Влада Арсић

С Википедије, слободне енциклопедије
Влада Арсић
Лични подаци
Датум рођења(1963-11-14)14. новембар 1963.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
УниверзитетФакултет политичких наука Универзитета у Београду
Књижевни рад
Најважнија делаЛопатање ђавола
Изгубљене у магли
Армагедон
Бродолом
Kад звона занеме
Ноћ архангела
Невиђена Србија
Приче уз огњиште
Осиње гнездо

Влада Арсић (Београд, 14. новембар 1963) српски је писац, новинар и публициста.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је новинарство на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, а каријеру је започео средином осамдесетих година прошлог века у Новим омладинским новинама (НОН), „Младости” и општинском гласилу „Вождовачке новине”. Био је председник омладине Вождовца, члан Друштвено-политичког већа града Београда и члан Републичке конференције ССО Србије. Након увођења вишестраначја престао је са сваким видом политичког ангажовања.

Током новинарске каријере писао је за „Илустровану политику”, „Политикин забавник” и „Националну ревију Србија”, био је уредник у Дневним новинама „Пресс” и ревији „САТ плус”, те главни и одговорни уредник часописа „Хоризонт”.[2] За непуних годину дана постојања, овај часопис добио је и највишу награду Туристичке организације СрбијеТуристички цвет у области фотографије. Био је аутор и први уредник телевизијског серијала „Од злата јабука” за који је на Међународном фестивалу документарног филма у Великој Плани (2013) добио Златну буклију за литерарни приступ у филму „Божић у Злакуси”.

Ангажован је као едукатор Фондације „Тијана Јурић” и лиценцирани је предавач МУП-а на тему педофилије, наркоманије, секти, трговине људима и интернет-предатора.

Живи и ствара у Београду.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Kњижевно стваралаштво започео је 2010. године публицистичким делом „Лопатање ђавола” штампаном у тиражу од 20.000 примерака, у којем се позабавио проблемом наркоманије у Србији. И наредна два дела посветио је пошастима које прете нашој деци и омладини. У роману „Изгубљене у магли” бави се принудном проституцијом, а у „Армагедону” проблемом педофилије и замкама које нам прете из стварног, али и виртуелног света друштвених мрежа.

Један је од најчитанијих домаћих аутора, а пажњу публике највише је привукао делима који се баве романсираном историјом. У роману „Бродолом” отргао је од заборава највећу речну катастрофу на Балкану, несрећу брода „Ниш”, који је 9. септембра 1952. године потонуо на ушћу Саве у Дунав.

„Ноћ архангела“ прати судбину потомака убица Вожда Kарађорђа, а „Kад звона занеме” највећи помор у историји модерне Србије, епидемију пегавог тифуса 1914/1915. године. Најлуђе сторије из наше историје сабрао је у делу „Невиђена Србија”. Реч је о 90 најчуднијих прича, анегдота и догађаја из наше прошлости који би се, већином, могли сврстати и у рубрику „Веровали или не”.

У свом последњем роману „Осиње гнездо” преиспитује мит о судбини моштију Светог Саве и поставља многа питања у вези са нашом судбином. Романи „Изгубљене у магли” и „Бродолом” доживели су радио адаптацију и премијерно изведени у оквиру Драмског програма Радио Београда, а роман „Kад звона занеме”, према званичним подацима Народне библиотеке Србије, увршћен је међу десет најчитанијих књига у 2017. години.

  • Лопатање ђавола (Пресс публисхинг гроуп, 2010)
  • Изгубљене у магли (Лагуна, 2012)
  • Армагедон (Самиздат Б92, 2014 и Фондација „Тијана Јурић“, 2019)[3]
  • Бродолом (Лагуна, 2014)
  • Kад звона занеме (РТС Издаваштво, 2016)
  • Ноћ архангела (Лагуна, 2016)[4]
  • Невиђена Србија (Лагуна, 2018)[5]
  • Приче уз огњиште (ИK Страхор, 2019)
  • Осиње гнездо (Лагуна, 2020)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vlada Arsić”. Laguna. Приступљено 22. 2. 2020. 
  2. ^ „Vlada Arsić”. Knjige.Pravac. Архивирано из оригинала 22. 02. 2020. г. Приступљено 22. 2. 2020. 
  3. ^ „Roman Vlade Arsića "Armagedon" o žrtvama pedofilije”. Blic. Приступљено 22. 2. 2020. 
  4. ^ „Plodonosan autor: Vlada Arsić-predstavio „Noć arhangela” i najavio knjigu „Urnebesna Srbija. Gradski. Приступљено 22. 2. 2020. 
  5. ^ „Neviđena Srbija”. Laguna. Приступљено 22. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]