Википедија:Трг/Разно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива

01 02 03 04 05 06 07 08 09 10
11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60
61 62 63 64 65 66 67 68 69 70


архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.


Jednostrani pogled na historijske činjenice[уреди]

Pozdrav Administratoru...

ovaj članak "[1]" ima jedan veliki nedostatak, koji se sastoji u tome da je iz izvučen iz nacionalistički recenzirane literature. Sadržaj je jednostranog pogleda i ne osvrće se na uveliko već svima dostupne dokaze, slike, fotografije, spise.. itd...

Termin "Bošnjački jezik" nije nikad postojao, niti će kad postojati. To su zadnji repovi nekakve nacionalističke politike [2] od 19tog vijeka do 90tih godina prošlog. Na taj način neki elementi pokušavaju stvoriti milje ugrozenih pravoslavnih bošnjaka ! .. a koji u suštini nit je kad postojao niti će ikada,.. barem ne u BiH. To je neofašistički potez radikalnih elemenata s siljem stvaranja mračne slike i atmosfere straha i ograničavanja u BiH posije Dejtonskog mirovnog sporazuma. Jeftin pokušaj uvaljuvanja epiteta etničkički ograničenog jezika ! ...

Bosanski jezik se u historijskom smislu spominje prvi put sa poveljom Kulina Bana, kao banom >>bosanskim<<< ne bošnjačkim. (Naziv "Bošniacy" ce tek kasnije doći sa poljskog dvora udavanjem princeze Jeslisavete za poljskog kralja, Elżbieta-e Bośniaczka-e.... A tek 100godina kasnije će ga preuzeti i turci ...)

[3] A lingvistički dokaz je "Rječnik Bosansko-Turski" Muhameda Uskufija iz 1631. godine. [4] [5]

Međutim ovo je je neinteresantan podatak, jer postavlja pitanje svim neofašističkim strujama: Zasto "turci" prevode turski na "svoj", ako su turci? Odogovor: >> jer nisu nit turci, nit srbi !-> Jezik se 1631. ne zove nit turski, nit bošnjački, nit jezik bošnjaka, nit jezik turaka>>> već BOSANSKI !

Stoga bih zamolio sve "administratore" da se malo pozabave naučnim radom, prije nego objave tekstove, koji pokazuju koliko uski horizonti mogu biti u jednog čovjeka. Čitajte, istražujte.. nemojte lupati, samo zato jer je neko sa poklonjenom diplomom, potkupljenim ili potpplaćenim razumom izno neku bljuvotinu u javnost !

Pozdrav umom obdarenim — Претходни непотписани коментар је написао/ла корисник/ца 2a02:8071:4186:3200:2c85:73be:29d0:fd69 (разговордоприноси) 15. јул 2018. у 08:45 (CET/CEST)

Поента закључка је? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:32, 15. јул 2018. (CEST)
Poenta je da anonuimac malo omašio jezički projekat. --В. Бургић (разговор) 18:18, 16. јул 2018. (CEST)
То није поента. Поента је да се неко неписмен и пристрасан меша у ствари које не разуме.   Обсусер 18:54, 16. јул 2018. (CEST)

Upozorenje pri pisanju novog članka[уреди]

Slučajno obratih pažnju da se pri pisanju novog članka pojavljuje upozorenje "Ако желите да напишете чланак, направите нацрта унутар корисничког именског простора умјесто да га напишете овдје." Otkad ovo stoji, ne sećam se da sam ranije viđao? Drugo, otkad je nacrt živ, pa mu je akuzativ jednak genitivu? Treće, šta ovo uopšte znači - nemojte da pišete ovde, nego napravite nacrt(a) na svojoj korisničkoj stranici? --В. Бургић (разговор) 11:56, 3. август 2018. (CEST)

To je verovatno za pocetnike napravljeno. --Kolega2357 (разговор) 17:56, 5. август 2018. (CEST)

@Burga: мени се сад ово појавило. Зашто две сијалице и шта уопште значи друга ставка, питања су која не знамо коме да поставимо. @Obsuser: да ниси ти ово правио? --Miljan Simonović (разговор) 21:44, 5. август 2018. (CEST)

[6] Obuser ne moze to da napravi Miljane jer nije administrator. Ja to nemam to sto imate ti i Burga. --Kolega2357 (разговор) 22:27, 5. август 2018. (CEST)

Па кад је мењао Уреди извор у Уреди изворник или шта је већ радио, можда може, откуд знам. @Ранко Николић: ? --Miljan Simonović (разговор) 00:08, 6. август 2018. (CEST)

Не.   Обсусер 12:34, 7. август 2018. (CEST)

Čuj, „Uredi izvornik”??? Ali bolje da ćutim.--Ванилица (разговор) 12:39, 7. август 2018. (CEST)
Ја сам хтео да вратим на претходно стање и то сам учинио у претходном покретању бота. Али су ми измене поништене. --Zoranzoki21 (разговор) 10:06, 12. септембар 2018. (CEST)

@Burga: ту напомену при уређивању производи овај шаблон. — Александар () 18:28, 16. август 2018. (CEST)

Гдје се тачно ово упозорење појављује? Мени за нове чланке тога нема. А ако је то нешто само за анонимне кориснике онда то треба макнути. Упозорења тјерају свакога. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:37, 16. август 2018. (CEST) с. р.

Треба макнути сва та упозорења, одвраћа новајлије од било каквог рада на Википедији. Све поједноставити, да не буде компликовано, а доступно свима.--Soundwaweserb (разговор) 17:53, 17. август 2018. (CEST)

Питање[уреди]

Шта је исправније, прешли на ислам или прешли у ислам? --Kovačević (разговор) 17:56, 12. август 2018. (CEST)

Може се прећи само У неку веру. Mickey Mystique (разговор) 09:42, 13. август 2018. (CEST)

Pitanje - Otvaranje stranice za osobu[уреди]

Poštovani, pokušavao sam nekoliko puta da saznam šta mi je još potrebno kako bi me Vikipedija ubacila u svoju bazu podataka međutim bezuspešno !!! Možda bi bilo dobro kada bih mogao da stupim u kontakt sa nekim od administratora preko mejla da bih detaljno objasnio o čemu se radi !!! Napomenuo bih da dosta mojih kolega već ima svoje stranice na Vikipediji ! Pozdrav i svako dobro, Milan Aksentijević milan.axentijević@gmail.com — Претходни непотписани коментар је написао/ла корисник/ца 178.220.76.125 (разговордоприноси)

@178.220.76.125: Да би било која особа „доспела“ на Википедију, мора да испуни одређене услове, тј. да буде довољно релевантна у некој области. Више о томе може се прочитати у смерницама. Значи, Википедија се не пише нити одржава сама од себе, већ постоје уредници који уносе садржај. Уредник може бити било ко, али садржај који се додаје мора бити проверљив. То се постиже уносом независних извора који поткрепљују тврдње. Треба знати да Википедија није именик, нити регистар физичких и правних лица и на њој нема места самопромоцији и рекламирању. Сав унесени садржај треба да буде у складу са неутралном тачком гледишта, без претенциозних опаски, флоскула и нагађања. Сваки уредник има свој такозвани песак, у коме може вежбати и испробавати, односно припремати чланак пре објаве. Lotom (разговор) 10:14, 28. август 2018. (CEST)

Hvala Vam na informacijama ! Prema mom skromnom mišljenju smatram da ispunjavam ove smernice i uslove zato što je prosto reč o poslovima koje sam obavljao za određene firme koje sam predstavljao a sve baveći se poslom koji i inače radim. Fakultetski sam obrazovan i nije mi cilj da reklamiram sebe kao pojedinca već bih samo voleo da se evidentiraju te delatnosti koje sam obavljao ! Nadam se da razumete šta hoću da kažem ! Što se tiče relevantnosti i tačnosti podataka one su stoprocentno bez greške proverljive (bez dileme) ! Pozdravljam Vas iz Gornjeg Milanovca gde sam inače i rođen :) ! — Претходни непотписани коментар је написао/ла корисник/ца 178.220.76.125 (разговордоприноси)

Колико сам угрубо претражио интернет и оно што сам нашао, то ми делује у реду. Међутим, било би добро када бисте понудили неке независне изворе, јер лични фејсбук профил, или страница на било којој друштвеној мрежи, те поједини статистички веб-сајтови, нису нешто на шта се овде ваља у потпуности ослонити. Све ово наводим из разлога што се неретко дешава да чланци, иако неки од њих можда и прелазе праг релевантности, бивају обрисани услед недостатка извора. Да се то не би десило, потребне су референце. Значи, неки новински чланак или интервју би били пожељни, мада не и обавезни. У сваком случају, могу да Вас позовем да се региструјете на Википедију, уколико желите, а чланак можете започети у припреми, односно песку, где се могу похранити информације и формирати чланак пре његове објаве. У изради Вам, уколико буде потребно, може помоћи и неко од искуснијих уредника. Lotom (разговор) 11:04, 28. август 2018. (CEST)

Hvala Vam još jednom na vremenu koje ste izdvojili ! Što se tiče nekog intervjua povodom referenci mislim da to ne bi bio problem, videću u narednom periodu kako se stvari budu odvijale... Ja na žalost nemam baš nikakvog iskustva u kreiranju stranica tj. članaka na Vikipediji ali stvarno volim da se informišem kad nešto zaboravim ! Bilo bi dobro da ostanemo u kontaktu ! Videću da li ću uspeti da započnem članak sam, međutim mislim da bi bilo mnogo bolje da to uradi neko ko je obučen i vešt po tom pitanju... Svakako ću se javiti povodom ovih referenci koje nedostaju ! — Претходни непотписани коментар је написао/ла корисник/ца 178.220.76.125 (разговордоприноси)

Уређивачки маратон „Вики воли прајд 2018”[уреди]

Драги сви,

Викимедија Србије, у сарадњи са организацијом Сивил рајтс дифендерс, удружењем Парада поноса Београд, удружењем Да се зна! и Иницијативом младих за људска права, по други пут организује уређивачки маратон у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику на теме права ЛГБТ+ особа, личности, организација, кинематографије и свих других тема које подржавају људске слободе, права и различитости.

