Корисник:Ivan25/Бгд
Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.[1][2] Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.[3]
Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.154.589 док је у широј околини живело 1.639.121 .[4] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.
Историја назива[уреди | уреди извор]
| име | објашњење |
|---|---|
| Singidūn(on) | келтско име града |
| Singidūnum | романизовано келтско име |
| Београд, Beograd | словенско име; први пут се јавља 878. у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском |
| Бијоград | По Вукову речнику (1818.)[5] |
| Биоград на Дунаву | назив у Црној Гори и Далмацији |
| Alba Graeca | латинизовано име града |
| Alba Bulgarica | латинизовано име града током бугарске владавине |
| Fehérvár | мађарско име |
| Weißenburg | немачко име |
| Castelbianco | италијанско име |
| Nandoralba | у средњовековној Мађарској до 14. века |
| Nándorfehérvár | у средњовековној Мађарској |
| Landorfehérvár | у средњовековној Мађарској |
| Veligradon | византијско име |
| Veligradi, Βελιγράδι | грчко име |
| Dar Ul Jihad | османлијско име, значи Кућа рата |
| Belgrat | турско име |
| Prinz Eugen Stadt | нацистичко име |
| Белград | руски, бугарски, македонски назив. |
Географија[уреди | уреди извор]
Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.[6]
Историја[уреди | уреди извор]
У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини[7], што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име[1]. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.[2] За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.[8] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.
Локална самоуправа[уреди | уреди извор]
Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве.
Скупштина града[уреди | уреди извор]
Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.
Градоначелник[уреди | уреди извор]
Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду.
Градоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града, нити обављати другу јавну функцију.
Градоначелник Београда, члан Демократске странке, изабран на изборима 2012. године је Драган Ђилас.
Градске општине[уреди | уреди извор]
Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.
| Име | Површина (km²) | Становништво (1991.) | Становништво (2002.) | Становништво (2011.) | |
|---|---|---|---|---|---|
| Барајево | 213 | 20.846 | 24.641 | 27.036 | |
| Вождовац | 148 | 156.373 | 160.768 | 157.152 | |
| Врачар | 3 | 67.438 | 58.386 | 55.463 | |
| Гроцка | 289 | 65.735 | 75.466 | 83.398 | |
| Звездара | 32 | 135.694 | 132.621 | 148.014 | |
| Земун | 150 | 141.695 | 152.950 | 166.292 | |
| Лазаревац | 384 | 57.848 | 58.511 | 58.224 | |
| Младеновац | 339 | 54.517 | 52.490 | 53.050 | |
| Нови Београд | 41 | 218.633 | 217.773 | 212.104 | |
| Обреновац | 411 | 67.654 | 70.975 | 71.419 | |
| Палилула | 451 | 150.208 | 155.902 | 170.593 | |
| Раковица | 31 | 96.300 | 99.000 | 108.413 | |
| Савски венац | 14 | 45.961 | 42.505 | 38.660 | |
| Сопот | 271 | 19.977 | 20.390 | 20.199 | |
| Стари град | 5 | 68.552 | 55.543 | 48.061 | |
| Сурчин | 288 | 34.463 | 38.695 | 42.012 | |
| Чукарица | 156 | 150.257 | 168.508 | 179.031 | |
| УКУПНО | 3.227 | 1.552.151 | 1.576.124 | 1.639.121 | |
| Извор: Републички завод за статистику | |||||
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2002. године, Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[9]
Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[10]
Привреда[уреди | уреди извор]
Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији.[11] Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града.
Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат Ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге.
Култура[уреди | уреди извор]
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући ФЕСТ (Међународни филмски фестивал), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал), БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Београдски сајам књига, и Београдски фестивал пива.[12] Добитник Нобелове награде Иво Андрић је написао своја најпознатија дела: „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“ у Призренској улици у Београду.[13] Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: Бранислав Нушић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Милорад Павић, Меша Селимовић и многи други.[14][15][16]
Туризам[уреди | уреди извор]
Од 2000-те године, упоредо са обнављањем дипломатских односа Србије са западном Европом и Америком, у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још од ратова из деведесетих година.
Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују Скадарлију, Народни музеј, оближње Народно позориште, Земун, Трг Николе Пашића, Милошев конак, Конак кнегиње Љубице, Теразије, Студентски трг, Калемегдан, Кнез Михаилову улицу, Дом Народне скупштине, Храм Светог Саве и Стари двор. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке Саве. Маузолеј Јосипа Броза Тита, назван Кућа цвећа, паркови, Ада Циганлија, Топчидер и Кошутњак који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из бивше Југославије.
Архитектура[уреди | уреди извор]
У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.
Види још[уреди | уреди извор]
- Белгрејд
- Белгород
- Биоград на Мору
- Београд 2020, кандидатура града Београда за Европску престоницу културе 2020.
Рефренеце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Никола Тасић (1990). „Винча и њена култура”. Ур.: Владислав Поповић. Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону. Београд. Приступљено 28. октобар 2006. Непознати параметар
|other=игнорисан [|others=се препоручује] (помоћ); Непознати параметар|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ) - ^ а б „Град Београд - Историја (Антички период)”. Beograd.org.rs. 5. 10. 2000. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ „Град Београд - Историја (Важне године у историји града)”. Beograd.org.rs. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ Републички завод за статистику Републике Србије (2002). Национална или етничка припадност - подаци по насељима (PDF) (Књиге резултата Пописа 2002. изд.). Београд: Републички завод за статистику Републике Србије. стр. 14. Приступљено 29. октобар 2006.
- ^ Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма = Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum, Беч (Wien, Viennae) : Gedruckt bei den P. P. Armeniern, 1818., стр. 31./32., лева колона (a).
- ^ „Географска позиција Београда”. Beograd.org.rs. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ Зоран Љ. Николић и др. Видоје Д. Голубовић, „Београд испод Београда“ (4. допуњено издање), Београд 2004. ISBN 86-355-0632-4
- ^ „{Servia, Catholic Encyclopedia}”. Newadvent.org. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ „Град Београд - Чињенице (Становништво)”. Beograd.org.rs. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ „Књиге резултата Пописа 2002.": „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу - подаци по општинама“, страна 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
- ^ Привредна Комора Београда —- Привреда Београда
- ^ „Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације)”. Beograd.org.rs. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ Задужбина Иве Андрића — Биографија Иве Андрића
- ^ Борислав Пекић - Биографија
- ^ „Милош Црњански — Биографија”. Znanje.org. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ „Меша Селимовић — Биографија”. Xs4all.nl. Приступљено 20. 9. 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- Милорад Павић: Кратка историја Београда; Дерета, 2000, ISBN 8673461170
