Карашка жупанија
| Карашка жупанија Comitatus Krasoviensis | |
|---|---|
| 11. век / 18. век—16. век / 19. век | |
 Положај жупаније у 14. веку | |
| Регија | Средња Европа |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша жупанија |
| Историја | |
• Успостављено | 11. век / 18. век |
• Укинуто | 16. век / 19. век |
Карашка жупанија или Крашовска жупанија (лат. Comitatus Krasoviensis, мађ. Krassó vármegye) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Постојала је током два одвојена историјска периода, првобитно од 11. до 16. века, а затим поново од 1778. до 1881. године. Назив је добила по реци Караш, односно по утврђеном граду Крашову (данашње Карашево).
Историја[уреди | уреди извор]
У средњем веку обухватала је јужне делове данашњег Баната, укључујући и град Вршац.[1] Средином 16. века, ово подручје улази у оквир Кнежевине Трансилваније, која на тим просторима успоставља Лугошку и карансебешку бановину. Средином 17. века, целокупан простор долази под директну османску власт и постаје део Темишварског пашалука.
Успостављањем хабзбуршке власти током Аустријско-турског рата (1716-1718), формира се Тамишки Банат. Тек након укидања ове територије обнавља се Карашка жупанија (1778), али са другачијим границама у односу на свој средњовековни опсег, пошто је обновљена жупанија обухватала тек део својих старих јужних области, којима су придодати и неки североисточни крајеви. Од 18. века, већину становника на подручју ове жупаније чинили су Румуни. У периоду од 1849. до 1860. године, територија ове жупаније налазила се у саставу Војводства Србије и Тамишког Баната. Карашка жупанија је 1881. године спојена са суседном Северинском жупанијом у нову Карашко-северинску жупанију.
Срби у Карашкој жупанији[уреди | уреди извор]
Још од средњовековног периода, на подручју ове жупаније живели су и Срби, чија су досељавања интензивирана током 15. и 16. века. За време османске власти, тај простор је у црквеном погледу припадао Вршачкој епархији, која се налазила у саставу Српске патријаршије.[2][3][4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Крстић 2010б, стр. 77-102.
- ^ Ивић 1929.
- ^ Поповић 1955.
- ^ Лемајић 2013, стр. 7-27.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
- Крстић, Александар (2006). „Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)”. Зборник Матице српске за историју. 73: 27—55.
- Крстић, Александар (2010а). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Крстић, Александар (2010б). „Вршац у средњем веку. I део: Од раног средњег века до краја 14. столећа” (PDF). Историјски часопис. 59: 77—102.
- Крстић, Александар (2011). „Вршац у средњем веку. II део: Од почетка 15. до средине 16. столећа” (PDF). Историјски часопис. 60: 193—212.
- Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27.
- Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.