Маратон ће се одржати 11. септембра у просторијама Прајд инфо центра, а у оквиру Недеље поноса, која се обележава од 10. до 16. септембра. Пошто је број места ограничен, позивамо вас да се пријавите на страни догађаја на Википедији или путем мејла kancelarija@vikimedija.org.

Поздрав,

Bojan Cvetanović (разговор) 10:28, 5. септембар 2018. (CEST)

Уређивачки маратон - Африка[уреди]

Здраво свима, Викимедија Србије, у сарадњи са Музејом афричке уметности и Арапским културним центром, организује уређивачки маратон на тему Африке, 13. септембра од 10 до 20 часова. Овај догађај представља подршку тренутно актуелном такмичењу на Википедији и одржаће се у Српско-корејском Информатичко приступном центру у оквиру Министарства локалне управе и самоуправе. Сви учесници маратона могу да пишу о историји континента, природним лепотама, племенима и народима Африке, културама и религијама тих народа, знаменитим личностима, обичајима и музици. Писањем, допуном или превођењем чланака на тему Африке се прикључујемо глобалним акцијама повећања видљивости недовољно заступљених тема у вези са Африком на Википедији као део глобалног догађаја Wiki Loves Africa. Позивамо све заинтересоване да се пријаве, а све детаље о предложеним темама, сатници и месту одржавања могу видети на страни догађаја на Википедији. --IvanaMadzarevic (разговор) 11:00, 7. септембар 2018. (CEST)

Празне категорије[уреди]

Ове категорије треба обрисати:

--SrpskiAnonimac (разговор) 23:01, 11. септембар 2018. (CEST)

 Урађено --Ф± 23:23, 11. септембар 2018. (CEST)

Најава радова на инфраструктури Викимедијине Фондације[уреди]

Поздрав свима, желео бих да најавим да данас од 16 часова па до најкасније 17 часова уређивање Википедије и осталих пројеката Викимедијине Фондације неће бити могуће због радова на инфраструктури. Читање ће бити омогућено као и обично, осим уређивања због ограничења у Медијавикију. Немојте уређивати у периоду радова како вам се измене не би изгубиле. Извињавам се што сам и овде и на делу трга за новости објавио, али је неопходно да сви буду упознати са овим. Срдачно, --Zoranzoki21 (разговор) 10:10, 12. септембар 2018. (CEST).

Викимедијанци Републике Српске[уреди]

Имам пар питања за све челне људе Викимедије Републике Српске.

  1. Ко су Викимедијанци Републике Српске?
  2. Какав је ваш (правни) статус унутар свјетске организације?
  3. Какав је ваш правни статус унутар РС?
  4. Да ли ова организација има своје правне акте попут статута, плана и програма рада?
  5. Колико организација заиста има чланова?
  6. Зашто је већина пописаних чланова потпуно неактивна?
  7. Да ли су активни чланови на било који начин повезани?
  8. Да ли постоји механизам који награђује активне викимедијанце?
  9. Гдје се налази сједиште организације и да ли покрива цијелу РС?
  10. Да ли организација има руководећа тијела попут скупштине, предсједника, изршног и надзорног одбора?
  11. Ко бира те органе?
  12. Ко тренутно обавља те функције?
  13. Да ли организација има свој банковни рачун и колико особа има приступ истом?
  14. Да ли је до сад било транспарентно трошење новца са тог рачуна?
  15. Ко надгледа новчане трансакције везане за рад организације?
  16. Да ли је икада било каквих примједби у вези трансакција и транспаретности?
  17. Како ја као обични потписани члан могу имати увид у рад организације?
  18. Како могу имати увид у досадашње или будуће новчане трансакције?
  19. Како могу учествовати у избору руководства организације?
  20. Да ли ја могу учествовати у раду организације и како могу знати да то неко вреднује?
  21. Који су најбитнији пројекти организације и колико су коштали?
  22. Да ли организација има бар један озбиљан пројекат у ком су заиста укључени прави википедијанци?
  23. Да ли орг. има и један озбиљан пројекат који укључује неку институцију РС?
  24. Шта се дешава са радионицама и зашто их сад воде неке сасвим нестручне особе?
  25. Која је сврха одржавања овако нестручних радионица?
  26. Која је сврха пројеката типа трагом душе и да ли се организатори бламирају истим?
  27. Која је сврха рођенданске прославе википедије?
  28. Ко бира госте који ће бити позвани и по ком критеријуму?
  29. Каква је ваша сарадња са другим сличним викимедијалним организацијама?
  30. Са којим организацијама изван викимедије имате сарадњу?
  31. Да ли вам неке од тих организација финансирају пројекте и које?
  32. Да ли вам представници тих организација долазе на прославе?
  33. Да ли организација има визију развоја?
  34. Који су планови организације по питању активирања чланова?
  35. Да ли орг. има свој неки крајњи циљ?
  • или је циљ измишљање пројеката који немају неку сврху осим сликања учесника пред камерама и узимање новца од финансијера???--— др:НЕШoo2 реци 04:38, 15. септембар 2018. (CEST)

Одговори[уреди]

Игнорисање ових питања од оних којима сам их поставио довољно даје сумњу на криминализацију те заједнице. Позивам и друге учеснике овог пројекта да се укључе у дискусију. --— др:НЕШoo2 реци 04:28, 24. септембар 2018. (CEST)

Каква криминализација? Зашто препостављаш најгору намеру? Који су разлози за постављање ових питања? --Ф± 07:35, 24. септембар 2018. (CEST)
А који су разлози твог питања у вези мог питања? :) Понекад кад уђемо у супермаркет разгледамо робу и постављамо питања о истој, зар не? Иста је ситуација и у вези поменуте организације. — др:НЕШoo2 реци 01:49, 30. септембар 2018. (CEST)

Нагласио бих да није дозвољено некога на Википедији криминализовати или упућивати му правне пријетње. С таквим рјечником треба престати и наставак дискусије свести на нормалну комуникацију. Постоје и неки други ефектни описи ако нечији рад сматрамо неваљаним, не мора баш „криминализација”. Ем уредници морају бити заштићени од таквих прозивања ем то некоме споља може послужити за блаћење пројекта. Мало спустити лопту. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:37, 24. септембар 2018. (CEST) с. р.

Био бих ти захвалан ако би занемарио спорну ријеч и покушао одговорити на она питања на која знаш одговоре. — др:НЕШoo2 реци 01:49, 30. септембар 2018. (CEST)

@Др Нешо 2: чисто сумњам да ћеш добити одговоре на питања попут „Која је сврха пројеката типа трагом душе и да ли се организатори бламирају истим?” Кад будеш поставио нормална питања, можда и да. Овако се из самих питања и твог тона види да ниподаштаваш једну волонтерску и непрофитну организацију чији је циљ да шири слободно знање, промовише Википедију и остале пројекте на територији Републике Српске и повећа број уредника на Википедији на српском. Уосталом, имаш страницу на Мети, као и сајт, где можеш добити одговоре на нека од својих нормалних и пристојних питања. --Miljan Simonović (разговор) 09:14, 30. септембар 2018. (CEST)

Корисник је добио инструкције гдје да постави ова и слична питања везана за ВЗРС, тако да ова тема више није актуелно. — Ранко   Нико лић   10:48, 30. септембар 2018. (CEST)

@Др Нешо 2: Нити сам учествовао отпочетка у оснивању те организације нити учествујем накнадно у њеном активизму. Могу само констатовати, као и за Викимедију Србије, да јој је учинак довођења нових уредника на пројекат — нула. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:51, 30. септембар 2018. (CEST) с. р.

Када сам први пут био учесник вики радионице, постао сам и члан заједнице. Тад ми је речено да заједница има намјеру да се омасови и да ће се чланови боље повезати. Много касније, видим поновљен пројекат Трагом душе и коментар једног учесника на тој манифестацији да се неки учесници бламирају истим. Прије неких пола године одржана је радионица на једном од факултета гдје студирам па сам и ја био присутан неко вријеме. Тад сам упознао новог предавача, слободно могу речи скромног знања, који између осталог тврди да је чланак о Иви Андрићу почетнички чланак. И овако бих могао до сутра. — др:НЕШoo2 реци 01:44, 12. октобар 2018. (CEST)

Нешо, најпре морам похвалити твоју форму постављања ових питања (види се да си имао доброг учитеља). Међутим, дјелимично ни ја не разумијем суштину горе написаног и оно што је можда најпоразније - заиста не знам већину одговора! Мој рад у тој заједници био је крајње добронамјеран, апсолутно волонтерски и пун идеја за ширењем заједнице... а за остало, вјероватно ћеш одговоре морати потражити на другом мјесту, јер википедија дефинитивно није мјесто за ову дискусију. А ја кад сазнам одговоре - ти ћеш бити први са којим ћу их подијелити... тако да ћеш моћи мирно спавати (алузија на тајминг постављања питања) Face-smile.svg Радован 01:15, 14. октобар 2018. (CEST)

Diskusija na bs.wiki[уреди]

Pozivam kolege sa ovog projekta da se uključe u raspravu! Mislim da se prelaze neke granice, te je bitno čuti i druga mišljenja! Hvala!АнТони(разговор) 09:37, 21. септембар 2018. (CEST)

Мислим да је дискусија на бошњачком делу википедије тема која се тиче тамошњих уредника и да не би било коректно да се у исту укључују уредници који не доприносе на том пројекту. А сличне проблеме имају, мање-више, сви језички пројекти на овом простору (с тим да су колеге са .хр језичког дела отишле убедљиво најдаље у том неком једноумљу). У идеалном свету свака енциклопедија би била написана у неутралном стилу и реално би сагледавала ставове свих страна, али свима нам је јасно да идеални свет не постоји. Надам се да ћете да успете да решите тај проблем у што краћем периоду, на корист ваше заједнице --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:49, 21. септембар 2018. (CEST)
Hvala Nikola! No zlo ne poznaje granice i teško ga je uništiti, ono samo mijenja oblik. Ostavio sam poruku ovdje, iz razloga što svaki kolega koji reaguje na ovakve destruktivne pokušaje globalno pomaže projektu. Pozdrav!--АнТони(разговор) 18:55, 21. септембар 2018. (CEST)
Читао сам мало тамођњу дискусију на ову тему и ако ти што значи слажем се са твојим ставовима, а посебно са Срђановим ставовима који доприноси и овде и заиста има више него коректне и корисне доприносе. Нажалост, много је википедијанаца који никако не могу да схвате сврху саме Википедије, и не могу да нађу начин како да личне ставове и погледе одвоје од неког реалног стања. Има тога и овде код нас, али на сву срећу све мање и мање --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:11, 21. септембар 2018. (CEST)

Најмањи проблем на БШ википедији јесте да ли ће поред Мухамеда ставити вјерску титулу или не. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:59, 21. септембар 2018. (CEST) с. р.

