih 100 godina, možda ni posle toga.--Soundwaweserb (разговор) 16:20, 11. фебруар 2016. (CET)

Корисничке странице су слободни простори где свако може да качи шта год жели (уколико наравно није класична реклама)..дакле слободни простори, који не улази у материју екцниклопедије (Википедије у ужем смислу)..докле дог год те ствари немају везе са садржајем и релевантношћу енциклопедијског садржаја, све је ок и на месту...

Овде нема идолатрије...сви смо овде добровољно и регрутујемо се из друштава таквих каква су..дакле нити су овде људи неке просветљене универзитетлије и професори (википедија као мини универзитет), нити неки продуховљени муди старци...ако у друштву има национализма (као и других *изама*) биће га и овде међу уредничком популацијом...кључно, због чека ми овде нисмо форум нити пишемо произвољно, него енциклопедија јесте што постоје смернице и правилнице о садржају који се уноси и како та материја треба да изгледа и шта треба да садржи..и то је то...докле се год те ствари не мешају (нечија приватна уверења, приказана на властитој корисн. страници) и оно што је енциклопедијски садржај, све је ОК и прихватљиво...уколико се то двоје меша, имамо *дебели* проблем...и не видим зашто мислиш Обсусеру, да људи ван неке уско материјалне добити не би радили нешто, добровољно...ја сам овде добровољно такође...људи, свако различито, има разне мотиве зашто је овде..неко јер му је цела прича писања енциклопедије привлачна, неко јер има само оно (уско) што га/њу интересује и само о томе пише и бави се (до краја)..неко јер верује да ће читањем овог садржаја неко други постати паметнији/просвећенији, дакле уверење у педагошку/доброчинитељску *мисију* члановима језичке заједнице, неко јер воли да проводи (слободно) време овде..дакле мотиви су различити, легитимни и посве корисни (из енциклопед. аспекта)..мислим да људи мало претерују, у оваквим друштвеним/политичким околностима, кад све редукују на пуку материјалну корист и социјални дарвинизам..људи напросто нису такви.. а сад се искључујем, морао сам да коментаришем (премда на погрешном месту), о овој теми о којој дискутујете знам мало, нити се њом бавим --ANTI_PRO92 (разговор) 18:02, 11. фебруар 2016. (CET)