Кафеџија
Кафеџија је занатлија који се бави припремањем топлог напитка од кафе.
Кафа[уреди | уреди извор]
Назив кафа се према једној верзији тумачења везује за простор Етиопије и име етиопске провинције - Кафа, док, по другој верзији тумачења, овај назив долази од арапске речи ghahweh, којом се означава вино. Сходно овом тумачењу, кафа је, по доласку у Европу, називана арапско вино. Са кафом су на наш простор стигле и прве кафане, као места где су кафеџије спремале чај и кафу и где се седело и разговарало, и уз кафу и чај пушили лула и чибук. [1]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Кафа је код нас стигла у османлијско време из Инстанбула.[2]
Интересантно је да је прва кафана у Европи отворена управо у Београду. Након што су Турци 1521. године освојили Београд и донели са собом обичај испијања кафе, 1522. године отворена је прва кафана на Дорћолу. Током времена домаће становништво је прихватило обичај испијања кафе и кафана је постала средиште културног, политичког и друштвеног живота.[3]
Кафеџија и кафана је било у свим градовима. Скоро сваки већи сокак и улица имали су своју кафану, а касније је кафана било и у селима. Оне су постале кључна места разговора и дружања, у њима су се размењивале информације, писане су песме, одржаване су чак и прве филмске пројекције и играна нека позоришна дела. Укратко, кафана је постала место где је почињао живот.
1522. године кафеџијски занат и кафански живот стигли су у Београд, готово читав један век пре него у остатак Европе.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Реброња, Елијас (2021). Стари мајстори Јени Пазара: стари занати у Новом Пазару (друго, допуњено изд.). Нови Пазар: Народна библиотека "Доситеј Обрадовић". стр. 37. ISBN 978-86-83251-88-9.
- ^ Муминовић, Ахмет (2008). Стари занати. Сарајево: Рабац. стр. 55. ISBN 978-9958-33-000-1.
- ^ „Prva kafana u Evropi nastala je u Srbiji”. logicno.com. Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра
|url=(помоћ) 25. 06. 2020. г. Приступљено 19. 3. 2023.