S čim u globalu ima veze šta je najmanji problem na BŠ vikipediji meni lično nije jasno. To možda i nema veze u globalu ali ako tamo, na BŠ, postoji još pokoji osim prethodno pomenutog problema, možda bi takav možda-postojeći dodatni problem zaista i bio veći od gorepomenutog problema. Ali (sada) novi problem ovde u ovoj diskusiji je što nije navedeno koji bi taj eventualno veći tamošnji problem uopšte i bio. Možda se očekivalo da se primene nekakve telepatske sposobnosti pa da se na taj način ustanovi da li ima i veći(h) problem(a) na BŠ. Ja doduše ne ispratih skorašnje vesti pa ne znam da li je čitanje misli već postalo opšte prihvaćeno u naučnom svetu kao realan fenomen... ipak ova tehnološka dostignuća se uistinu rapidno razvijaju. Naizgled barem. U svakom slučaju da ne dužim, htedok reći jedino još to da ovakav diskurs, uz neke nazovi-lakonske a nesuvisle komentare pride, takav jedan diskurs zaista čini se nema preteranu vrednost. Štaviše može biti da je u potpunosti nekonstruktivan - što 'no bi se reklo štetan, jel? Bar se meni tako čini. Pa ako je onda diskurs možda i štetan a čemu moguće doprinesoh i sam ja, onda ću ga ja sigurno i prekinuti. Da li će ga neko nastaviti, ostaje da se nagađa. Ko hoće da nagađa naravno. Kako kaže stih: que sera sera. --СлободанKovačevićбиблброKS 02:13, 23. септембар 2018. (CEST)

Дискутовати са људима који верују у крилате коње, змајеве, духове... јер је то неко написао пре више хиљада година, а сами их никада нису видели ништа приближно и не користе сопствени мозак, је... мучно. У сваком случају не би било лоше рећи на Мети то. -- Bojan  Razgovor  05:07, 23. септембар 2018. (CEST)

Основно право демократије је слобода избора и уверења. Свако има право да верује у шта хоће и како хоће (наравно све док његова веровања не утичу на животе других), а омаловажавати или уздизати некога због његових веровања је крајње незрело, а за Википедију не прихватљиво. Самим тим Бојане овај твој коментар који се иронично односи на ислам као религију и којим на индиректан начин вређаш трећину светске популације због њихових религиозних уверења, је крајње непримерен. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:33, 23. септембар 2018. (CEST)
Svako ima pravo da veruje, a da koristi mozak mu je uskraceno valjda? -- Bojan  Razgovor  15:40, 23. септембар 2018. (CEST)
Није на нама да судимо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:08, 23. септембар 2018. (CEST)
Na nama je da kanda da ćutimo i trpimo ljude koji ne umeju da postave pitanje: da li je moguce da je Muhamed "boziji poslanik" ili je malo ukrao od Jevreja, malo od hrišćana, malo od ko-zna-koga i onda su osvajači to doneli i naterali njegovog pradedu da se odrekne druge isto takve blesave stvari i on je sad postao veći katolik od pape. Sreća njegova da mu u Kuranu ne piše da bi svaki pravi musliman morao da oralno zadovoljava drugog muškarca, jer takvi bi to i poslušali :) -- Bojan  Razgovor  16:14, 23. септембар 2018. (CEST)
Па много је уредника на википедији глобално који нису у стању да сагледавају ствари реално и непристрасно, невезано за то у шта ко (не)верује. У преводу, људи никако да схвате шта је то енциклопедија и енциклопедијски стил писања, а чим их неко упозори на то аутоматски стижу оптужбе о антинационалном и антирелигијском деловању --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:36, 23. септембар 2018. (CEST)

Ево сада да најпре умрем од смеха, па да прокоментаришем било шта и тамо и овде. Исти администратор (не знам да ли је и даље администратор) који је раније вршио терор и претио национализмом због мењања у тамошњем чланку о Тесли да је Тесла Србин, покреће расправу. Па сада ако би да се расправља о себи лично, немам коментар. Сматрам да не треба да се мешамо у политику Википедије на босанском језику. Најпре, сконцетришимо се на наш пројекат те изнесите своје мишљење или глас за додавање визуелног уређивача у именском простору Википедија. Хвала, --Zoranzoki21 (разговор) 17:25, 23. септембар 2018. (CEST).

Ја мислим да је ово дискусија која је покренута у вези са начином на који се тамошњи пројекат одржава и у том смислу нема везе са нама, бар не директне. Одрживост пројекта зависи искључиво од заједнице, али ако на њему преовладава пристрасност и немогућност разграничења личног виђења и објективног сагледавања тема о којима се пише, то озбиљно угрожава кредибилитет такве Википедије. У преводу, ја лично могу да верујем у било шта, све док тиме не угрожавам права и интересе неког другог, али ситуацију на терену треба да сагледам са свих аспеката и о томе пишем неутрално, без држања стране било коме. Моја професорка психологије у 2. години гимназије је, рецимо, стално форсирала питање разлике субјективног и објективног приликом оцењивања. Lotom (разговор) 17:31, 23. септембар 2018. (CEST)

Можда ми као највећа јужнословенска и трећа највећа словенска Википедија можемо служити као примјер другим мањим, а нама језички сродним Википедијама, али моје је мишљење да се као заједница не требамо мијешати у расправе на другим пројектима, колико год се они нас тицали. — Ранко   Нико лић   21:59, 23. септембар 2018. (CEST)

Нема потребе овдје за пропагандом атеизма односно упоређивањем исламске или друге вјере са крилатим коњима и духовима. Световна енциклопедија није атеистичка енциклопедија већ се тиче гореспоменутог стила писања. Ми немамо проблема са световношћу енциклопедије. Мислим да ни код БШ вики то није проблем већ је то ствар њиховог посматрања википедије као инструмента (велико)бошњачке политике. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:56, 24. септембар 2018. (CEST) с. р.

„Исламистичке политике”. --— др:НЕШoo2 реци 04:29, 24. септембар 2018. (CEST)

Propaganda koriscenja mozga. -- Bojan  Razgovor  03:32, 24. септембар 2018. (CEST)

Možda nije pravi izraz, mješati su u druge projekte: mi smo nadasve globalni projekat. Ali ovo što se sada dešava je presedan, a postoji opasnost da postane i pravilo i na drugim projektima. O kao što je kolega @НиколаБ: spomenuo, toga ima svugdje, ali postavlja se pitanje, kako je vaša zajednica uspjela da se takvih riješi, a na bs.wiki se situacija pogoršava, da postavljam pitanje da o budućem postojanju tog projekta?--АнТони(разговор) 09:30, 26. септембар 2018. (CEST)
@AnToni: ali postavlja se pitanje, kako je vaša zajednica uspjela da se takvih riješi. Mislim da su 3 stvari kumovale tom (relativno dobrom) stanju koje imamo ovde na sr.wiki, a pošto se nisam podubinski bavio temom ne mogu da prejudiciram glavnog krivca ni na jednu od te tri komponente; 1) Prva ti je istorija ove zajednice: ako odeš u arhive malo od pre jedno 6 ili 7 godina videćeš da je tadašnja zajednica bila duboko podeljena po sličnim političkim/ideološkim razlikama koje danas zapljuskuju i vas. Bilo je ili si na jednoj ili drugoj strani. A kao u svakoj takvoj zajednici koja je duboko podeljena, kao što znamo iz političke filozofije, nastaje liberalizam kao dominantna paradigma rešavanja spora. Dakle, svako piše svoje, nema nikakvog nametanja i ideoloških pobeda. U ovom kontekstu to je značilo vraćanje zajednice bazičnim principima enciklopedije i enciklopedijskog pisanja (oko kojih se svi slažu) upravo jer nijedna od 2 strane nije imala snagu da nametne drugoj svoje političke stavovo (kontraprimer ti je hr.wiki gde je to tamo pošlo nacionalističkoj priči za rukom pa su posle neuspeha onog glasanja za skidanje admin prava Kuburi, Spidiju i Roberti preuzeli načisto projekat). 2) Druga stvar ti je da je ovde od početaka zajednice bila uvažavana i postojao jak uticaj Vikimedije Srbije. A oni svako malo iz svog pogona imaju ili izbace urednike i admine koji su, takoreći prošli školu Pravila i pisanja enciklopedije. Dakle pored uobičajenih ljudi uvek imaš iz tog pogona par ljudi koji duboko veruju u i znaju koja su Pravila i kako se administrira enciklopedija, tako da se skupljanje žabokrečine i tendencija da se ovo pretvori u kafansku priču sa poznatim političkim ukusom stalno i zbog njih sputava. 3) I treće ti je: smena generacija. Ova zajednica ovde ima stalan (iako ne veliki) prilv novih stalnih urednika, tako da ti je kostur ekipe koja stalno ovde visi i uređuje iz godine u godinu drugi. A oni svi ovde donose neke svoje nove poglede i priče koje ublažavaju i vremenom obesmišljavaju stare podele u zajednici (tako da se ništa ne konzervira u vremenu i ostaje isto) i tako imaš regeneraciju zajednice. Projektuj ove 3 komponente na bs.wiki, napravi analizu i videćeš gde ne štima. --ANTI_PRO (разговор) 11:41, 26. септембар 2018. (CEST)

