Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића
Предње корице књиге из 2016. године
Настанак
Аутордр Живка Крњаја
Земља Србија
Језиксрпски
Садржај
Жанр / врста деламонографија
ТемаУчешће, заједница праксе, дељење одговорности, критичко преиспитивање, колаборација
Издавање
ИздавачИнститут за педагогију и андрагогију
Број страница200
Превод
Датум
издавања		2016.
Класификација
ISBN ?978-86-82019-97-8

Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића је научна монографија редовне професорке Филозофског факултета Универзитета у Београду Живке Крњаје,[1] објављена 2016. године.[2] Представља трећу књигу као резултат истраживања квалитета предшколског васпитања на пројекту „Модели процењивања и стратегије унапређивања квалитета образовања у Србији” (2011—2016), који реализује Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.[3]

О ауторки[уреди | уреди извор]

Живка Крњаја је редовни професор на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1] Професорка је на предметима из области предшколске педагогије на основним, мастер и докторским студијама и предмету Развијање и евалуација програма на основним студијама.[1] Ауторка је књига Увод у педагогију и Контекст у учењу и подучавању.[4] Коаутор је књига Од учења ка подучавању, Где станује квалитет – политика грађења квалитета у предшколском васпитању,[5] Калеидоскоп – Основе диверсификованих програма предшколског васпитања[6] и Калеидоскоп – пројектни приступ учењу.[7] Бави се проблематиком учења предшколске деце, дечјом игром и стваралаштвом, истраживањима практичара, развијањем и евалуацијом образовних програма.[8]

О књизи[уреди | уреди извор]

Монографија, према речима професорке др Драгане Павловић Бренеселовић из рецензије, нуди одговор како градити квалитет праксе утемељивањем концепта подржане насупрот свеприсутном концепту регулисане праксе, ослањајући се на полазишта критичке и социокултурне теорије и постструктурализма.[8] Ауторка нас уводи у простор сусретања истраживача и практичара у коме се гради заједничко значење релевантно и за теорију и за праксу. Књига представља водич за студенте, носиоце образовне политике, практичаре за развијање квалитетне праксе дечјег вртића, педагоге као ослонац у профилисању и реализацији њихове суштинске улоге – агенса промене у образовању, како наводи професорка др. Павловић Бренеселовић.[8] Монографија, према речима професорке др Јасмине Клеменовић из рецензије, садржи разноврсне технике и поступке намењене узајамном оснаживању практичара током процеса учења са колегама у контексту праксе чиме из темеља мења формализовано схватање професионалног развоја.[8] У фокусу је, према речима професорке др Лидије Вујичић из рецензије, практичар истраживач своје праксе, али истовремено и професионалац који има снагу за мењање праксе. Ауторка књигу започиње контекстуализацијом истраживања сагледавањем квалитета из и на основу перспективе практичара уважавајући њихове предлоге за промену праксе дечјег вртића, како би их охрабрила и помогла им да њихове иницијативе за промену добију на аргументацији и додатној јасноћи захтева. Залаже се за концепт „подржане праксе” у којој доминира „практична мудрост”, а доприноси стварању заједничке визије квалитета и генерисање заједничких циљева и принципа у грађењу квалитета кроз културу дечјег вртића као заједнице праксе, професионалну аутономију практичара, критичку рефлексију, дељење лидерства, истраживања практичара, развојну евалуацију и умрежавање, како наводи професорка др. Лидија Вујичић.[8] Ово истраживање квалитета праксе дечјег вртића је наставак истраживања квалитета предшколског васпитања везаних за истраживање политике грађења квалитета предшколског васпитања и истраживање са децом квалитета праксе дечјег вртића.[9] Циљ монографије је да се чује глас практичара о квалитету предшколског васпитања у Србији, чије се поруке везују за њихово уверење да су мало поштовани, односно да се не цени њихов „глас” и њихово познавање васпитно-образовне праксе.[9] У књизи су дати предлози за промену праксе дечјег вртића који би охрабрили практичаре и помогли им да њихове иницијативе за промену добију додатну аргументацију и јасније захтеве.[9]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Запослени | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-29. 
  2. ^ „Институт за педагогију и андрагогију - Публикације | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-29. 
  3. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Gde stanuje kvalitet. Knj. 3,Razvijanje prakse dečjeg vrtića :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29. 
  4. ^ „Živka Krnjaja - autor”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2022-11-29. 
  5. ^ Павловић Бренеселовић Д. (2020). 125 година Катедре за педагогију. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофски факултет Универзитета у Београду.
  6. ^ Крњаја Ж. и Павловић Бренеселовић Д. (2017). Калеидоскоп – Основе диверсификованих програма предшколског васпитања. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
  7. ^ Hilčenko, Slavoljub J. (2020-01-01). „Živka Krnjaja Dragana Pavlović Breneselović Kaleidoskop Projektni pristup učenju”. 
  8. ^ а б в г д Крњаја, Живка (2016). Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. ISBN 978-86-82019-97-8. 
  9. ^ а б в Крњаја, Живка (2016). Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду. стр. 3. ISBN 978-86-82019-97-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Где_станује_квалитет_–_Развијање_праксе_дечјег_вртића&oldid=26848245”