Виктор Петрович Балабин
Овај чланак је сироче зато што ниједан чланак не води ка њему. Ако можете, додајте везе ка овом чланку у релевантним чланцима Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. (септембар 2022) |
Виктор Петрович Балабин | |
---|---|
Пуно име | Виктор Петрович Балабин |
Датум рођења | 1811. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 4. новембар 1864. |
Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
Виктор Петрович Балабин (рус. Виктор Петрович Балабин; Санкт Петербург, 1811 — Санкт Петербург, 4. новембар 1864) је био упућени руски саветник на специјалној мисији и амбасадор у Аустрији.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Син генерал-потпуковник Петрa Ивановича Балабина (1776—1855, рус. Петер Иванович Балабин); из брака са кћерком француског емигранта.
Каријера[уреди | уреди извор]
По завршетку курса у интернату у Санкт Петербургу као полиглот 1835. постављен је за преводиoцa у Одељењу унутрашњих послова. Петaр Иванович Балабин je 1842. најмлађи секретар мисије у Паризу, а затим виши секретар мисије у Цариграду; 1852—1853.
Дипломатска мисија ca Кнежевинoм Србијoм[уреди | уреди извор]
Последњи министар Руске империје Александaр Михаилович Горчаков (рус. Александр Михайлович Горчаков), као противник ширења славофилских идејa у Централној и Југоисточној Европи, поставио је Петрa Ивановића Балабина на позицију прикупљања грађе јужнословенских учених друштава.
Вук Стефановић Караџић[уреди | уреди извор]
Због проблема са кнезом Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Кнежевини Србији, а једно време и у аустријској држави. По руским историографимa и у темељноj анализи професорa Миодрагa Поповићa у коjoj анализира време и околности, Петaр Иванович Балабин, преузимао је оригиналне радове великог броја српских писаца којима није дато место у књижевности које заслужују. Легати заоставштинe Матицe српскe, тога доба распршeни су великим делом по свету, отварајући питања и постојања биографија попут, Владимира Даниловича Спасовича (рус. Владимир Данилович Спасович), и многих дугих јужнословенских писаца, путописаца и хроничара тога времена.
Литература[уреди | уреди извор]
- Миодраг Поповић Историја српске књижевности – романтизам I – III (1968—1972),
Спољашње везе[уреди | уреди извор]