Treba se mešati u ovo. Hteli mi to ili ne sve ove 4 vikipedije koje postoje na ovom jednom jeziku u javnostima ove 4 države se donekle posmatraju kao povezane/kao sistem povezanih sudova. I stalno imamo ta poređenja ovde i na ostale 3 (posebno oko kontroverznih tema). Ako pustimo da bs.wiki ode putem hr.wiki biće puno lošije po saradnju urednika ovde i tamo nego što je sad. Ti na hr.wiki ne možeš raspravu da ostvoriš a da je onaj Kubura ne ugasi svojevoljno (kršeći pritom 10 admin pravila). U tom smislu, ako imam pravo i želju da učestvujem na diskusiji na village pump-u ili en.wiki szr, zašto ne i ovde. U svsl. ne treba pustiti i da bs.wiki krene u smeru hr.wiki. A to je relativno jednostavno inače. Jer je to matematika malih brojeva. Ono od čega pate sve male vikipedije - nedostatka uredništva. I eto ti, skupi ih se 5, 6 i očas posla reše stvar. --ANTI_PRO (разговор) 10:09, 26. септембар 2018. (CEST)

@AnToni: Камо лепе среће да смо се решили тога у потпуности, имамо и ми своје немезисе, али на срећу све их је мање и мање. И све мање и мање се дискутује о таквим стварима, а све више се прича о неким техничким детаљима, организују се разна такмичења (у организацији Викимедије Србије и Викимедијине заједнице Српске) која уредницима дају могућност освајања бројних вредних награда. Развијамо се у правом смеру, што за резултат и има сталан раст броја чланака, повећање дубине наше википедије и стварање све квалитетнијих чланака. Наравно да су неке теме и даље веома осетљиве, посебно када је реч о ближој прошлости ових простора, али и то полако долази на своје. Посебно ми је драго што овде имамо уреднике који припадају разним етничким, верским и сексуалним заједницама и што се код никога у први план не ставља то ко је и шта је, већ колико је квалитетан уредник. Јасно нам је да таква ситуација није на неким сродним нам пројектима, Хрвати су ту отишли у једну крајност (довољно је видети тамошњу почетну страну која више личи на неки памфлет са неког митинга неке десничарске странке, него на насловницу иоле озбиљне енциклопедије), а на жалост превише је ироничних и заједљивих коментара према колегама са других википедија на твом матичном пројекту (није ти ово србијанска википедија бре и слично), што је мени ван памети, али ајде. Ја се искрено надам да ћете успети да пређете преко свега тога и да створите здраву радну средину и напокон пређете тих 100.000 написаних чланака --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:25, 26. септембар 2018. (CEST)

Никаква сарадња нама не треба са ХР и БШ вики (а да о оној СХ и не причам). Те википедије су од самог почетка и до данас у континуитету једно легло национализма у најгорем смислу. Српска википедија то никада није била јер никада није кршила темељна правила Википедије. Никада се овдје није десило да се о некој спорној теми не наведе неколико различитих приступа тој теми нити је наша википедија икада установљавала шта је истина. А њихове википедије бирају изворе који им одговарају и на основу њих обликују „истину”. Њих једноставно није брига за принципе Википедије нити их у томе ко спречава. (Викимедија Србије не избацује никакве уреднике/админе који знају енциклопедијски писати за разлику од нас дудука. Камо среће да то удружење може довести иједног новог уредника на пројекат.) Ми апсолутно нисмо у истом кошу са тим пројектима и то ће свако објективно установити и проналазити разлоге зашто је то тако. Али све се сведе опет на то да нисмо исти. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:48, 27. септембар 2018. (CEST) с. р.

Miljan je odličan administrator i stalni urednik ovde, a može se reći (što si ti sam rekao na nj. glasanju za admina) da je u priču ušao preko Vikimedije. Od urednika koji su doveli stalnih imaš krš. Recimo Milicu Buhu koja je došla preko onog programa za bibliotekare ili sad ove ljude što pišu članke zbog stažiranja u Muzeju. Govorim o najskorijim primerima. Ovo prevashodno ne pišem zbog tebe nego Antonija. Da zna da ovo nije nikakvo šminkanje i falš priča. Vlastita Vikimedija u mnogome može i unapređuje projekat nego kad se stvari rade puko volonterski. --ANTI_PRO (разговор) 20:39, 27. септембар 2018. (CEST)
@Ivan VA: не интересујем се за друге језичке пројекте, тако да то нећу коментарисати. Само бих да Ивану одговорим да ја нисам „у причу ушао преко Викимедије”, већ сам самостално направио налог и научио да уређујем, па тек онда постао члан Викимедије Србије, а потом и члан Управног одбора исте, тако да то (нажалост) потврђује Жељкову причу о томе како су стални уредници овде углавном они који „залутају”. Такође се слажем и са тобом да постоје људи који су се након „Викимедијине школе” задржали овде, али их је, ако упоредимо са укупним бројем људи који су прошли обуке, веома мало. Ипак, и то мало људи је битно јер свака измена (ма колико мала била) значи, а свакако је организација нешто што недостаје и Хрватској и Босни и Херцеговини како би се (макар вештачки и на кратко) повећао број уредника, а самим тим и чланака, па можда и по који од њих настави да доприноси. Овако су људи нон-стоп исти, а садржај оскудан и, у случају хр.вики, нетачан и оспораван. --Miljan Simonović (разговор) 21:57, 27. септембар 2018. (CEST)
Ok. Pogrešno si me razumeo. Moja poenta je išla u smeru da neko ko je bio u kontaktu ili prošao priču Vikimedije je prestao da doživljava ovaj projekat kao ekstenziju vlastitih političkih shvatanja, igralište za njihovo potvrđivanje. Što se tiče uredništva, slažem se sa tobom da ostaje premali broj ljudi, ali ipak neko ostane i menja se kostur ekipe koja stalno uređuje (što na drugim projektima o kojima ovde govorimo nije slučaj). Ako mene pitaš glavni problem sr.wiki tu je što nije afirmisana u akademskoj zajednici (u Srbiji i RS). Na Vikipediju se u toj ključnoj ciljnoj grupi još uvek gleda sa visine, nešto kao na farmu i parove enciklopedijskog života (sećam se jednog predavanja iz prve godine gde profesor eksplicitno kaže ne priznajem reference sa sajta sr.wikipedia.org). Za razliku od toga, en.wiki je u akademskoj zajednici anglofonih zemalja priznata kao važna (filozof Rastko Močnik je za nju rekao da je daily oracle) i bitna institucija, i aktivno i sami a i podstiču svoje studente da je uređuju. Slično je i sa de.wiki. Po mom skromnom mišljenju tu je ključ uspeha. Kako postati relevantan. E sad, verujem da je tu deo i do povincijalizma naše akademska zajednice. Što se ponašaju kao plemstvo itd. Al sa druge strane se uvek postavlja pitanje da li je to i do nas, tj. da li se to pitanje ozbiljno pokretalo, jel ima učinaka, probanja itd. --ANTI_PRO (разговор) 22:14, 27. септембар 2018. (CEST)
ВМРС је канцеларија, невладина организација и према томе функционише у оквиру описа свог деловања. Она као таква ни на који начин не може да буде одговорна за садржај на Википедији. Она одговара и полаже рачуне онима од којих добија средства и онима због којих постоји, значи заједници. Е сад, то што веза канцеларије и заједнице није толико јака, зависи од више фактора, али пре свега од тога што немамо превелики број активних уредника и тога што људи не желе са се (оба)везују. Ако изузмемо оне најстарије по стажу, јер се око њих и формирала ова прича, тешко ће се пронаћи неко ко је прошао ту такозвану обуку и стигао до неких већих права, а да није бар на неки начин доприносио пре тога. Наш регион је доста контроверзно подручје, узевши у обзир све што се догађало на овим просторима, па је сасвим логично то што нам се размимоилазе ставови по многим питањима. Зато ја сматрам да пројекти не би требало међусобно да се мешају, али појединачно нико не брани да се доприноси на више њих. Ја тренутној администраторској поставци код нас немам шта да замерим, мислим да коректно обављају своје дужности, бар они активни. Међутим, постоји доста ствари које ми још увек нисмо установили као заједница, па то с времена на време представља проблем. Конкретно, ми смо приликом гласања у контрадикторности са овом тезом. Нисмо успели то да превазиђемо, па зато пројекат и није озбиљно прихваћен. Неки људи олако схватају садржај на Википедији, док га други занемарују у потпуности. Разлог томе најчешће је незнање и неупућеност. Бајке за лаку ноћ које сервирају политичари нећу да коментаришем, као ни покушај ријалити технократије, али с обзиром на то да је у данашњем свету информација можда и најбитнија, има неке наде да ће се ствари променити набоље. Lotom (разговор) 23:22, 27. септембар 2018. (CEST)
Moje sedmogodišnje iskustvo na ovom projektu mi kaže da svako ko je imao dodira sa VMRS u realciji sa dužim zadržavanjem na ovom projektu se ponašao i delovao u skladu sa pravilima. A sobzirom da kostur ekipe koja visi ovde i nije veliki, u posebno kontroverznim i prelomnim momentima u zajednici to je uvek odskakalo. Dakle, rekao bih razumevanje suštine ovog projekta (da ne kažem profesionalizam što bi se reklo u poslovnom svetu (što mi nismo)). Tvoja zamerka oko nesuvajanja dotičnog pravila je posve na mestu, i krš puta sam je iskusio (poslednje prilikom pitanja uređivanja mapa za Kosovo koje još uvek nije rešeno i stoji posve otvoreno). Al to je ipak jedno naše interno pitanje ovde, iako dosta važno. Malo sam duže ja ovde i koliko-toliko pratim odnos i realcije sr.wiki sa društvom. Gore opisani problem mi se nakon toliko vremena nameće kao glavni, ako diskutujemo o ovoj temi. --ANTI_PRO (разговор) 00:05, 28. септембар 2018. (CEST)
У времену када су друштвене мреже преузеле водећу улогу у животима људи, жива реч може да буде од пресудног значаја. Ја сам се, лично, мало више активирао тек прошле године, баш после Викимедијиног кампа, а након >30̟к измена на ен.вики. Неке од ствари које сам навео су ме годинама одбијале одавде, али ми се учинило да се ситуација поправља, па сам решио да се мало више посветим „домаћем“ пројекту. Свестан сам да ми немамо толики број уредника да можемо да се такмичимо са неким већим пројектима, нити да се поделимо по областима, где ће ко да буде „главни“. Једноставно, на неки начин смо условљени бројем корисника, односно активних уредника да сви раде све. А то онда вуче са собом проблем колико је ко компетентан да пише о некој области, или оцењује садржај чланака. На страну то што би требало да се пише према доступним изворима, у стручне теме човек пре свега треба да буде упућен да би могао да пише о њима. А са друге стране, то све треба уклопити и представити и неком појединцу који је потпуни лаик, на начин који би и он могао да разуме. Што се тиче мапа, ја сам се и онда изјаснио по том питању. Фора је у томе како уклопити стање на терену са мапом Србије тако да буде што реалније и да на тај начин нико не буде оштећен. Значи ту не могу са се угледам на овај или онај пројекат, јер су и ти уредници живи људи, а понашају се углавном у складу са оним што подржава земља из које потичу. Да се било ко стави у позицију Србије, схватио би да ситуација није баш тако једноставна да је могу решити неколико линија на мапи. Ја сам увек за то да се ситуација на терену прикаже онаквом каква јесте, нема потребе да се лажемо, али ако то ни на који начин не угрожава интересе било које суверене државе. Ја немам проблем са тим да се пише о тим темама, али је на КиМ ситуација таква да се скоро све може оспорити у правном смислу. Опет, стање на терену је такво какво је, али ако друга страна то не признаје, значи да је то спорно. Е сада, то што се увек појаве неки уредници који мисле да ће тиме што ће ствари поставити само из свог угла, пристрасно и националистички, нешто поправити, друга је ствар. Неки, нажалост, нису ни свесни шта раде, јер медији у популарној култури служе за контролу масе. Проблем је ако такви преузму контролу над пројектом, јер се онда деси нешто што смо имали прилике да видимо на неким сродним језичким пројектима. Lotom (разговор) 01:46, 28. септембар 2018. (CEST)