- Јасмина Тешановић: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press 2000, ISBN 1573441147
- Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee, 1995, ISBN 1566630614
- Andrew Archibald Paton: Servia, the youngest member of the European family: Or, A residence in Belgrade, and travels in the highlands and woodlands of the interior, during the years 1843 and 1844.; Longman, Brown, Green and Longmans, 1845
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични сајт Града Београда (језик: српски), (језик: енглески), (језик: немачки)
- Туристичка организација Београда (језик: српски), (језик: енглески)
- Беобилд - Праћење градилишта, архитектура и урбанизам у Београду (језик: српски), (језик: енглески)
- Infograd - 3D Мапа и пословни информатор града (језик: српски), (језик: енглески)
[[ace:Belgrade]] [[af:Belgrado]] [[am:በልግራድ]] [[ar:بلغراد]] [[an:Belgrado]] [[roa-rup:Biligrad]] [[frp:Bèlgrade]] [[ast:Belgráu]] [[az:Belqrad]] [[id:Beograd]] [[ms:Belgrade]] [[bg:Белград]] [[zh-min-nan:Belgrade]] [[jv:Beograd]] [[be:Горад Бялград]] [[be-x-old:Бялград]] [[bn:বেলগ্রেড]] [[bo:བེལ་གེ་རེ་ཌི།]] [[bs:Beograd]] [[br:Beograd]] [[ca:Belgrad]] [[cbk-zam:Belgrado]] [[cy:Beograd]] [[cv:Белград]] [[cs:Bělehrad]] [[da:Beograd]] [[de:Belgrad]] [[dsb:Běłogrod]] [[na:Belgrad]] [[et:Belgrad]] [[el:Βελιγράδι]] [[en:Belgrade]] [[es:Belgrado]] [[eo:Beogrado]] [[ext:Belgradu]] [[eu:Belgrad]] [[fa:بلگراد]] [[hif:Belgrade]] [[fo:Beograd]] [[fr:Belgrade]] [[fy:Belgrado]] [[ga:Béalgrád]] [[gv:Belgraaid]] [[sm:Belgrade]] [[gd:Belgrade]] [[gl:Belgrado - Београд]] [[he:בלגרד]] [[hi:बॅलग्रेड]] [[hsb:Běłohród]] [[hr:Beograd]] [[hy:Բելգրադ]] [[io:Belgrade]] [[ia:Beograd]] [[ie:Beograd]] [[os:Белград]] [[is:Belgrad]] [[it:Belgrado]] [[ja:ベオグラード]] [[ka:ბელგრადი]] [[kk:Белград]] [[sw:Belgrad]] [[ko:베오그라드]] [[kv:Белград]] [[ht:Bèlgrad]] [[ku:Belgrad]] [[lad:Belogrado]] [[la:Belgradum]] [[lv:Belgrada]] [[lb:Belgrad]] [[lt:Belgradas]] [[lij:Belgraddo]] [[li:Belgrado]] [[ln:Belgrad]] [[lmo:Belgrad]] [[hu:Belgrád]] [[mk:Белград]] [[mt:Belgrad]] [[mi:Belgrade]] [[ml:ബെൽഗ്രേഡ്]] [[mn:Белград]] [[mr:बेलग्रेड]] [[nl:Belgrado]] [[frr:Belgrad]] [[no:Beograd]] [[nn:Beograd]] [[nov:Beograd]] [[oc:Belgrad]] [[pap:Belgrado]] [[pms:Belgrad]] [[nds:Belgrad]] [[pnb:بلغراد]] [[pl:Belgrad]] [[pt:Belgrado]] [[kaa:Belgrad]] [[crh:Belgrad]] [[ty:Beograd]] [[ro:Belgrad]] [[qu:Beograd]] [[ru:Белград]] [[sah:Белград]] [[se:Belgrad]] [[sc:Belgrado]] [[sco:Belgrade]] [[sq:Beogradi]] [[scn:Belgradu]] [[simple:Belgrade]] [[sk:Belehrad]] [[sl:Beograd]] [[cu:Бѣлъ Градъ · Срьбїи]] [[so:Belgaraad]] [[ckb:بێلگراد]] [[sh:Beograd]] [[fi:Belgrad]] [[sv:Belgrad]] [[ta:பெல்கிறேட்]] [[tl:Belgrade]] [[tt:Белград]] [[th:เบลเกรด]] [[vi:Beograd]] [[tg:Белград]] [[tr:Belgrad]] [[udm:Белград]] [[uk:Белград]] [[ur:بلغراد]] [[ug:بېلگراد]] [[vec:Belgrado]] [[vep:Belgrad]] [[vo:Beograd]] [[fiu-vro:Belgrad]] [[war:Belgrade]] [[wo:Belgrad]] [[wuu:贝尔格莱德]] [[yi:בעלגראד]] [[yo:Belgrade]] [[diq:Belgrad]] [[zh:贝尔格莱德]] [[zh-yue:貝爾格萊德]] [[bat-smg:Belgrads]]