Ксеноглосија

С Википедије, слободне енциклопедије
Француски парапсихолог Шарл Робер Рише сковао је термин ксеноглосија 1905. године.

Ксеногласија или ксеноглоси[1][2] је наводно паранормална појава у којој особа наводно може да говори, пише или разуме страни језик којим иначе не говори.. Термин потиче од старогрчког xenos ( ξένος), „странац“ и glōssa ( γλῶσσα), „језик“.[3] Термин је први употребио француски парапсихолог Шарл Рише 1905. године. Наводи о ксеноглосији налазе се у Новом завету, а савремене тврдње су изнели парапсихолози и истраживачи реинкарнације као што је Ијан Стивенсон. Изражене су сумње да је ксеноглосија стварни феномен и не постоје научно прихватљиви докази који подржавају било који од наводних примера ксеноглосија.[4][5]

Разликују се две врсте ксеноглосије. Рецитативна ксеноглосија је неразумљива употреба неусвојеног језика, док се респонзивна ксеноглосија односи на способност да се разумљиво користи ненаучени језик као да га особа говори.[6]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Овај феномен се помиње у Делима Апостолским, глава 2, када су први ученици Исуса Христа, окупљени, њих сто двадесет, и огњени језици слетели на сваког од њих.[7][8] Неколико извештаја о чудесним способностима појединих људи да читају, пишу, говоре или разумеју страни језик, као што се помиње у Библији, је навођено у сличним наводима хришћанса у средњем веку.[9] Сличне тврдње изнели су и неки пентекостални теолози 1901.[10]

Спиритуализам[уреди | уреди извор]

Тврдње о медијумима који говоре стране језике износили су духовници у 19. веку. Новије тврдње о ксеноглосији потичу од истраживача реинкарнације који су тврдили да су појединци били у стању да се присете језика који су говорили у прошлом животу.[5] Тврди се да се ксеноглосија појављује током егзорцизма.[11]

Објашњење[уреди | уреди извор]

Већина случајева рецитативне ксеноглосе тумачи се као примери криптомнезије, где сећања на језик стечена раније у животу поново улазе у свест под одређеним изузетним околностима.[12][13]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Cf. analogously pronounced entry xenophobia in Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 3125396832 
  2. ^ „xenoglossia”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  3. ^ γλῶσσα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  4. ^ Zusne, Leonard; Jones, Warren. (1989). Anomalistic Psychology: A Study of Magical Thinking. Lawrence Erlbaum Associates. pp. 145–146. ISBN 978-0805805079
  5. ^ а б Melton, J. Gordon (1. 1. 2007), The Encyclopedia of Religious Phenomena, Visible Ink Press, стр. 359—, ISBN 978-1578592098 
  6. ^ Matlock, James G. (2019-06-15). Signs of Reincarnation: Exploring Beliefs, Cases, and Theory (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 978-1538124802. 
  7. ^ Mal Couch, A Bible Handbook to the Acts of the Apostles, Kregel Academic, USA, 1999, p. 38
  8. ^ Bill Lockwood, 'Gift of tongues' involved speaking foreign languages, timesrecordnews.com, USA, December 10, 2016
  9. ^ Christine F. Cooper-Rompato (2011), The Gift of Tongues: Women's Xenoglossia in the Later Middle Ages, Penn State Press, стр. 1-2, ISBN 978-0271036151 
  10. ^ Craig S. Keener, Spirit Hermeneutics, Wm. B. Eerdmans Publishing, USA, 2016, p. 64
  11. ^ Florian Loisy (12. 9. 2022). „"Esprit de mort, sors de cette femme": des séances d'exorcisme à Paris pour "délivrer" des personnes en détresse”. Le Parisien. 
  12. ^ Research, American Society for Psychical (1973). Proceedings of the American Society for Psychical Research (на језику: енглески). H.B. Turner. 
  13. ^ Draaisma, D. (2015-01-01). Forgetting: Myths, Perils and Compensations (на језику: енглески). Yale University Press. ISBN 978-0300207286. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]