Корисник:Metodicar/ЦензурисанаЊикипедија

Драги дневниче...

Срећни вам свима празници, те година која је отпочела. Пуно здравља, љубави, новца и помалко здравог разума. Ипак у овом последњем не треба претеривати. :)

Већ три године прођоше како Њикипедија има једног методичара. Знам, знам, да већина није одушевљена овим додатком, али немојте да кривите мене, већ једног админа који ми је пре три године помогао да се изборим са техничким потешкоћама, а које су биле толико довољна препрека да сам мислио да одустанем и пре него што сам почео...

Незаобилазна тема

Некада, то је био форум. Међутим, утихнули су и ваљда схватили да се углед не постиже блаћањем других, већ сопственим радом. Што се Њикипедијанаца тиче, раде, радили су и радиће пуном паром, те се све надам да ћемо брзо дочекати и 200.000 чланак, те и прикладни лого. За сада имамо празнични, без кога умало да останемо, али је ревносни админ успео да га се сети малте не у последњем тренутку. Да, да, админи су незаобилазна тема и већ сам направио увод овим епитетом — ревносни, пошто су то заиста постали. Блокирају као никада до сада, упозоравају, те спречавају сукобе готово у њиховом зачетку. Написах упозоравају? Па добро, можда не увек и не сваког. :) У том смислу даћу вам мали савет, драги моји неадмини. Када већ пожелите да се посвађате, радите то искључиво са неким ко је админ. Просто ће бити већа шанса да упозорења уопште и буде. :)

Међутим

Немојте да вређате. Увреде су тако прецењене, посебно што има много бољих начина да кажете то што мислите. :) Недавно се догодило да су двојица корисника извређала један другог, те су блокирани због тога и без упозорења, јер су јел'те искусни. Да заиста јесу, показао је један од њих који је самог себе предложио за блок и чак у дан погодио дужину тог блока. Можда бисмо могли да направимо наградну игру при којој би корисници погађали колики им блок следује те добијали попуст у случају тачног поготка. До тада, не могу, а да се не запитам, како је могуће да један админ на оној њиховој табли напише силне увреде, а потом их обрише тако да обични смртници не могу да их прочитају и нико га због тога не опомене? :) Биће да је много вредан корисник, јер по мишљењу неких Њикипедијанаца постоји јасна градација ко колико вреди овде, па би сходно томе требало и примењивати казне. :)

Избори

Да нам се екипа подмлађује, показали су и најновији избори, којих је било, само у протеклих пар месеци, чак три; два за админе и један за чекјузера. Резултат — два од три, што, признаћете, није лоше. Иако угледни админ и чекјузер није добио одговарајућу помоћ, до које му је очигледно било веома стало, те сав посао и даље мора да обавља сам, с времена на време имамо интервенције при којима се откривају нове лутке којима неваљали корисници желе да оспоре сјајност неког чланка. :) Дакле, ако сте мислили да је то начин да ваше и једно мишљење буде уједно и пресудно, преварили сте се. :) Тери Прачет је створио сопствену митологију у којој је врховно божанство био Слепи Ио, који заправо није слеп, јер иако нема два ока у глави, има их на стотине која лебде свуда око њега и гледају у свим правцима. :) Неким људима је очигледно суђено да буду врховни, ма којој год митологији се приклонили. :) Другима је пак суђено да буду админи, па тако и док је трајала пауза најпопуларнијег админа икад, он је и тада био админ, само можда сам тога није био свестан. :) Углавном, вратио нам се и попут осталих, веома активирао. :)

Запитање

Велико је питање зашто су нам се админи активирали. Можемо да нагађамо и спекулишемо, па и да сплеткаримо, али не можемо да будемо сигурни. Да их не знам боље, рекао бих да су се договорили. :) Можда је ово најава једне нове године, те нове ере на Њикипедији. Еволуирамо, само не знам у ком правцу. Додуше ако се стопа блокирања настави, питање је и шта ће остати на Њикипедији да еволуира. :) Покушао сам једном админу да документујем сву бесмисленост блокирања и преписка са њим је била врло занимљива и једна од ретких аргументованих дискусија овде коју сам водио, али нисмо убедили један другог. Шта да радим, сви већ добро знате да нисам вешт са речима... :)

Само, те промоција

Најновије питање које се намеће је да ли и у којој мери дозволити промоцију аутора Њикипедије. У таквом једном проблему се нашла и ова страна, ваш и мој дневник, блог, колумна. Међутим, занимљиво је да је управо један Њикипедијанац изјавио да је овај дневник у потпуности посвећен Њикипедији. Не могу да се не сложим; многе расправе овде имају мање везе са Њикипедијом. Неке, немају везе уопште. Углавном, аутори се промовишу, неки очигледно, други префригано и поставило се логично питање како томе стати на пут. :) Док смо се окренули, Њикипедија је постала поштовања вредан узор за писање разних реферата, те семинарских, можда чак и научних радова (?), значајан сајт у претрази и самим тим референца уредницима, а да се не лажемо и сајтовима, фирмама, агенцијама... Жива је истина да и када сте небитни и када сте битни имате проблеме, само се они у ова два случаја међусобно значајно разликују. Иако лично волим што смо у овој другој категорији, свакако навијам да те проблеме решимо. За сада ствари теку очекивано; расправу смо превели на лично ниво и поставили предлог решењу које је својствено нама; бескомпромисно.

Наместо закључка

Десило се оно што смо сви (потајно) прижељкивали; размена мишљења између нашег представника и њиховог представника. Иако смо се одвајкада поредили и иако без лажне скромности водимо у многим, ако не у свим аспектима, наш представник се некако „ухватио“ баш за најкризнија подручја наше Њикипедије, тако да сам уместо победе очекивао нежељене преврате. Ипак, дошао је млади, неподмлађени и мудри админ и урадио оно што дужност налаже — пресекао дискусију. :) Можда ћемо једног дана и организовати округли сто на који ћемо положити све карте, на радост макар једне стране, али до тада, као што рекох на почетку текста, мораћемо да се задовољимо успехом који смо постигли сами и коме није допринео туђи неуспех. :) Ја вам, драги мој њикипедијански народе, желим сваки успех, те много лепих текстова овде, па таман и промовисали себе. Јер ко није за себе... :)