Пређи на садржај

Корисник:Nikolatanaskovic13/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Istorija robotike obuhvata razvoj i evoluciju robota[1] kroz vekove, od drevnih mitova i legendi do savremenih tehnoloških dostignuća. Robotika kao disciplina obuhvata proučavanje, dizajn, izradu i primenu robota,[2] mašina koje mogu da izvršavaju različite zadatke sa minimalnom ili bez ljudske intervencije.

Poreklo[уреди | уреди извор]

Koncept robota ima duboke korene u ljudskoj istoriji, koji sežu unazad hiljadama godina. U drevnim mitologijama i legendama, mogu se naći priče o veštačkim bićima koja imaju ljudske osobine. Na primer, antički Grci su imali mit o Talosu, gigantskom bronzanom čoveku koji je čuvao Krit[3].

Razvoj[уреди | уреди извор]

Prvi koraci ka stvaranju pravih robota počeli su u 20. veku. Početkom 20. veka, naučnici su počeli da istražuju mogućnosti automatizacije i razvoja mašina[4] koje mogu da obavljaju specifične zadatke. Tokom Drugog svetskog rata, razvijeni su prvi automatski uređaji za vojne svrhe, kao što su torpeda i daljinski upravljani avioni.

Ključni događaji[уреди | уреди извор]

  • 1954. godina: Džordž Devol[5] i Džozef Engelberger[6] osnovali su kompaniju "Unimation[7]", koja je proizvela prvi industrijski robot, nazvan "Unimate".[8] Ovaj robot je bio korišćen za automatsko skladištenje i manipulaciju materijalima u fabrici General Motorsa.
  • 1961. godina: Džon Makarti, profesor na Univerzitetu Stanford, predstavio je prvi manipulator sa veštačkom inteligencijom, nazvan "Stanford robot[9]".
  • 1970. godine: Objavljena je "Tri zakona robotike" od strane naučnofantastičnog pisca Isaka Asimova, koji su postali temeljna etička načela u razvoju robota.
  • 1984. godina: Honda je predstavila "E0[10]", prvi humanoidni robot, koji je predstavljao veliki korak napred u robotici.
  • 2002. godina: NASA je lansirala svemirski rover "Spirit" na Mars, koji je postao prvi robot koji je uspešno istraživao površinu crvene planete.

Savremena era[уреди | уреди извор]

U 21. veku, robotika je postala sveprisutna u različitim aspektima našeg života. Roboti[11] se koriste u industriji, medicini, istraživanju svemira, vojsci, domaćinstvu, zabavi i mnogim drugim oblastima. Razvoj veštačke inteligencije omogućio je robotima da budu sve pametniji i autonomniji, što otvara nova vrata za njihovu primenu i mogućnosti.

Eksponencijalni napredak[уреди | уреди извор]

Jedna od ključnih karakteristika razvoja robotike u savremenom dobu jeste eksponencijalni napredak tehnologije. Svake godine, roboti postaju sve napredniji, s većom preciznošću, brzinom i sposobnošću da obavljaju složene zadatke. To se posebno vidi u oblastima kao što su autonomna vozila[12], veštačka inteligencija i robotika u zdravstvu.

Inovacije u industriji[уреди | уреди извор]

Industrijska robotika[13] je doživela značajan razvoj, što je rezultiralo povećanom efikasnošću i produktivnošću u mnogim industrijama. Danas se roboti koriste za automatizaciju procesa u proizvodnji automobila, elektronike, prehrambene industrije i mnogim drugim sektorima. To je dovelo do smanjenja troškova proizvodnje i povećanja kvaliteta proizvoda.

Etika i bezbednost[уреди | уреди извор]

Sa sve većim prisustvom robota u našem svetu, postavlja se pitanje etike i bezbednosti[14]. Kako roboti postaju autonomniji, postoji zabrinutost u vezi sa potencijalnim rizicima po ljude i društvo. Pitanja o odgovornosti, privatnosti podataka, i mogućnosti zloupotrebe tehnologije postaju sve važnija i zahtevaju sveobuhvatan pristup regulaciji i normativnom okviru.

