Будимљанска епархија

Манастир Ђурђеви Ступови на Лиму, катедрални манастир Будимљанске епархије од 13. до 17. века

Будимљанска епархија је древна епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава Немањић, са средиштем у манастиру Ђурђеви Ступови на Лиму, који је нешто раније подигао жупан Стефан Првослав, синовац српског великог жупана Стефана Немање. Епархија је обухватала област горњег Полимља, а назив је добила по древној жупи Будимљи, која је била једна од матичних области средњовековне Србије. Приликом проглашења Српске патријаршије (1346), будимљански епископи су добили почасни наслов митрополита.

Просторни опсег обновљене Српске патријаршије током 16. и 17. века

Средином 15. века, ово подручје је потпало под турску власт, али Будимљанска епархија је успела да опстане и почевши од 1557. године налазила се у саставу обновљене Српске патријаршије. Крајем 17. или почетком 18. века, услед великих промена које су наступеле као последица аустријско-турских ратова, подручје Будимљанске епархије је прикључено суседним епархијама. Такво стање је остало све до 1947. године, када је на том подручју створена нова Будимљанско-полимска епархија.

Види још

• Будимљанска жупа
• Будимљанско-полимска епархија
• Епархија будимљанско-никшићка
• Викарни епископ будимљански
• Манастир Ђурђеви Ступови (Будимља)
• Мојсије Будимљанин
• Жупа (управна област)
• Жупа у време Немањића
• Љубовиђа (жупа)
• Срби у Црној Гори

Литература

• Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327. 
• Богдановић, Јелена (2011). „Просторни склоп цркве светог Георгија у Будимљи и средњовековне градитељске традиције”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 95—107. 
• Војводић, Драган (2011). „Поствизантијско сликарство Ђурђевих Ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 553—575. 
• Дашић, Миомир (2011). „Манастир Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија у историји”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 17—41. 
• Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига. 
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Кнежевић, Бранка (2011). „Манастири и цркве Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 249—269. 
• Мано-Зиси, Катарина (2011). „Књиге Будимљанске епархије у 16. веку”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 533—551. 
• Медојевић, Јово (2011). „Манастирски метоси у области Будимљанске епархије”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 313—321. 
• Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес. 
• Мишић, Синиша; Миљковић, Ема (2011). „Истрживања сакралне топографије Горњег Полимља (до краја 16. века)”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 457—463. 
• Пириватрић, Срђан (2011). „О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 54—63. 
• Поповић, Даница (2011). „Исихастирије манастира Ђурђеви ступови у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 323—341. 
• Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар. 51 (2001): 171—184. 
• Премовић, Маријан (2011). „Насеља и становништво Будимљанске жупе”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 445—455. 
• Премовић, Маријан (2012). Жупа Будимља у средњем вијеку. Цетиње: Државни архив Црне Горе. 
• Радујко, Милан (2011). „Катедрална намена и ентеријер Ђурђевих ступова: Доње место и сапрестоље”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 125—153. 
• Ракић, Зоран (2011). „Зидно сликарство 16. и 17. века у Горњем Полимљу”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 577—599. 
• Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра. 
• Томовић, Гордана (2002). „Жупа Будимља”. Милешевски записи. 5: 63—75. 
• Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Чанак-Медић, Милка (2011). „Нова сазнања о најстаријем раздобљу Ђурђевих ступова у Будимљи”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 109—124. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.