Односи Србије и НАТО пакта

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србије и НАТО пакта

Србија
НАТО

Односи Србије и НАТО пакта су односи Републике Србије и НАТО пакта.

Република Србија је децембра 2006. приступила НАТО програму Партнерство за мир (ПзМ). Србија је изабрала ову партнерску сарадњу као оптималан вид за остварење својих безбедносних циљева – унапређење одбрамбених способности уз задржавање војне неутралности. Програм ПзМ је за сваку земљу учесницу индивидуалан и специфичан. Политички оквир који окупља све државе чланице НАТО и учеснице програма Партнерство за мир је политичко-безбедносни форум Савет евроатлантског партнерства (енг. Euro-Atlantic Partnership Council - EAPC).

2014. године Влада Републике Србија потписала је кључни споразум са НАТО­-ом (Status of Forces Agreement, СОФА) у Вашингтону. У име Владе Србије потписао је тадашњи министар одбране Небојша Родић. Споразум СОФА је ратификован у јулу 2015. у Народној скупштини усвајањем одговарајућег закона.[1]

Већ у јануару 2015. године Влада Србије потписала је ИПАП споразум, оперативни документ, који предвиђа широк спектар заједничких активности и продубљивање сарадње између Србије и НАТО на готово све сфере у којима је сарадња могућа. У септембру исте године потписан је споразум са НАТО за набавку и подршку (НСПО) о „сарадњи у области логистичке подршке” и тај споразум је ратификован у скупштини Србије 12. фебруара ове године[2].

Односи Републике Србије и НАТО су у много чему специфични - резултат су и рефлексија историјских околности, догађаја из недавне прошлости и отворених актуелних питања. Позиција НАТО према питању Косова и Метохије, односно чињеница да је већина држава чланица Алијансе признала једнострано проглашлену независност Косова, као и учешће НАТО/КФОР у формирању нелегалних, тзв. Косовских безбедносних снага, оптерећује и неминовно се одражава на тренутни ниво односа Републике Србије и НАТО.

Упоредо са унапређивањем односа са релевантним структурама НАТО, Република Србија развија разноврсну билатералну сарадњу у политичко-безбедносној области са државама чланицама НАТО и Партнерства за мир. Ова сарадња чини важан сегмент укупних односа Републике Србије са НАТО. Тренутни ниво билатералне сарадње са појединим државама у значајној мери одређен је њиховим ставом према једнострано проглашеној независности Косова.

4 од 28 државе чланице нису признале једнострано проглашење независности Косова (Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија).

Шеф Мисије Републике Србије при НАТО у Бриселу[уреди | уреди извор]

Крајем октобра 2008. године, Влада Републике Србије је донела Одлуку о отварању Мисије Републике Србије при НАТО, што је представљало важан корак у циљу јачања дипломатског и одбрамбено-војног присуства у седишту НАТО у Бриселу, за унапређење дијалога и развој сарадње у оквиру програма Партнерство за мир. Мисија Републике Србије при НАТО званично је отворена децембра 2009. године.

Раније:

Шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду[уреди | уреди извор]

На основу закљученог споразума између Министарства одбране Републике Србије и НАТО 18. децембра 2006. године, у Београду је отворена НАТО војна канцеларија за везу (енг. NATO Military Liaison Office, MLO), у згради Министарства одбране. У линији субординације у НАТО, за функционисање Војне канцеларије у Београду одговорна је Команда здружених снага НАТО у Напуљу.

Од усклађивања првог Индивидуалног акционог плана партнерства (енг. IPAP) 2015, НАТО војна канцеларија за везу пружа растућу подршку НАТО-вим напорима у Србији у областима јавне дипломатије, политичког дијалога и војне реформе. У том циљу, канцеларија редовно комуницира с медијима и промовише партнерске активности с етаблираним организацијама у Србији.

Додатно, НАТО канцеларија за везу пружа подршку Влади Србије и академској заједници у припреми и реализацији кроз НАТО програм Наука за мир, а помаже и НАТО агенцији за подршку и набавке (енг. NSPA) у спровођењу актуелног Поверилачког фонда за безбедно уништење застареле муниције[3].

Заједничке вежбе[уреди | уреди извор]

У периоду од 2014. до 2022. године изведено је више заједничких војних вежби НАТО и Војске Србије. Након инвазије Русије на Украјину уведен је мораторијум на вежбе са страним војним партнерима. Ипак, већ 2023. године, од 16. до 30. јуна у бази „Југ“ у близини Бујановца одржана је мултинационална војна вежба „Платинасти вук", у којој су поред српских оружаних снага учествовале и партнерске земље, укључујући и Сједињене Америчке Државе и више земаља чланица НАТО савеза[4].

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Икона за клице

Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

  1. ^ „RTS :: Politika :: Nikolić: Zašto sam potpisao Zakon o potvrđivanju sporazuma sa NATO”. www.rts.rs. Приступљено 2024-05-06. 
  2. ^ Вукадиновић, Ђорђе. „НАТО, СОФА, ИПАП и НСПО – да се Срби не осве(с)те”. Politika Online. Приступљено 2024-05-06. 
  3. ^ Manojlović, Mila (2023-08-28). „Šef NATO Kancelarije u Beogradu: Unapređivaćemo saradnju sa partnerima na Zapadnom Balkanu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-04-19. 
  4. ^ Mirosavljević, Igor (2023-04-26). „Vojnom vežbom sa članicama NATO Srbija naginje ka saradnji sa zapadom”. European Western Balkans (на језику: српски). Приступљено 2024-04-19. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_НАТО_пакта&oldid=27736582”