Никада се код нас неће десити да дође до кршења основних принципа Википедије. Просто, не може се десити да се о некој теми не наведе више релевантних погледа. Па чак и када је можда код неких тема присутно нагињање на једну страну, она друга страна апсолутно није искључена из чланка и доступна је читаоцу. И немојте са ГИП чланцима да мијешате неке шаблоне, мапе и сл. То се нон-стоп мијења, преврће, допуњавава и по садржају није за поређење са чланком. Дакле, код нас нема уредника/админа који би неког блокирао што убацује референце другог погледа и у томе је суштина ствари. А код тих других википедија брзо попијете блокаду ако нешто покушате поред већ установљене „истине”. Такав екстремизам није својствен овом пројекту. Код нас се обично корисници посвађају око неке теме, падну тешке ријечи, па због тога добију блокаду. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:12, 28. септембар 2018. (CEST) с. р.

Данас јесте тако. Пре 10 година и није било тако. Дакле, то је био процес до ког се дошло, и није пало са неба. То је оно што сам ја рекао и покушао да одговорим Антонију зашто је то тако данас овде. --ANTI_PRO (разговор) 03:40, 28. септембар 2018. (CEST)
Па неће бити ни да смо баш толико савршени, али свакако у поређењу са језичким верзијама са овог простора свакако смо најинклузивнији --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:25, 28. септембар 2018. (CEST)
Hvala svima na podršci i svako dobro u narednom zajedničkom radu! Ipak smo uspjeli da stvari dovedemo u red! Svima onima koji putuju u Lwiw 12. septembra na CEE miting, ako su u petak na aerodromu u Beču, poručujem da mi se jave i da se nađemo--АнТони(разговор) 09:52, 5. октобар 2018. (CEST)

Карађорђевићи[уреди]

Ове чланке треба преименовати:

--SrpskiAnonimac (разговор) 23:01, 26. септембар 2018. (CEST)

 Урађено--Жељко Тодоровић (разговор) 01:25, 28. септембар 2018. (CEST) с. р.

Инфокутија[уреди]

Занима ме да ли се слажете са креирањем једне свеобухватне инфокутије за особе које су активне на више подручја? На примјер имамо Џорџа Веу који је био фудбалер, а сада је предсједник државе и користи се и даље инфокутија фудбалер. Имамо и Болта који је био атлетичар, а сада је близу да постане професионални фудбалер. Мислим да би у инфокутији за рецимо Веу требало да стоје и фудбалско подаци, али и подаци о политичкој каријери, што нам не може пружити коришћење само једне од те двије инфокутије, а инфокутија биографија не садржи параметре везане и за једну дјелатност. Мој приједлог је прављење инфокутије у којој ће на врху стајати осмовни подаци и слика, а затим ставити фудбалске параметре, параметре из осталих спортова и дјелатности и користити их по потреби. Ако нисте против изнесите и приједлог за назив инфокутије. Знам да је то гомилање параметара у једну инфокутију, али има примјера због којих је потребно. -- Vux33 (разговор) 20:29, 28. септембар 2018. (CEST)

По мени је то беспотребно. Уместо тога се у инфокутију Биографија могу убацити „празни” параметри који могу бити попуњени зависно од ситуације до ситуације. Слично као код ове инфокутије (| ознака_1 =, | подаци_1 =, | ознака_2 =, | подаци_2 =,...). Поред тога, може се прављење нове инфокутије избећи и стављањем две инфокутије у чланак (то се ради код споменика природе/културе). Нова инфокутија нема много смисла јер би представљала збир свих инфокутија, што је безначајно и непотребно. Шта ако је неко био и биолог и политичар? Онда мора да постоје параметри и за фудбал, и за остале спортове, и за биологију, и за политику. Па ако је неко био лекар и политичар, музичар и глумац. Да не набрајам даље. --Miljan Simonović (разговор) 02:19, 29. септембар 2018. (CEST)
Опет се враћам на причу Википедије на енглеском, али тамо рецимо Шевченко и Шварценегер имају више инфокутија у чланцима. И ја сам размишљао о овом питању, које би довело до тога да правимо нови шаблон са превеликим бројем параметара, који би се користио у мањем броју случајева, или да проширимо постојеће, који би били примењивани у још мањем обиму. Уздржан сам. Lotom (разговор) 06:00, 29. септембар 2018. (CEST)
Слажем се са Миљаном: довољно су ретке те ситуације, да се могу несметано ставити две или више кутијице у чланке. Мислим да је то много боље него да правимо дебелог Франкенштајна од шаблона. --Ф± 17:05, 29. септембар 2018. (CEST)

Знам да је то голимање параметара у једној инфокутији, рекао сам већ, али неко рјешење би било пожељно да се нађе. Покушао сам са другом инфокутијом у чланку о Веи, али то једноставно не изгледа добро. Немају Шевченко и Шварценегер двије инфокутије у чланку на ен вики. Ово што је Миљан поменуо о празним параметрима би могло да се проба, али опет треба да стоји оно фудбалска каријера и политичка каријера за те чланке. -- Vux33 (разговор) 08:17, 30. септембар 2018. (CEST)

Ja sam imao ideju da osnovna infokutija za biografije bude sadasnja kutijica Biografija koja bi delovala kao lokomotiva dok bi se ostale infokutije pretvorile u par tabela koje bi se kao vagoni kacili. Ali nikad nisam imao vremena ni volje da to sprovedem. -- Bojan  Razgovor  03:05, 1. октобар 2018. (CEST)

Баточина у међуратном периоду[уреди]

Морам да питам заједницу следеће. Скоро сам објавио монографију Баточине која описује међуратни период [7]. Интересује ме, да ли смем да убацим податке из књиге у чланке? С обзиром да сам ја аутор те књиге, да ли би била самопромоција? Има доста интересантних ствари којима бих могао да обогатим чланке и било би штета да бар нешто одатле не препричам.--Марко Станојевић (разговор) 15:12, 2. октобар 2018. (CEST)

Ја не знам шта бих ти рекао, правила кажу да је самопромоција забрањена, али опет колико би се то могло сматрати самопромоцијом ако би неке податке референцирао том књигом јер свакако док си је писао користио си неке друге изворе. Мени лично не би сметало --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:42, 2. октобар 2018. (CEST)

То није самопромоција и та књига може добро користити Википедији. Подршка Марку, кад има знање о некој теми нека је слободно уређује.--Soundwaweserb (разговор) 16:05, 2. октобар 2018. (CEST)

Odakle si izuvkao te interesantne stvari? --Kolega2357 (разговор) 17:03, 2. октобар 2018. (CEST)

А на основу чега историчар пише? На основу извора! Значи, на основу докумената у архивима, тадашњој штампи, страначким гласилима...--Марко Станојевић (разговор) 17:11, 2. октобар 2018. (CEST)

У реду је све осим пуког додавања књиге у списак литературе у чланку. Значи референцирање постојећег нереференцираног текста или уношење новог текста референцираног том књигом што се мене тиче није проблем.WR 17:51, 2. октобар 2018. (CEST)

Možeš da ubaciš šta hoćeš. Knjiga je recenzirana, naučno je delo. Samo moraš da se držiš enciklopedijskog stila pisanja. Dakle, kao kad bi koristio knjigu koja nije tvoja (tipa...desilo se to i to. Prema mišljenju istoričara Marka Stanojevića desilo se zbog toga i toga). Dakle, nije samopromocija sve dok članak pišeš na taj način i ne namećeš svoje (lične/naučne) zaključke i sinteze kao opšteprihvaćene i jedine važeće. To onda jeste samopromocija. Ovako ne.

