Екомузеј Батана је музеолошка установа локалне заједнице Ровиња посвећена батани, маленој традиционалној барки ровињских рибара. То је био први пројект, за Истру и Хрватску први екомузеј, који је постао део програма за очување европске поморске баштине. Музеј спроводи различите активности на заштити и очувању вештина израде традицијског дрвеног пловила званог батана, традиционалних песама битинада, локалнога говора, израде различитих традиционалних употребних предмета и других традиционалних вредности Ровиња. Такав свеобухватни приступ пројекту резултовао је континуираним очувањем културне баштине Ровиња и њеним укључењем у свакодневни живот становника града и квалитетну промоцију ровињске баштине у Хрватској и иностранству.[1]
Пројект Екомузеј „Батана“ који је уписан у УНЕСКО-ов Регистар најбољих пракси очувања нематеријалне културне баштине света представља јединствени приступ очувању укупне материјалне и нематеријалне баштине Ровиња на основу иницијативе локалних становника и пројеката развоја које су током низа година развијали бројни стручњаци у сарадњи са локалном заједницом Ровиња (градским и жупанијским властима) и Министарством културе.[2][3]
Екомузеј батана први је екомузеј не само у Истри, већ и у Хрватској који је у потпуности настао у својој локалној заједници. Као посебан начин управљања баштином у рукама локалне заједнице, овај је екомузеј посвећен истоименом рибарском бродићу и локалној заједници која је у њој препознала свој баштински симбол.[4][5] Батана је најраспрострањеније традиционално пловило у Ровињу и она осликава континуитет локалне материјалне и нематеријалне поморске и рибарске баштине, али и континуитет свакодневног живота локалног становништва.
Мисија музеја је да негујући и чувајући аутохтону маритимну баштину Ровиња, својим програмима учествује у развоју аутентичне културне понуде за све туристе и друге посетиоце града Ровиња. Екомузеј батана је активан целе године, али јелети у време туристичке сезоне програм интензивнији, и обухватају: организују стручних скупова иучешће у међународних пројектима у циљу серадње око рада на заштите и очувања баштине.
Један од задатака музеја је и да об јављује дидактичке материјале, одржавава радионице у школама и информише младе о томе шта је нематеријална баштина и зашто је важна њена заштита.[3]
Батана изложена у Кући о батани (Casa della batana)
Кућа о батани (Casa della batana) је интерпретациони и документациони центар екомузеја. Отворена је за посетиоце 2004. године у типичној ровињској вишеспратници из 17. века, на обали полуострвског градског језгра.
Овај средишњи интерпретациони и документациони центар, са сталном изложбом обухвата три мултимедијална и интерактивна галеријска простора. У изложбу су укључени ровињски дијалект муòстра и аутохтони ровињски језик, а посебан је експонат сажета сликовна пројекција двомесечнога процеса изградње батане Оûн рìгно (Једно краљевство), фотографа Дамира Фабијанића, која је 2004. изграђена у коноби Францеска Будицина, једнога од последњих градитеља батана. У том смислу батана је од барке која је у прошлости хранила Ровињ, интерпретацијом и правилним стручним вођењем постала метафора препорода маритимне баштине града у којем су се сусретале и спајале судбине италијанског и хрватског етноса.[2]
Спацио или Матика је ровињски назив за конобу која је свечано отворена за јавност 2006. године. Смештена је у традиционалном винском подруму или коноби, каменој ровињској кући, у којој се чувало, продавало и дегустирало вино. У њој Екомузеј представља локална јела, песме и обичаје, богате нематеријалне баштине Ровиња.[2]
Мали шквер или мали трг испред Куће о батани је простор града Ровиња на коме се одржавају разне манифестације и програми Екомузеја на отвореноме, од 2005. године.
Плагање батане у море на Малом шкверу
На овом месту негује се, чува и преноси нематеријална баштина градње батане, која је уписана на Листу нематеријалне баштине Републике Хрватке. На њему се спроводи програм градње и поправка батане. Овде је до данас изграђено пет батана:[2]
Oûn rìgno (2004),
Fiamita (2005),
Calsanta (2006),
Arupina (2007)
Liliana (2008),
Док је 2004., 2009. i 2010. године поправљено осам батана (Risorta, Adria, Camaiore, Leonberg, Antonietta, Santa Croce, Regina i Flora).[2]
Уз градњу брода, Екомузеј организује и етнопризоре, у којима посетиоци могу посматрати и испробати вештине крпљења рибарских мрежа, оплетања боца и израду врша.[2]
Ровињска регата је годишња манифестација екомузеја која је први је први пут одржана 2005. године. У њој учествују традиционалне барке и бродице са оглавним и латинским једром, која има за циљ да чува знања и вештине традиционалног начина једрења са оглавним и латинским једром. Оглавна једра, до 1960-их специфична за северни део источне обале Јадрана, истиснуо је из упорабе мали ванбродски мотор Томос звани пента. Одржавањем Ровињске регате Екомузеј тежи очувању знања и умећа једрења оглавним једром и технику његове израде и осликавања.[2]
Музеј на отвореном или Батанини путеви је део Екомузеја на отвореноме са сталном поставком грађевина и десетак очуваних ровињских батана. То је тематски пут ровињском ривом од Малога мола (Мул пеицио), средишта локалнога маритимног живота изграђенога у средњем веку, који се раздваја у два смера, према Кући о батани и Малом шкверу или према једином активном ровињском бродоградилишту за поправку ровињских бродица.[2]
Део историјске поставке Екомузеја Батана Кроз путеве наслеђа (батанине путеве) посетиоци ће доживљету Бетину путујући кроз време и откривајући тајне из историје бетинске бродоградње и занатства (бродоградитељи, ковачи...) на стварним локацијама. Обједињени на једном мултимедијалном панелу на централном локалном тргу, они пружају свеобухватан преглед развоја бродоградње и локације бродоградилишта (кроз историју и данас) и других значајних културно-историјских места у Бетини.
Осим ривом, Батанин пут се може прећи морем, од Малога мола па око полустрва старог градске језгра до Спација Матика, у пратњи баркариола (возача бродице).
Велика част и мотивација у развоју тако малог баштинског пројекта уследила је 2007. године уласком у ужи избор за награду Европског музеја године.
Током 2007. године Хрватска туристичка заједница прогласила је Екомузеј батана најбољим туристичким производом на хрватској обали. У 2013. години иста организација додијелила је Екомузеју батане награду “Доживимо Хрватску / Еxпериенце Цроатиа – бренд квалитете у културном туризму” за програм “Окуси и звукови батане”.[2]
Највеће признање за дугогодишњи рад долази 2016. када је Екомузеј батана уписан на УНЕСКО-ову листу најбољих пракси очувања нематеријалне културне баштине света.[3]
Хрватска
