Нуруосманије џамија

Координате: 41° 00′ 37″ С; 28° 58′ 13″ И / 41.0103° С; 28.9703° И / 41.0103; 28.9703
С Википедије, слободне енциклопедије
Нуруосманије џамија
тур. Nuruosmaniye Camii
Основне информације
ЛокацијаИстанбул,  Турска
Координате41° 00′ 37″ С; 28° 58′ 13″ И / 41.0103° С; 28.9703° И / 41.0103; 28.9703
Религијаислам
ДржаваТурска
Почетак изградње1755
Број минарета2

Нуруосманије џамија (тур. Nuruosmaniye Camii) је османска џамија из 18. века која се налази у насељу Чемберлиташ у округу Фатих у Истанбулу у Турској. 2016. године уписана је на Тентативни списак места светске баштине у Турској.[1] Купола џамије је специфична и четврта је по величини у граду Истанбул, иза Аја Софије, Сулејманове џамије и Фатихове џамије. Нуруосманије џамија је део већег верског комплекса који делује као центар културе, религије и образовања за околину. Прва царска џамија у Истанбулу која је у своју изградњу интегрисала и барокне и неокласичне елементе,[2] Нуруосманије џамија је изграђена у османском барокном стилу.

Мукарне (сводови од саћа) џамије и њено закривљено двориште показују утицај барока. Џамија се налази на другом брду Истанбула, месту џамије Фатма Хутон; та џамија је изгорела због пожара. Подручје џамије Нуросманије је близу Константиновог форума, где Константинов стуб (тур. Çemberlitaş Sütunu) и даље стоји. Око џамије се налази истанбулски Велики базар (тур. Kapalıçarşı). Након изградње Султан Ахмедове џамије, џамија Нуросманије била је прва царска џамија која је саграђена у 100 година.[тражи се извор]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Сматрана једном од најлепших примерака џамија у османско-барокном стилу, наручена је по налогу султана Махмуда I 1748. године, а завршена под његовим братом и наследником султаном Османом III 1755. године. Названа је Нуруосманије џамија, што значи „света османска светлост“, по Осману III, али и због 174 прозора који осветљавају хол џамије.[тражи се извор]

Молитвена сала је прекривена једном куполом пречника 25 метара и висине 43,50 метара изнад нивоа пода. Џамија користи систем гвозденог подупирања које иде од пода, преко зидова до плафона куполе.[3] Материјал џамије израђен је од резаног камена и мермера.[4] Општи облик зграде најбоље се описује као „напрезање свуда да би се равне линије истопиле у кривине“.[5] Комплекс има два минарета, сваки са по два балкона. Двориште џамије је дизајнирано у облику потковице, без преседана у османским џамијама.

Џамија садржи библиотеку, медресу и гробницу.[6] У задњем врту налази се Турбе (гробница) изграђена за Шехсувар Султан, мајку Османа III, у којој се такође налазе и други чланови краљевске породице. Остале компоненте комплекса су:

  • Џамија има две капије, источну и западну капију. Западна капија има и чесму (тур. sebil). Обе капије се отварају према Великој чаршији, што омогућава проток саобраћаја.[4]
  • Себил је причвршћен на спољни зид склопа и традиционално се користио за употребу воде у јавности и за абдест (прање руку) пре молитве. Тренутно се користи као продавница тепиха.[7]
  • Медреса, (исламска школа) се састоји од 20 куполастих соба и једне велике учионице (тур. dershane).
  • Имарет, или јавна народна кухиња се надовезује на медресу.
  • Библиотека је засебна једноспратна зграда у Кулију са приватним улазом за султана. Књиге и рукописи, од којих се неки и данас чувају на лицу места, део су веће библиотеке Сулејманије. У тим делима су се првобитно налазиле личне колекције Махмуда I и Османа III са укупно 7.600 томова, од чега су 5052 рукописи.
  • Колиба Хункар Касри, колиба за султана и краљевску породицу, је троспратница са приватним приступом. У случају џамије Нуруосманије, кућа има приступ Хункар Махфили у оквиру молитвене сале.[8]
  • Светла: Прозори на зидовима џамије омогућавају приступ природног светла. Кружно двориште је још један пут кроз који тече природна светлост. Поред тога, кружне лампе у османском стилу омогућавају светлост ноћу.
  • Орнаменти: Сводови џамије су барокни и главни облик украса. Џамија је обложена златном куранском калиграфијом и има медаљон са именом Алаха и Мухамеда на пендантивима структуре. Два танка минарета које украшавају спољашњост џамије пример су османске структуре заједно са главном полукуполом и мини полукуполима дворишних зидова.