P.s. Sve čestitke na knjizi :) Nadam se da će biti tek prva u nizu.--ANTI_PRO (разговор) 18:45, 2. октобар 2018. (CEST)

Elem @Марко Станојевић:, vidim da je recenzent knjige takođe autor ovog članka o Spomeniku palim Šumadincima u ovom zborniku radova. Da nemaš slučajno kod sebe taj zbornik?; ako imaš plx ako možeš da slikaš te stranice, treba mi za jedan članak koji sam polako počeo da pišem. Posredno se odnosi i na Augustinčića i na ovo njegovo delo. Sori za oftopičarenje. --ANTI_PRO (разговор) 19:00, 2. октобар 2018. (CEST)

Хвала. Е баш тај зборник немам, али тренутно и нисам у Баточини. У сваком случају послаћу мејл Предрагу и питаћу га да фотографише или да скенира ако може, а не сумњам да ће изаћи у сусрет. Јављам ти.--Марко Станојевић (разговор) 19:15, 2. октобар 2018. (CEST)
Extra. Puno hvala ;) --ANTI_PRO (разговор) 19:58, 2. октобар 2018. (CEST)

Индуси[уреди]

Ко су Индуси, хиндуси (хиндуисти) или Индијци? --SrpskiAnonimac (разговор) 23:58, 5. октобар 2018. (CEST)

@SrpskiAnonimac: Ваљда су Индуси и Индијци становници Индије, а хиндуси и хиндуисти верници хиндуизма. — Александар () 15:00, 6. октобар 2018. (CEST)
@Acamicamacaraca: Да, хиндуси (енглески: Hindus), тј. хиндуисти (Hinduists) су верници хиндуизма.
Овде пише да су Индус и Индијац једно те исто, а овде да су Индуси - основно становништо Индије.
На једном форуму је неко покренуо тему за Индус (линк) --SrpskiAnonimac (разговор) 17:37, 6. октобар 2018. (CEST)
Преправио сам преусмерење Индус да води на чланак Индија (пре тога је водио на чланак Инд (река)), пошто немамо чланак Индијци....за реку Инд сам направио преусмерење Индус (река)Indus, латински назив за ту реку од грчког Ἰνδός [Indós] --SrpskiAnonimac (разговор) 17:49, 6. октобар 2018. (CEST)

Категорије[уреди]

Ове категорије треба преименовати:

--SrpskiAnonimac (разговор) 15:23, 10. октобар 2018. (CEST)

Шаблон:Јез-енгл[уреди]

Јел може неко да преправи да шаблон за енгл. јез. (Шаблон:Јез-енгл) показује енгл., а не енглески:...ево нпр. у овом чланку за холандски језик пише хол., а за енглески енглески: --SrpskiAnonimac (разговор) 20:38, 17. октобар 2018. (CEST)


И шаблон за арап. јез. (Шаблон:Јез-арап), да показује арап. а не арапски: --SrpskiAnonimac (разговор) 22:10, 20. октобар 2018. (CEST)

И шабл. за хеб. јез. (Шаблон:Јез-хеб), да показује хеб. или хебр. а не хебрејски: --SrpskiAnonimac (разговор) 23:14, 20. октобар 2018. (CEST)

Wiki4MediaFreedom contest - II edition[уреди]

Wiki4MediaFreedom contest - II edition.png

Učestvujte u 2. izdanju takmičenja Wiki4MediaFreedom koje organizuje Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa! Takmičenje se sastoji u pisanju članaka na Vikipediji na temu medijskih sloboda na različitim jezicima, među kojima i srpski. Možete izabrati članak sa ponuđene liste ili predložiti novi na stranici za razgovor na Meti. Možete učestvovati tako što ćete pisati nove članke, dopuniti postojeće ili ih prevesti na druge jezike. Sve dodatne informacije su dostupne na Meti. --Niccolò Caranti (OBC) (разговор) 17:44, 19. октобар 2018. (CEST)

Permutovan tekst na ilustraciji za „Geografski koordinatni sistem"[уреди]

Samo zelim da skrenem paznju na permutovane pojmove geog. sirine i duzine na ilustraciji na clanku https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC

Poz! — Претходни непотписани коментар је написао/ла корисник/ца Losmilosmi (разговордоприноси)

"Јутјубери"[уреди]

Поздрав, недавно сам пронашао један чланак који ми је "запао за око". Ради се о овом чланку. Ради се о српском "јутјуберу" који поседује један од највећих "канала" (налога) на сајту Јутјубу (наравно, причамо о нашим просторима, не целом свету). Пошто нисам активан на Википедији већ дуже време, не знам да ли су се неке ствари промениле, тако да желим питати уреднике да ли је ова особа заиста релевантна за Википедију.

1. Пре неког времена сам направио попис "јутјубера" са наших простора, те је чланак обрисан. 2. Као неко ко прати Јутјуб и садржај дотичне особе, нисам сигуран да ли је стварно потребан цео чланак посвећен њему, и сами се можете уверити како је популарност једним делом стекао свађама и прозивањима других људи, што је по мени у категорији ријалити емисија. Све то можете пронаћи на Јутјубу... 3. Јутјубери нису небитне особе, али постоји доста људи са већим цифрама који нигде нису споменути, да не спомињем оне који се баве едукативним садржајем.

Дакле, да ли је овај чланак заиста потребан? --Mirno (разговор) 15:50, 22. октобар 2018. (CEST)

@Mirno: Pregledaj malo stranicu Članci za brisanje i njenu arhivu. U poslednjih par meseci smo imali tamo više tih rasprava gde se o svemu tome vrlo, vrlo, vrlo, opštirno diskutovalo. --ANTI_PRO (разговор) 16:09, 22. октобар 2018. (CEST)
Чланак је био на расправи за брисање и консензус није постигнут. Прошао је као певач, не као јутјубер, како и зашто то је друга прича. --Lotom (разговор) 16:10, 22. октобар 2018. (CEST)
Тек сад видим да сам јако пуно пропустио што се ове теме тиче, ипак моје мишљење се не мења. Верујте ми, јако дуго знам за дотичног и јако лоше ствари је радио у својој "каријери", ипак не могу против већине, као што сте рекли прошао је као певач. --Mirno (разговор) 16:37, 22. октобар 2018. (CEST)
Pa ako misliš da je nerelevantan za enciklopediju i da su izvori npristrasni/nisu ozbiljni, onda pokreni glasanje. U svakom slučaju, pojavom svih tih novih stvari (jutjuberi, internet pevačice itd) i celom eksplozijom interneta, otvorilo se prazno polje kriterijuma relevantnosti ovde koje treba definisati. Pošto ništa od toga sam ne pratim, ne uključujem se u sve te rasprave jer o svemu tome ne znam ništa. Ako budeš više vremena visio ovde, dočekaćeš ponovo neku onakvu raspravu na VP:ČZB. Dolaze takvi članci svako malo ovde. --ANTI_PRO (разговор) 17:13, 22. октобар 2018. (CEST)

Асистенти[уреди]

Недавно је корисник IDOO7NS одрадио следеће чланке: Илија Јованов, Лука Батуран, Милана Писарић, Драгутин Аврамовић, Цвјетана Цвјетковић. У суштини да не отварате сваки, сви су асистенти са дипломама Правног факултета осим Аврамовића, који је вандредни професор. Релевантност је упитна свакако, шта мисле остали? Можда и за брзо брисање? --MareBG (разговор) 19:52, 24. октобар 2018. (CEST)

Брисати све, како би то било да сад имамо чланке о свим професорима или о директорима школа. Морају се истицати по нечему, није довољно бити само асистент. Опет, с друге стране да ли је релевантно да имаш диплому са правног и само то буде довољно да имаш чланак на Википедији?--Soundwaweserb (разговор) 20:43, 24. октобар 2018. (CEST)
Па не знам, нису сви баш исти, неки од њих су и доктори наука са већим бројем радова, уредници већег броја часописа, а поред тога и асистенти. У сваком случају, сама диплома правног није никако довољна за чланак, што каже Саунд, морају по нечему да се истичу (правника има колико нам душа хоће).
Иначе, кад смо се већ дотакли ове теме, можемо да продискутујемо моје питање које нисам поставио већ више од годину дана. Да ли сваки универзитетски професор треба да има чланак на Википедији? Дакле не асистент (као што је горе случај), него професор, који је доктор наука, предавач на факултету, аутор великог броја стручних научних радова, неретко уредник часописа, члан неких друштава, власник успешне компаније или радник на високој позицији у истој и слично. Све у свему, сви се својом успешношћу и научном делатношћу истичу на неки начин. --Miljan Simonović (разговор) 22:12, 24. октобар 2018. (CEST)

Постоји Википедија:Значај -- Bojan  Razgovor  04:21, 25. октобар 2018. (CEST)

@BokicaK: ако мислиш на ово:

„Наставнички праг: Ако је појединац познатији или више објављиван од просечног наставника универзитета након доктората (дакле укључујући асистенте са докторатом, али не и асистенте-приправнике), тада они могу и треба да буду укључени. (Пажња: Није сваки универзитет истраживачка установа.)”

