До (Берковићи)
До | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Берковићи |
| Становништво | |
| — 2013. |  34 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 04′ 42″ С; 18° 01′ 11″ И / 43.07840° С; 18.01982° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 100-400 m |
| Површина | 12,22 km2 |
  До До на карти Босне и Херцеговине | |
До је насељено мјесто у општини Берковићи, у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 34 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на 100-400 метара надморске висине, површине 12,22 км2 (1991), удаљено око 10 километара од општинског центра. Дејтонским мировним споразумом 1995. око 80% територије села припало је општини Берковићи (Република Српска), а преостали дио општини Столац (Федерација Босне и Херцеговине). Дио села који је у Републици Српској припада мјесној заједници Блаца. Село је разбијеног типа, а засеоци су Поди и Топли тор. Смјештено је на падинама планине Хргуд и уз кањон ријеке Брегаве, која извире у селу. Становништво се бави риболовом и узгојем медитеранског воћа (смоква, грожђе, нар). Ђаци похађају наставу у Основну школу "Његош" у Берковићима. У селу постоји гробље, а најближа црква је у Стоцу. Село је добило електричну енергију 1968, водовод 1982-1983, а телефонску мрежу почетком XXI вијека. Са врела Брегаве спроведен је водовод до Стоца почетком ХХ вијека, а 1975. изграђен је водовод до Љубиња. Кроз атар пролази регионални пут Столац-Берковићи. У селу постоје два угоститељска објекта и рибњак (2016).[2]
Историја[уреди | уреди извор]
У ратовима 1912-1918. добровољци су били Благоје А. и Видоје С. Бркић. Током Другог свјетског рата страдало је шест цивила и два борца Народноослободилачке војске Југославије. Код врела Брегаве, 13. фебруара 1942, Столачки батаљон Народноослободилачке војске Југославије разоружао је италијанску стражу, а потом поразио италијанску чету која је дошла из Стоца. На том мјесту 1972. подигнут је споменик погинулим борцима Столачког батаљона. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. погинула су два борца Војска Републике Српске, а њихова имена уписани су на спомен-плочи на саборној цркви у Берковићима.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
До је 1895. имао 13 домаћинстава и 74 становника (73 православца и један муслиман); 1948. - 123 становника; 1981. - 70;[3] 1971. - 93; 1991. - 57;[4] 2013. - 11 домаћинстава и 32 становника (Срби). Породица Бркић слави Никољдан, а Шкрба - Јовањдан.[2]
| Националност[5] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 34 | 57 | 70 | 92 | 118 |
| Хрвати | 2 | ||||
| остали и непознато | 1 | ||||
| Укупно | 34 | 57 | 70 | 93 | 120 |
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1895. | 74 | |
| 1948. | 123 | |
| 1961. | 120 | |
| 1971. | 93 | |
| 1981. | 70 | |
| 1991. | 57 | |
| 2013. | 34 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 178-179. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 18)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