Локација[уреди | уреди извор]

Нуруосманије џамија: Ентеријер у османском барокном стилу.

Џамија стоји на другом брду Истанбула. С обзиром да је џамија уздигнута изнад околине, улаз је степеницама и до капије. Локација комплекса је окружена многим продавницама, предузећима и Великим базаром. Султан је знао, будући да је то било тако напредно и комерцијално активно подручје, да ће муслиманима бити погодно место за похађање молитве. Џамија је такође служила као подсетник народу на присуство државе и султана током времена политичке и економске несреће. Ахмед Ресми Ефенди прича причу о томе како је султана, пре изградње комплекса, дочекивао духовни старац, који је плакао, молио се за његово здравље и преклињао да одлучи и да сагради џамију на том одређеном парчету земље. Након овог инцидента Султан је наводно одлучио да започне изградњу.[9] Комплекс се такође налази преко пута Капије 1 за Велику чаршију. Константинов стуб, историјска џамија Гази Атик Али Паша и модерна железничка станица Чемберлитас налазе се директно јужно од џамије на 400 метара.

Обнова (2010–2012)[уреди | уреди извор]

Комплекс је током свог живота неколико пута преуређиван, али комбинација фактора околине, неодржавања, загађења ваздуха и оригиналних грађевинских недостатака значајно је погоршала стање комплекса. Као резултат, од 2010-2012. године архитекте ФОМ групе спровеле су кампању обнове од 20 милиона лира (3,5 милиона америчких долара).[10] Најтеже питање комплекса било је питање воде. Куполе које су цуриле поново су запечаћене готово оригиналним оловним премазом примењеним на традиционалан начин, дренажни системи су очишћени од песка и шљунка и обновљени, а подруми су обновљени. Зидови џамије били су јако поцрнели, било је потребно пескарење и прање под притиском. Остале компоненте џамије као што су мермер, дрво, гвожђе и стакло сечене су и замењиване ако су биле озбиљно оштећене.[тражи се извор]

Током кампање рестаурације дошло је до неколико открића која унапређују статус џамије као архитектонског достигнућа и историјског подручја:

  • У процесу стругања старих дотрајалих ламинарних украса пронађени су, сачувани и постављени чак и старији ручно цртани украси.[тражи се извор]
  • Откриће активне цистерне испод џамије, која је према речима провинцијског директора Фондација Ибрахима Озекинција захтевала уклањање слузи из цистерне од "420 камиона". Тада су постале видљиве величанствена галерија, цистерна и водомер. Османлије су користиле савремени систем према савременим прописима о земљотресима.[11] Цистерна се простире на површини од 2.242 квадратна метра, има 825 квадратних метара корисне површине и сматра се будућом локацијом музеја.
  • Откривено је да џамија лежи на старијој структури која је изграђена помоћу темеља са шиповима. Најстарији такав темељ у историји турске архитектуре пронађен до данас.[12]

Тренутна улога[уреди | уреди извор]