тиме скоро па ништа није речено. --Miljan Simonović (разговор) 08:34, 25. октобар 2018. (CEST)
Баш тако. По мени су универзитетски професори ипак нешто друго, јер до тог звања ипак није тако једноставно стићи. Асистенти су посебна прича, а како су неки кренули, ускоро ћемо имати чланке о студентима практикантима. То негде мора да се пресече. Опет, треба да се сагледа и шира слика, која обухвата научне радове, рецензије, објаве у часописима... Овде се може полемисати и о разним публицистима и активистима, јер ту постоји широк спектар свега и свачега, а релевантност је врло упитна. Ово би из неког угла могло да се посматра као прича Кад може овај, што не би могао онај, али ако имамо чланке о ријатили ликовима (победницима, или шта већ), чланци о универзитетским професорима могу да представљају неки баланс садржаја. Није најпостојанија теорија, али мислим да људи који су створили генерације високо образованих људи ипак заслужују неку врсту признања овде. Опет, да све не би отишло предалеко, неке критеријуме је неопходно дефинисати. --Lotom (разговор) 10:02, 25. октобар 2018. (CEST)

Како год било, овај корисник наставља са чланцима о асистентима - Милан Милутин, асистент, данас их је написао неколико. Треба то пробрати и обрисати, што више чекамо биће их више. Барем оне који су само асистенти, то не може и не сме. --MareBG (разговор) 19:12, 25. октобар 2018. (CEST)

А откуд сада ти чланци? То неки семинарски пројекат Викимедије Србије или? --Жељко Тодоровић (разговор) 20:53, 25. октобар 2018. (CEST) с. р.

Не. Ф± 23:16, 25. октобар 2018. (CEST)

@MareBG: управо тако. Можда рећи кориснику да сачека мало са чланцима и размисли да ли би неки асистент требало да има чланак на Википедији? --Miljan Simonović (разговор) 00:57, 26. октобар 2018. (CEST)

Поштовани,
У вези полемике која се повела поводом чланака на Википедији који се односе на наставнике и сараднике на Правном факултету у Новом Саду, желим да вам изнесем неке ствари које мислим да ће утицати на разјашњење наше позиције у вези са тим чланцима.
Наиме, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду је од стране Министарства сврстан у категорију М24 часописа што значи да је сврстан у категорију најистакнутијих часописа у Републици Србији у области друштвених - правних наука. У том смислу сматрам да би аутори чланака који се објављују у Зборнику, а који су запослени на Правном факултету у Новом Саду, требало да имају своје странице на Википедији с обзиром на то да су својим радом и научним доприносом утицали на то да се часопис нашег Факултета нађе међу прва три часописа у Републици Србији. Научни допринос наставника и сарадника огледа се у научним чланцима који су настали као резултат самосталног рада и рада на пројектима које финансира Република Србија, а који су цитирани у домаћим и међународним часописима. Такође, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду налази се на првом месту цитираности часописа у Републици Србији што можете проверити.
Имајући у виду да је област интересовања Википедије доста широка, сматрамо да ће ово додатно објашњење бити довољно да се створи представа о релевантности наведених чланака на Википедији. У том смислу сматрамо да научни радници (без на то да ли су наставници или сарадници - асистенти) који су својим радовим допринели да Зборник радова Правног факултета у Новом Саду (чија страница ће врло брзи бити доступна на Википедији) постане најцитиранији у области правних наука и један од три најзначајнија часописа у Републици Србији у области права, заслужују да имају своје странице. На основу тога лако се може закључити да ће и њихове странице на Википедији бити веома посећене.
ID007NS (разговор) 11:02, 26. октобар 2018. (CEST)

@Miljan Simonović: Па једино тако. Можда није лоше обрисати ове који су само асистенти, а остале који су "релевантнији" оставити до даљњег, док не видимо шта и како. Скренути пажњу кориснику да није довољно да је неко само асистент. Запамтио сам оно твоје за унитерзитетске професоре, поменуо си још једном пре неки месец, то можемо у пакету са овим дискутовати овде неком приликом. --MareBG (разговор) 11:04, 26. октобар 2018. (CEST)

Поштовани,
Разумем ваше примедбе, али вас молим и да разумете начин на који академска заједница функционише и вреднује научни рад. Било би погрешно везивати нечији научни допринос за његово тренутно звање. Правни факултет у Новом Саду представља не само образовну, већ и истраживачку установу (што је законом прописана обавезна делатност сваког Факултета), у оквиру које се научно-истраживачки рад одвија и реализује самосталним и заједничким радом професора и њихових асистената било да су они са или без доктората. Поред тога, многи асистенти су награђивани наградама Универзитета за свој успех и учешће на домаћим и међународним такмичењима. Затим, страни Универзитети и Факултети који одобравају студијске боравке, међународне размене и стипендије као један од бржих и прегледнијих начина провере кандидата и њихове научне релевантности могу да искористе странице Википедије.
Навешћу вам још један податак који сматрам да је релевантан. Политика Правног факултета у Новом Саду је политика квалитета услед чега је због строгих научно-образовних критеријума за избор у звање асистента број асистената без доктората једноцифрен.
ID007NS (разговор) 11:42, 26. октобар 2018. (CEST)

Ја сам против брзог брисања. Сваки чланак појединачно треба да иде на ВП:ЧЗБ и да се тамо одлучи да ли га треба брисати. У недостатку јасних смјерница о значају универзитетских професора и сарадника општи праг значаја се примјењује на све чланке. Већина тих чланака о асистентима ће вјероватно бити обрисана на ЧЗБ.— WR 12:06, 26. октобар 2018. (CEST)

@ID007NS: С обзиром на то да је политика Википедије таква да се један налог везује за једног корисника, волео бих да се прецизира на коју групу се односи глагол сматрамо. Такође и Политика Правног факултета у Новом Саду је политика квалитета... Ово се може схватати у различитом контексту, али је баш због реченице што је законом прописана обавезна делатност сваког Факултета потребно разјаснити шта је онда то што баш ову институцију разликује од осталих, па самим тим и њене запослене. Ако је реч о релевантности сваког појединца, у том случају је услов релевантности везан за поље њиховог деловања и стваралаштво у том смислу, не за фукцију коју обављају. --Lotom (разговор) 12:27, 26. октобар 2018. (CEST)

@Lotom: Иза налога који поставља биографије наставника и сарадника стоји особа која то чини уз знање наставника и сарадника, а у име Правног факултета у Новом Саду. Поред тога, потребно је да разјасним још једну ствар. Коментар који се односи на квалитет односи се на научно-образовни квалитет сваког појединца који се прима у радни однос. У том смислу, намера ми је била да вам скренем пажњу да чланака који се односе на асистенте нема пуно, а неће их ни у будућности бити превише, с обзиром на то да су неки учесници полемике изразили забринутост да ће таквих чланака бити све више.
Што се тиче примедбе на законску обавезу истраживачког рада и делатности Факултета, такав коментар смо ставили јер је у полемици неко изнео опажање да "није сваки универзитет истраживачка установа" што по дефиницији и законској обавези није тачно. Када је реч о релевантности, ми управо и покушавамо да покажемо да релевантност сваког наставника и сарадника се заснива на њиховом научном доприносу, а не функцији коју врши јер ни у једном коментару и одговору нисмо помињали функције.
Оно што желим још да поменем јесте картон научног радника који је доступан у сваком чланку о професору или сараднику објављеном са моје стране на Википедији, и на основу којег сваки посетилац може да види утицајност научног радника у својој матичној области, а која је изражена нумерички кроз бодове. Ако Вас занима како се долази до ових бодова могу Вам појаснити накнадно.
У случају да дође до гласања, а буду примењени признати критеријуми у научној јавности за утицајност неке особе, на шта упућују правила Википедије, убеђен сам да ни један чланак везан за професора или асистента објављен са моје стране, неће бити обрисан.
ID007NS (разговор) 14:52, 26. октобар 2018. (CEST)

У сваком случају, поента свега стоји овако. Оно што одређује нечију релевантност треба да стоји у уводу чланка. Звање асистента није нешто што је утврђено као такво. У супротном, може доћи до тумачења на такав начин да је сваки асистент сам по себи релевантан, па да добијемо већи број чланака само на основу таквог становишта. Ако из свега приложеног може да се утврди значај, онда тако треба да се представи у уводу. Пошто смернице и правила за утврђивање значаја нису у потпуности прецизирана, можете се укључити у расправу уколико до ње дође, било ради дефинисања значаја, било поводом захтева за брисање. --Lotom (разговор) 15:19, 26. октобар 2018. (CEST)

@ID007NS: Сви ти чланци нису у складу са правилима Википедије јер нису засновани на секундарним изворима (што значи да нико није досад писао о тим асистентима осим веб-сајт школе). Ми на такво нешто скоро па не реагујемо када су у питању универзитетски професори јер њих држимо као неке „на врху” и не нападамо чланке по том основу. Али сарадници нижи од њих већ су под знаком питања и очигледно је ту нешто теже зажмирити. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:09, 26. октобар 2018. (CEST) с. р.

