Ксеноглосија
Ксеногласија или ксеноглоси[1][2] је наводно паранормална појава у којој особа наводно може да говори, пише или разуме страни језик којим иначе не говори.. Термин потиче од старогрчког xenos ( ξένος), „странац“ и glōssa ( γλῶσσα), „језик“.[3] Термин је први употребио француски парапсихолог Шарл Рише 1905. године. Наводи о ксеноглосији налазе се у Новом завету, а савремене тврдње су изнели парапсихолози и истраживачи реинкарнације као што је Ијан Стивенсон. Изражене су сумње да је ксеноглосија стварни феномен и не постоје научно прихватљиви докази који подржавају било који од наводних примера ксеноглосија.[4][5]
Разликују се две врсте ксеноглосије. Рецитативна ксеноглосија је неразумљива употреба неусвојеног језика, док се респонзивна ксеноглосија односи на способност да се разумљиво користи ненаучени језик као да га особа говори.[6]
Хришћанство[уреди | уреди извор]
Овај феномен се помиње у Делима Апостолским, глава 2, када су први ученици Исуса Христа, окупљени, њих сто двадесет, и огњени језици слетели на сваког од њих.[7][8] Неколико извештаја о чудесним способностима појединих људи да читају, пишу, говоре или разумеју страни језик, као што се помиње у Библији, је навођено у сличним наводима хришћанса у средњем веку.[9] Сличне тврдње изнели су и неки пентекостални теолози 1901.[10]
Спиритуализам[уреди | уреди извор]
Тврдње о медијумима који говоре стране језике износили су духовници у 19. веку. Новије тврдње о ксеноглосији потичу од истраживача реинкарнације који су тврдили да су појединци били у стању да се присете језика који су говорили у прошлом животу.[5] Тврди се да се ксеноглосија појављује током егзорцизма.[11]
Објашњење[уреди | уреди извор]
Већина случајева рецитативне ксеноглосе тумачи се као примери криптомнезије, где сећања на језик стечена раније у животу поново улазе у свест под одређеним изузетним околностима.[12][13]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Cf. analogously pronounced entry xenophobia in Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 3125396832
- ^ „xenoglossia”. Dictionary.com Unabridged. Random House.
- ^ γλῶσσα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
- ^ Zusne, Leonard; Jones, Warren. (1989). Anomalistic Psychology: A Study of Magical Thinking. Lawrence Erlbaum Associates. pp. 145–146. ISBN 978-0805805079
- ^ а б Melton, J. Gordon (1. 1. 2007), The Encyclopedia of Religious Phenomena, Visible Ink Press, стр. 359—, ISBN 978-1578592098
- ^ Matlock, James G. (2019-06-15). Signs of Reincarnation: Exploring Beliefs, Cases, and Theory (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 978-1538124802.
- ^ Mal Couch, A Bible Handbook to the Acts of the Apostles, Kregel Academic, USA, 1999, p. 38
- ^ Bill Lockwood, 'Gift of tongues' involved speaking foreign languages, timesrecordnews.com, USA, December 10, 2016
- ^ Christine F. Cooper-Rompato (2011), The Gift of Tongues: Women's Xenoglossia in the Later Middle Ages, Penn State Press, стр. 1-2, ISBN 978-0271036151
- ^ Craig S. Keener, Spirit Hermeneutics, Wm. B. Eerdmans Publishing, USA, 2016, p. 64
- ^ Florian Loisy (12. 9. 2022). „"Esprit de mort, sors de cette femme": des séances d'exorcisme à Paris pour "délivrer" des personnes en détresse”. Le Parisien.
- ^ Research, American Society for Psychical (1973). Proceedings of the American Society for Psychical Research (на језику: енглески). H.B. Turner.
- ^ Draaisma, D. (2015-01-01). Forgetting: Myths, Perils and Compensations (на језику: енглески). Yale University Press. ISBN 978-0300207286.
Литература[уреди | уреди извор]
- Cooper-Rompato, Christine F. (2010). The Gift of Tongues: Women's Xenoglossia in the Later Middle Ages. Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-03615-1.
- Samarin, William J. (март 1976). „Review of Ian Stevenson Xenoglossy: A Review and Report of a Case”. Language. 52 (1): 270—274. JSTOR 413229. doi:10.2307/413229.
- Stevenson, Ian (1974). Twenty Cases Suggestive of Reincarnation (Second revised and enlarged изд.). University of Virginia Press. ISBN 0813908728.
- Stevenson, Ian (1974). Xenoglossy: A Review and Report of a Case. Charlotte: University Press of Virginia.
- Stevenson, Ian (1984). Unlearned Language: New Studies in Xenoglossy. University of Virginia Press. ISBN 0813909945.
- Stevenson, Ian (2001). Children Who Remember Previous Lives: A Quest of Reincarnation. McFarland & Company. ISBN 0786409134.
- Stollznow, Karen (2014). Language Myths, Mysteries and Magic. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1137404848.
- Thomason, Sarah G. (зима 1984). „Do you Remember Your Previous Life's Language in Your Present Incarnation?”. American Speech. 59 (4): 340—350. JSTOR 454785. doi:10.2307/454785.
- Thomason, Sarah G. (лето 1987). „Past Tongues Remembered?”. The Skeptical Inquirer. 11 (4): 367—375. Архивирано из оригинала 2020-08-06. г.
- Thomason, Sarah G. (1996). „Xenoglossy” (PDF). Ур.: Stein, Gordon. The Encyclopedia of the Paranormal. Prometheus Books. ISBN 1573920215. Архивирано из оригинала (PDF) 2023-12-03. г.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ксеноглосија – Речник скептика