Историјско место и запажена знаменитост у истанбулском туризму, џамија се свакодневно користи као богомоља. Изложба уметности Једитепе Бијенале, организована под управом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана,[13] користила је цистерну комплекса за приказивање уметничких дела која су представљала и традиционалну и модерну турску уметност.[14]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Одељак и план џамије објавио Корнелијус Гурлит 1912.
    Одељак и план џамије објавио Корнелијус Гурлит 1912.
  • Историјска фотографија из 1870-их.
    Историјска фотографија из 1870-их.
  • Минарет
    Минарет
  • Прозори
    Прозори
  • Трем
    Трем
  • Фонтана и улаз у џамију Нуруосманије
    Фонтана и улаз у џамију Нуруосманије
  • Нуруосманије џамија са југа
    Нуруосманије џамија са југа
  • Екстеријер џамије Нуруосманије
    Екстеријер џамије Нуруосманије
  • Екстеријер џамије Нуруосманије
    Екстеријер џамије Нуруосманије
  • Екстеријер џамије Нуруосманије
    Екстеријер џамије Нуруосманије
  • Нуруосманије џамија, детаљ улаза из дворишта
    Нуруосманије џамија, детаљ улаза из дворишта
  • Унутрашњост џамије Нуруосманије
    Унутрашњост џамије Нуруосманије
  • Нуруосманије џамија са одељком за султана
    Нуруосманије џамија са одељком за султана
  • Унутрашњост џамије Нуруосманије
    Унутрашњост џамије Нуруосманије
  • Унутрашњост џамије Нуруосманије
    Унутрашњост џамије Нуруосманије

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nuruosmaniye Complex”. UNESCO World Heritage Centre. UNESCO. Приступљено 8. 6. 2018. 
  2. ^ Suman, Selva (2011). „Questioning an "Icon of Change": The Nuruosmaniye Complex and the Writing of Ottoman Architectural History” (PDF). METU Journal of the Faculty of Architecture: 145—166. doi:10.4305/METU.JFA.2011.2.7 Слободан приступ. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2022. г. Приступљено 20. 05. 2021. 
  3. ^ Saliba, Nada (2019). „The Significance and Representation of the Nuruosmaniye Mosque as a Baroque Monument”. Chronos. 21: 167—186. doi:10.31377/chr.v21i0.486 Слободан приступ. 
  4. ^ а б Rüstem, Ünver, author. (2019-02-19). Ottoman Baroque: the architectural refashioning of eighteenth-century Istanbul. ISBN 978-0-691-18187-5. OCLC 1032673873. 
  5. ^ LEVEY M., 1975, The World of Ottoman Art, London, Thames and Hudson, 152 p.
  6. ^ „Nuruosmaniye Külliyesi”. Archnet. Приступљено 2019-12-09. 
  7. ^ „NURUOSMANIYE SEBILI” (на језику: турски). Архивирано из оригинала 20. 05. 2021. г. Приступљено 2019-11-22. 
  8. ^ „Nuruosmaniye Complex”. UNESCO World Heritage Centre. UNESCO. Приступљено 8. 6. 2018. 
  9. ^ Efendi, Ahmed (1918). Târih-i Câmi'-i Şerif-i Nûr-i. Istanbul, Turkey. 
  10. ^ „Still-active cistern beneath Istanbul mosque”. Hürriyet Daily News (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-22. 
  11. ^ „Still-active cistern beneath Istanbul mosque”. Hürriyet Daily News (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-23. 
  12. ^ „Structure similar to Basilica Cistern found under mosque”. worldbulletin.net/ (на језику: турски). Приступљено 2019-11-24. 
  13. ^ „T.C.CUMHURBAŞKANLIĞI : "Son 15 yılda diğer birçok alanda olduğu gibi kültür ve sanat alanında da tabuları yıktık"”. www.tccb.gov.tr. Приступљено 2019-12-04. 
  14. ^ „Biennial | Yeditepe Bienali”. www.yeditepebienali.com. Архивирано из оригинала 17. 01. 2020. г. Приступљено 2019-12-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нуруосманије_џамија&oldid=27535552”