Kako ne bi otkrivali toplu vodu, jer zna neko kako izgleda praksa en.wiki povodom ovog pitanja? --ANTI_PRO (разговор) 17:41, 26. октобар 2018. (CEST)

@Lotom: Да ли то значи да ако релевантност не стоји у уводу чланка тај чланак аутоматски треба брисати одмах?
Само да Вас подсетим на разлог отварања ове теме, да ли чланке Илија Јованов, Лука Батуран, Милана Писарић, Драгутин Аврамовић, Цвјетана Цвјетковић треба брзо брисати или не?
Мислим да би примеренија поента била да се уводи ових чланака поправе, а чланци сачувају и тиме део научне јавноси привуче да користи Википедију као извор информација, будући да су у поменутим чланцима наведене библиографије са оригиналним научним радовима?
Молио бих све који су укључени у расправу да размотрите да ли предлогом да се обришу чланци који говоре о асистентима и у које чланке су укључени цитати научних радова, спречавате да се ниво чланака на Википедији подигне?
ID007NS (разговор) 19:53, 26. октобар 2018. (CEST)

@Жељко Тодоровић: На коју школу која пише о асистентима сте мислили?
ID007NS (разговор) 19:59, 26. октобар 2018. (CEST)

@ID007NS: На правни факултет тј. његов веб-сајт. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:03, 26. октобар 2018. (CEST) с. р.

@Жељко Тодоровић: Онда очигледно не разликујете Факултет и школу. Приметио сам Ваше ироничне коментаре у дискусији па ме занима који је мотив томе?

Погријешили сте. Није било ироније. Поставио сам горе питање и добио одговор на њега. А затим касније дао коментар у вези са овим „проблемом”. Ништа ту није било неозбиљно коментарисано од мене. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:36, 26. октобар 2018. (CEST) с. р.
@ID007NS: Наравно да не, али треба имати у виду да се део те читалачке јавности опредељује према ономе што стоји у уводу. То у пракси значи да неко на основу тога што види да стоји само да је тај неко асистент може да упореди са неким ко је истог звања на некој другој институцији. А да ли су баш сви они релевантни, о томе овде полемишемо. Такође, Жељко је у коментару горе споменуо непостојање секундарних извора и рецензија. Циљ је сагледати ширу слику и дефинисати неке конкретне смернице, на основу којих би се сагледавали слични случајеви. Дакле, ако се наведено у тексту може једноставно формулисати и навести као конкретно занимање, које се може сматрати релевантним, онда тако треба и да стоји у уводу, јер је на основу тога утврђен значај особе и постојање такве биографије. --Lotom (разговор) 20:43, 26. октобар 2018. (CEST)

Очигледно да немамо консензус да се ово тек тако брише (ни ја нисам сагласан за брзим брисањем). Коме сметају ови чланци, може предложити за брисање по редовном поступку. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:55, 26. октобар 2018. (CEST) с. р.

@Lotom: Жељко у својим коментарима, постављање чланака о асистентима покушава да представи као "семинарски пројекат Викимедије Србије" а потом Правни факултет назива школом, што намеће питање релевантности овог учесника у дискусији.
Субјективне оцене не носе никакву тежину у одређивању да ли тема заслужује укључење у Википедију. Прагови значаја нису исто што и лична или пристрасна разматрања, као што су: „никад нисам чуо за ово“, „занимљив чланак“, „тема заслужује пажњу“, „недовољно познато“, „веома важно питање“, „популарно“, „свиђа ми се“, „од интереса само [ овима или онима ]“, итд. 

Секундарни извори о асистентима постоје чим су наведене библиографије са научним радовима. Таблоидни секундарни извори нису једини извори на које би требала да се Википедија позива. У конкретном случају писања чланака су намерно изостављени таблоидни извори. Нпр Слобода Мидоровић и | Zbog majke zavolela pravo
ID007NS (разговор) 21:29, 26. октобар 2018. (CEST)

@ID007NS: Нема ништа лоше у коришћењу новинских чланака као извора, посебно ако ти чланци потврђују неке чињенице из биографије особе о којој се пише чланак. Дневни лист Блиц је генерално поуздан извор за основне чињенице, не ради се о таблоиду типа Курира или Информера.— WR 22:07, 26. октобар 2018. (CEST)

Боже помози. Господину представнику факултета се од стране више уредника настоји објаснити зашто су ови чланци евентуално спорни, а он се окоми на мене (који сам се притом изјаснио да их не треба брисати). А разлог напада је што сам факултет назвао школом јер је ријеч школа ваљда нека срамота и факултет није школа?! Шта би тек било да сматрам да их треба брисати. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:16, 26. октобар 2018. (CEST) с. р.

Предлажем да ми се остави разумно време да унете биографије асистената ускладим са овде изнетим сугестијама.
Такође ћу наставити са уношењем чланака који се односе на професоре, будући да сам из дискусије закључио да чланци који се тичу професора нису спорни.
Предлажем да се покрену теме "Релевантност у научно истраживачком смислу" и "Релевантност у биографском смислу" па да се у оквиру тих тема јасно дефинишу критеријуми.
Очигледно да научно истраживачки критетијуми релевантности нису познати широј читалачкој публици али јесте научној и да се одвојено посматра од "Релевантности у биографском смислу", односно колико је неки чланак о особи релевантан са становишта које је препознатљиво широј читалачкој публици.
ID007NS (разговор) 01:08, 27. октобар 2018. (CEST)

Разговор:SRNA (višeznačna odrednica)[уреди]

Разговор:SRNA (višeznačna odrednica)#Naslov --SrpskiAnonimac (разговор) 23:23, 28. октобар 2018. (CET)

Грешка[уреди]

Јел може неко да преправи да у чланку Кијев када се текст промени на латиницу, да у уводном делу чланка пише: "Kijev (ukrajinski: Київ, ruski: Киев) ...", a ne "Kijev (ukrajinski: Kiїv, ruski: Kiev ..." .... раније док су биле скраћенице за језике, такве грешке нису постојале у шаблонима језика који користе ћирилицу, док језици који користе латиницу, када се текст промени на ћирилиц он остаје написан на латиници --SrpskiAnonimac (разговор) 00:56, 3. новембар 2018. (CET)

То се десило због замене модула "Jezik" модулом "Lang". Није ми јасно зашто је то рађено, нити где је договор да се толико уврежена конвенција (користећи скраћенице) елиминише преко ноћи. @Ранко Николић:. --Ф± 10:33, 3. новембар 2018. (CET)
Договорено није нигдје, али није ни урађено преко ноћи, јер мијењам те модуле дуже од седмице (можда и двије), а то радим јер са новим модулом шаблон има опцију и пресловљавања и превода (пр. Руб ел Хали), али нисам размишљао о проблему који може наставати конверзијом из ћирилице у латиницу и обрнуто. Да ли би се могао модул:Конверзија укључити у модул:Lang? — Претходни непотписани коментар је написао корисник Ранко Николић (разговордоприноси)
@Ранко Николић: Ако у шаблону текст написан на ћирилици, тако и треба да остане, као што је и на латиници (текст остаје на латиници). Сад нпр. у чланку ИСО где је раније писало "(од енгл. ISO)", сад пише "(од енглески: ISO)", а треба да пише "(од енглеског ISO)...вероватно постоје такве грешке и за остале језике.
Постоји грешка и у шаблону Шаблон:Разликовати (Ранко, ти си последњи уређивао тај шаблон), пример у чланку Гугл, у уводном делу треба да пише: "Не поистовећивати са: Гуголом.", а не "Не поистовећивати са [[:Гуголом]].". --SrpskiAnonimac (разговор) 22:44, 3. новембар 2018. (CET)

Ја мислим да смо се ми давно договрили да се неке ствари које се тичу великог броја чланака, али и самог уређивања, не смеју самовољно мењати. Ко је уопште добио дозволу да замени скраћене називе језика у шаблонима њиховим пуним именом? И која је поента тога? Не разумем чему слепо пресликавање свега онога што се ради на енглеској википедији. Такође ми није јасно зашто се шаблони који су направљени на српском језику (а такви би требало да буду сви), премештају на енглеске називе. Неко је такође „сређивао” и тулбар и тотално безвезе га разводнио на неколико ставки, плус је избачен шаблон за оставу кога сада нема ни у једној од палета. Такође се пртљало и по шаблонима за референце, па се у испису истих уз везу налази и испис категорије везане за језик на ком је написана. Кутијице су буквално урнисане, без да се води рачуна о параметрима и приказима у истим (кутијица за државе сада личи на домаћи рад ученика четвртог разреда основне школе). У шаблоне је укључена гомила беспотребних модула који су направили хаос, и мало мало па имамо неки озбиљан технички проблем. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:31, 3. новембар 2018. (CET)

Не треба Ранка сада за све кривити. Дечко се доста потрудио у ажурирању модула, шаблона и медијавики страница, иако ни мени није јасно зашто премешта шаблоне на изворни енглески назив. Девелопери су лепо „разводнили” тулбар, ту нема шта. Није ми јасно зашто имамо за име шаблона „reflist”, што не буде нпр. као што је било устаљено пре промене „референце” или „списак референци”. Требало би почети са преводом енглеских шаблона и писањем документације, иако је то доста захтеван и помало досадан посао. Ја сам ту радио неко време, па баталио… Видећу шта могу ових дана. — Александар () 23:55, 3. новембар 2018. (CET)

Искрено ни мени се не свиђа пуно име назива језика.--Soundwaweserb (разговор) 20:55, 4. новембар 2018. (CET)

Ма није ствар у томе да ли се некоме свиђа или не, овакве ствари се не смеју радити на своју руку и без консултација са заједницом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:00, 4. новембар 2018. (CET)

Што се тиче исписивања назива језика, у нашим рјечницима се исписују скраћени називи енгл., франц., хол., швед. итд. тако да је тако правилно стилски писати. Нема потребе да ми нешто измишљамо сада када досад нисмо. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:30, 4. новембар 2018. (CET) с. р.

Kako mogu dobiti neku spomenicu ili zahvalnicu? — Претходни непотписани коментар је написао/ла корисник/ца Kriva000 (разговордоприноси)