Међеђа (Вишеград)
Међеђа | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Вишеград |
| Становништво | |
| — 2013. |  105 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 43′ 56″ С; 19° 10′ 40″ И / 43.7322° С; 19.1778° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Међеђа Међеђа на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 058 |
Међеђа је насељено мјесто у општини Вишеград, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 105 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на ријеци Дрини на магистралном путу Источно Сарајево — Вишеград, 13 km од Вишеграда. Два километра од Међеђе према Вишеграду је ушће ријеке Лим у Дрину. Хидроакумулационо језеро хидроелектране „Вишеград“ је потопило највећи дио малог мјеста, кроз које је раније пролазила ускотрачна пруга. У Међеђи се пресједало у воз за Рудо и Прибој. Смјештена на сјеверним падинама на лијевој обали језера, тј. некадашњој лијевој обали Дрине, Међеђа је била позната по квалитетним трешњама. Велики дио становника је током распада Југославије и посљедњег рата у БиХ избјегао из Међеђе, и у њу се вратио само мали дио. Мјесто има услове за развој сеоског и екотуризма, јер језеро на Дрини пружа услове за риболов, лов, планинарење, као и вожњу кроз прелијепи кањон Дрине чамцима и мањим бродицама. Туристичка атракција на језеру је „Водени Ћиро“, бродић који изгледом представља свог претка који је пролазио ускотрачном пругом изграђеном у вријеме аустроугарске монархије.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани [а] | 383 (98,97%) | ||
| Срби | 2 (0,52%) | ||
| Југословени | 1 (0,26%) | ||
| остали и непознато | 1 (0,26%) | ||
| Укупно | 387 |
| Демографија[1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 918 | |
| 1971. | 757 | |
| 1981. | 680 | |
| 1991. | 387 | |
| 2013. | 105 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Веб-камера која посматра Међеђу на сајту „The-WebCam-Network.com“ Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2010)
.svg)