Budućnost robotike[уреди | уреди извор]

Budućnost robotike izgleda obećavajuće, ali i izazovno. Očekuje se da će roboti postati još prisutniji u našem svakodnevnom životu, od domaćinstva do industrije, ali će istovremeno biti potrebno rešavati složene probleme kao što su socijalne implikacije automatizacije i razvoj veštačke inteligencije.

Uprkos izazovima, robotika ostaje fascinantna oblast koja oblikuje našu budućnost i otvara nove horizonte za istraživanje i inovacije. Sa pažljivim pristupom i stalnim napretkom, možemo očekivati da će roboti nastaviti da poboljšavaju naš život i društvo u celini.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Petrović, Zvonko; Jevremović, Vladeta (2019). „The motion programming of industrial robots”. IMK-14 - Istrazivanje i razvoj. 25 (4): 113—117. ISSN 0354-6829. doi:10.5937/imk1904113p. 
  2. ^ Branković, Zoran; Andrejić, Marko (1994). „Prikaz modela za automatizovanu izradu plana održavanja tehničkih materijalnih sredstava u borbenim dejstvima”. Vojnotehnicki glasnik. 42 (6): 354—360. ISSN 0042-8469. doi:10.5937/vojtehg9405354b. 
  3. ^ Krit Ikram; Salah-ddine Krit (2019-09-30). „Using Accounting Information In Decision-Making Process”. Restaurant Business. 118 (9): 458—466. ISSN 0097-8043. doi:10.26643/rb.v118i9.8652. 
  4. ^ Živković, Zoran (1991). „Mogućnost primene informacionog sistema tipa videoteks u OS SFRJ sa primerom automatizacije kancelarijskog poslovanja”. Vojnotehnicki glasnik. 39 (2): 521—528. ISSN 0042-8469. doi:10.5937/vojtehg9105521z. 
  5. ^ „George Devol dies aged 98”. Industrial Robot: An International Journal. 39 (2). 2012-03-02. ISSN 0143-991X. doi:10.1108/ir.2012.04939baa.007. 
  6. ^ Engelberger, Joseph F. (1983). „Robotics in Practice”. doi:10.1007/978-1-4684-7120-5. 
  7. ^ „Unimation receives £3.5m Government subsidy”. Production Engineer. 62 (2): 2. 1983. ISSN 0032-9851. doi:10.1049/tpe.1983.0023. 
  8. ^ „Dynastat memory aids Unimate robot”. Electrical Engineering. 80 (4): 319—320. ISSN 0095-9197. doi:10.1109/ee.1961.6433232. 
  9. ^ Che, Yuhang; Okamura, Allison M.; Sadigh, Dorsa. „Efficient and Trustworthy Social Navigation via Explicit and Implicit Robot–Human Communication”. IEEE Transactions on Robotics. 36 (3): 692—707. ISSN 1552-3098. doi:10.1109/tro.2020.2964824. 
  10. ^ „Letters”. Journal of Neuropsychiatry. 23 (3): E0—E0. 2011-08-01. ISSN 0895-0172. doi:10.1176/appi.neuropsych.23.3.e0. 
  11. ^ Marcu, Cosmin; Roboti, Radu (2008-09-01), Towards Simulation of Custom Industrial Robots, InTech, Приступљено 2024-04-18 
  12. ^ Dabić-Miletić, Svetlana (2022-11-29). „AUTONOMNA VOZILA U LOGISTICI POSLEDNJE MILJE ZA POŠTANSKE I KURIRSKE SLUŽBE”. ZBORNIK RADOVA ČETRDESETOG SIMPOZIJUMA O NOVIM TEHNOLOGIJAMA U POŠTANSKOM I TELEKOMUNIKACIONOM SAOBRAĆAJU – POSTEL 2022. University of Belgrade, Faculty of Transport and Traffic Engineering. doi:10.37528/ftte/9788673954165/postel.2022.005. 
  13. ^ „Acknowledgment to Reviewers of Robotics in 2020”. Robotics. 10 (1): 18. 2021-01-20. ISSN 2218-6581. doi:10.3390/robotics10010018. 
  14. ^ Manić, Ljiljana; Miljković, Jovan (2022). „Cyber security of the elderly”. Bezbednost, Beograd. 64 (3): 120—139. ISSN 0409-2953. doi:10.5937/bezbednost2203120m. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nikolatanaskovic13/песак&oldid=27801983”