Копа Америка 1975.
 Лого првенства | |
| Детаљи такмичења | |
|---|---|
| Датум | 17. јул — 28. октобар 1975. |
| Тимови | 10 (из 1. конфедерације) |
| Стадиони | 12 (из 11 градова) |
| Коначан пласман | |
| Шампиони |  Перу (2. титула) |
| Друго место |  Колумбија |
| Треће место |  Бразил |
| Четврто место |  Уругвај |
| Статистике турнира | |
| Одиграно утакмица | 25 |
| Постигнуто голова | 79 (3,16 по мечу) |
| Укупно гледалаца | 1.053.000 (42.120 по мечу) |
| Најбољи стрелац | Е. Дијаз Луке (по 4. гола) |
| Најбољи играч | Кубиљас[1] |
Копа Америка 1975. је било тридесето издање овог такмичења. Првенство је одржано од 17. јула до 28. октобра 1975. године. По први пут није постојало фиксно место одржавања турнира, а све утакмице су се играле током три месеца у свакој земљи учесници. Осим тога, турнир је променио име из Првенство Јужне Америке у фудбалу у Копа Америка. Учествовало је свих десет земаља КОНМЕБОЛ-а, а бранилац титуле Уругвај је прву утакмицу одиграо тек у полуфиналу, а остали учесници су такмичење почели у групној фази. Нови првак Јужноамеричког првенства је постала репрезентација Перуа по други пут у својој историји.[2]
У полуфиналу играли су Перу и Бразил. У првој утакмици Перу је победио са 3:1 док је у другој утакмици победио Бразил са 2:0. Овиме је резултат био изједначен 3:3. Савези Бразила и Перуа су донели одлуку да се победник одлучи жребом. Увек се причало да је ћерка перуанског званичника Теофила Салинаса из гласачке кутије извадила пластични листић, претходно замрзнут, на коме је писало „Перу”. Бивши играчи Перси Рохас и „Панадеро” Дијаз једном су ово прокоментарисали: „Не знам, али легенда каже да је Салинас охладио гласачки листић пре жреба, а девојка је узела најхладнији”, рекао је Перси. „Важно је да је Перу отишао у финале, победили смо Колумбију и били шампиони. Остало су нагађања", рекао је Бакер.[3].
Учесници[уреди | уреди извор]
На првенству Јужне Америке учествовало десет репрезентација: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Аргентина, Уругвај, Чиле и Венецуела. Репрезентација која је освојила прво место у групи је ишла у полуфинално такмичење. Победник полуфинала из две утакмице, гост домаћин, је ишао у финале.
2. Бразил
3. 
Парагвај
4. Перу
5. Колумбија
6. 
Боливија
7. 
Еквадор
8. Уругвај
9. 
Чиле
10. 
Венецуела
Градови домаћини и стадиони[уреди | уреди извор]
| Каракас, Венецуела | Бело Оризонте, Бразил | Росарио, Аргентина | Сантијаго, Чиле | Оруро, Боливија | Лима, Перу |
|---|---|---|---|---|---|
| Олимпико | Минеирао | Хиганте де Аројито | Насионал | Хесус Бермудез | Насионал |
| Капацитет: 23.940 | Капацитет: 72.000 | Капацитет: 45.465 | Капацитет: 66.660 | Капацитет: 33.000 | Капацитет: 50.000 |
.jpg)
|
.jpg)
|
|
|
|
.jpg)
|
| Лима, Перу | Богота, Колумбија | Гвајакил, Еквадор | Кито, Еквадор | Асунсион, Парагвај | Монтевидео, Уругвај |
| Алехандро Виљануева | Ел Кампин | Модело | Олимпико Атахуалпа | Дефенсорес дел Чако | Сентенарио |
| Капацитет: 33.938 | Капацитет: 36.343 | Капацитет: 42.000 | Капацитет: 35.742 | Капацитет: 42.354 | Капацитет: 76.609 |
|
|
.jpg)
|
|
.jpg)
|
Први круг[уреди | уреди извор]
Тимови су били подељени у три групе од по три тима. Сваки тим је играо два пута (код куће и у гостима) против других тимова у својој групи, са два бода за победу, један бод за нерешено и без бодова за пораз. Победници сваке групе пласирали су се у полуфинале где их је чекао Уругвај као владајући шампион и четврта репрезентација полуфинала
Група А[уреди | уреди извор]
| Репрезентација | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Бразил
|
4 | 4 | 0 | 0 | 13 | 1 | +12 | 8 |
| Аргентина
|
4 | 2 | 0 | 2 | 17 | 4 | +13 | 4 |
| Венецуела
|
4 | 0 | 0 | 4 | 1 | 26 | −25 | 0 |
Утакмице[уреди | уреди извор]
| Аргентина | 11–0 | Венецуела |
|---|---|---|
Д. Килер  8’, 41’, 62’ Гаљего 14’ Ардилес 39’ Кемпес 53’, 81’ Занабрија 56’, 64’ Боведа 80’ Луке 85’ |
Група Б[уреди | уреди извор]
| Репрезентација | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Перу
|
4 | 3 | 1 | 0 | 8 | 3 | +5 | 7 |
| Чиле
|
4 | 1 | 1 | 2 | 7 | 6 | +1 | 3 |
| Боливија
|
4 | 1 | 0 | 3 | 3 | 9 | −6 | 2 |
Утакмице[уреди | уреди извор]
Група Ц[уреди | уреди извор]
| Репрезентација | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Колумбија
|
4 | 4 | 0 | 0 | 7 | 1 | +6 | 8 |
| Парагвај
|
4 | 1 | 1 | 2 | 5 | 5 | 0 | 3 |
| Еквадор
|
4 | 0 | 1 | 3 | 4 | 10 | −6 | 1 |
Утакмице[уреди | уреди извор]
Полуфинале[уреди | уреди извор]
(*) Жребом је одлучено да је победник репрезентација Перуа.
Финале[уреди | уреди извор]
Финале се играло у две утакмице и победник, шампион је репрезентација са више победа. Гол разлика се не рачуна.
У првом мечу Колумбија је у Боготи савладала Перу са 1:0. У другом мечу, Перу је у Лими савладао Колумбију са 2:0. Пошто је сваки тим победио у свом мечу (оба као домаћини), имали су исти број бодова, па је трећи меч морао да се одигра на неутралном терену да би се одлучио шампион. Трећа утакмица одиграна је у Венецуели где је Перу савладао Колумбију 1:0. Тако је Перу по други пут постао шампион Копа Америка[4].
Листа стрелаца[уреди | уреди извор]
На овом првенству укупно 42 стрелаца је постигло 79 голова, титулу најбољег стрелца јсу поделили аргентинац Леополдо Луке и колумбијац Ернесто Дијаз са по 4 постигнута гола.
|
4 гола 3 гола
2 гола
|
1 гол
|
Аутогол
|
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Архива Копа Америка
- ^ Историјска авантура 1975
- ^ Вероника девојчица која је извукла Перу
- ^ Oliver, Guy (1992). The Guinness Record of World Soccer. Guinness publishing. стр. 566. ISBN 0-85112-954-4.
