Епархије Српске православне цркве
Епархије Српске православне цркве су главне црквеноадминистративне јединице у Српској православној цркви.
Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.
Епархије[уреди | уреди извор]
Епархије у дијаспори[уреди | уреди извор]
Назив | Сједиште | Епископ | Викарни епископ | |
1 | Митрополија аустралијско-новозеландска | Сиднеј | Силуан Мракић | |
2 | Епархија новограчаничко-средњозападноамеричка | Чикаго | Лонгин Крчо | Серафим Балтић |
3 | Епархија аустријска | Беч | администратор | |
4 | Епархија скандинавска | Стокхолм | Доситеј Мотика | |
5 | Епархија будимска | Сентандреја | Лукијан Пантелић | |
6 | Епархија буеносајреска | Буенос Ајрес | Кирило Бојовић | |
7 | Епархија диселдорфска и њемачка | Диселдорф | Григорије Дурић | Јован Станојевић |
8 | Епархија западноамеричка | Алхамбра (Лос Анђелес) |
Максим Васиљевић | |
9 | Епархија западноевропска | Париз | Јустин Јеремић | |
10 | Епархија источноамеричка | Њујорк Вашингтон |
Иринеј Добријевић | |
11 | Епархија канадска | Милтон (Хамилтон) |
Митрофан Кодић | |
12 | Епархија темишварска | Темишвар | администратор Лукијан Пантелић |
|
13 | Епархија британско-ирска | Лондон | Нектарије Самарџић | |
14 | Епархија швајцарска | Цирих | Андреј Ћилерџић |
Умировљени епископи[уреди | уреди извор]
- умировљени епископ средњоевропски — Константин Ђокић (2013),
- умировљени епископ зворничко-тузлански — Василије Качавенда (2013),
- умировљени епископ славонски — Сава Јурић (2013),
- умировљени епископ канадски — Георгије Ђокић (2015),
- умировљени епископ милешевски — Филарет Мићевић (2015),
- умировљени епископ нишки — Јован Пурић (2016).
Епископски савјети[уреди | уреди извор]
Епархијски архијереји СПЦ у појединим државама и ширим регионима били су груписани и по територијалном принципу, који је подразумијевао њихово учешће у раду посебних епископских савјета, као црквених тијела која су окупљала све архијереје са неког подручја (држава или регион). Епископски савјети су имали првенствено савјетодавну функцију, а оснивани су ради боље координације међу владикама са одређене територије. Такви савјети нису подразумијевали постојање било каквих облика црквене аутономије, а природу тих тијела је на примјеру Црне Горе описао владика Јоаникије (Мићовић), који је 2021. године нагласио: "Већи значај имају епархије, јер Епископски савјет није регистрован на нивоу државе, а наше епархије постоје као правна лица".[1]
Постојали су сљедећи епископски савјети, који су били оснивани у различитим историјским околностима:
- Епископски савјет СПЦ у Босни и Херцеговини
- Епископски савјет СПЦ у Хрватској
- Епископски савјет СПЦ у Црној Гори
- Епископски савјет СПЦ у Сјеверној и Јужној Америци
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ из маја 2021. године укинути су епископски савјети на разним подручјима.[2]
Бивше епархије[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Митрополија црногорско-приморска (2021): Владика Јоаникије (Мићовић)
- ^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора („СПЦ”, 29. мај 2021) Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2021), Приступљено 11. 8. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Линкови епархија Српске православне цркве Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2021)