Односи Србије и Чешке

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Чешка
Map indicating locations of Чешка and Србија

Чешка

Србија

Односи Србије и Чешке су инострани односи Републике Србије и Чешке Републике.

Историја односа[уреди | уреди извор]

Први светски рат[уреди | уреди извор]

Томаш Масарик је током Првог светског рата путовао по свету са пасошима Краљевине Србије (издатим 1915. и 1917). Они се чувају у Прагу у архиву Академије наука.[1]

Током Првог светског рата чешке земље биле су у саставу Аустроугарске. Чеси су тако регрутовани у састав аустроугарске војске. Међутим, нарочито на руском и балканском фронту, војници су често прелазили на страну савезника (нпр. у Церској бици - Спомен-костурница на Церу). Под руководством Националног савета Чехословачке и будућег председника Чехословачке Томаша Гарика Масарика формиране су Чехословачке легије, које су се бориле против централних сила. Више од 90.000 чешких и словачких добровољаца тако се у Русији, Француској и Италији борило за ослобођење чешких и словачких земаља.

Србија и Чешка имају богату историју преко чешких архитекти који стварају у Србији и касније Југославији, као и грађана Србије који су студирали у Чешкој, попут Момира Коруновића.[2]

Односи Југославије и Чехословачке[уреди | уреди извор]

Краљевина СХС и Чехословачка Република су 14. августа 1920. у Београду потписали уговор о одбрамбеном савезу.[3] Током 74 године историје заједничког постојања велики број студената из Југославије студирао је у Чехословачкој, махом на универзитетима у Прагу.

Чешки дом у улици Светозара Марковића 79 у Београду, подигли су београдски Чеси 1928. године.[4]

Односи СР Југославије и Чешке[уреди | уреди извор]

Чешка је постала део НАТО пакта 12. марта 1999. заједно са Пољском и Мађарском у првом проширењу чланства НАТО пакта од пада комунизма (24. марта је почело бомбардовање СРЈ).

Чешка је постала део ЕУ 2004.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Званични дипломатски односи су успостављени 1918. године.[5]

Косово[уреди | уреди извор]

Чешка република је признала једнострано проглашење независности Косова.

Чешки председници Вацлав Клаус (2003-2013) и Милош Земан (од 2013) су јавно против независности Косова са ставом да неће допустити да Чешка шаље свог амбасадора у Приштину (Чешка у Приштини има отправника послова).

Чешка је гласала за пријем Косова у УНЕСКО 2015.

Министар спољних послова Србије, Ивица Даџић, деветнаестог децембра 2022. изјавио је да Чешка све док је председавајућа у ЕУ, неће стављати у процедуру захтев Косова за чланство у ЕУ, већ ће само о пријему захтева обавестити чланице.[6]

Посете[уреди | уреди извор]

Чешки дом у Београду, отворен 2023. г.

Међусобне посете шефова држава, председника влада и парламента (од 2010. године).

  • Председник Представничког дома Парламента Чешке Републике Радек Вондрачек (чеш. Radek Vondráček)је посетио Републику Србију крајем 2019.
  • Председник Р. Србије Александар Вучић учествовао је крајем 2019. на самиту земаља Вишеградске четворке у замку Лани у истоименом месту у Чешкој.
  • Председница Владе Р. Србије Ана Брнабић посетила је Чешку крајем 2019.
  • Председник Чешке Милош Земан боравио је у званичној посети Србији крајем 2019.
  • Председница Владе Р. Србије Ана Брнабић посетила је Чешку 10. децембра 2018.[7]
  • Председник Р. Србије Томислав Николић је посетио Чешку Републику 29. и 30. новембра 2016. године.[7]
  • Председник Представничког дома Парламента Чешке Републике Јан Хамачек је посетио Републику Србију 23. и 24. новембра 2016. године.[8]
  • Председник Владе Чешке Бохуслав Соботка посетио је Србију 1. и 2. септембра 2015.
  • Председник Чешке Милош Земан боравио је у званичној посети Србији од 1. до 3. априла 2014.
  • Председник Владе Србије Александар Вучић посетио је Чешку 30. и 31. октобра 2014.
  • Председник НС РС Маја Гојковић посетила је Чешку 7. и 8. октобра 2014.
  • Председник Владе Чешке Петр Нечас је боравио у званичној посети Србији 17. децембра 2012.
  • Председник Чешке Вацлав Клаус посетио је Србију јануара 2011.
  • Председник Р. Србије Борис Тадић посетио је Чешку Републику 29. августа 2011.
  • Председник Владе Р. Србије Мирко Цветковић посетио је Чешку Републику 15. и 16. новембра 2010.[5]

Економски односи[уреди | уреди извор]

  • У 2020. години робна размена износила је преко 1,30 милијарде долара , од чега је извоз Србије износио 728,1 милион УСД, док је увоз био 603,2 милиона.
  • У 2019. укупна робна размена је вредела 1,32 милијарду УСД. Извоз из наше земље био је 652 милиона, а увоз 675 мил. долара.
  • У 2018. години размењено је укупно роба вредних 1,23 милјарде долара. Из РС извоз је износио 578 милиона, а увоз 652 мил. УСД.
  • У 2012. робна размена износила је збирно 558 милиона УСД. Од тога, извоз Србије био је 170 милиона, док је увоз био 388 мил. долара.
  • У 2007. години размењено је укупно роба вредних 427 милиона долара. Извоз из наше земље изосио је 119 милиона, а увоз 308 мил. УСД.[9][10]

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Београду[уреди | уреди извор]

Дипломатски представници Чешке Републике у Београду[уреди | уреди извор]
Амбасада Чешке у Београду
Дипломатски представници Чехословачке у Београду, после Другог светског рата[уреди | уреди извор]
Дипломатски представник Чехословачке код југословенске владе у егзилу[уреди | уреди извор]
Дипломатски представниви Чехословачке у Београду, пре Другог светског рата[уреди | уреди извор]

У Прагу[уреди | уреди извор]

Дипломатски представници Србије у Прагу[уреди | уреди извор]
Амбасада Србије у Прагу
Дипломатски представници СРЈ и СЦГ у Прагу[уреди | уреди извор]
Дипломатски представници СФРЈ у Прагу[уреди | уреди извор]
Дипломатски представник Краљевине Југославије код чехословачке владе у егзилу[уреди | уреди извор]
Дипломатски представници Краљевине Југославије у Прагу[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Српски пасоши Томаша Масарика, РТС, 8/10/2012
  2. ^ „Projekat Marina Dorćol: Češko-srpske arhitektonske veze”. Gradnja (на језику: српски). 2021-06-11. Приступљено 2021-06-13. 
  3. ^ „УГОВОР О ОДБРАМБЕНОМ САВЕЗУ ИЗМЕЂУ КРАЉЕВИНЕ СХС И РЕПУБЛИКЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ, Београд, 14. август 1920.”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 19. 06. 2017. 
  4. ^ Мучибабић, Далиборка. „Чешки дом у својој згради није свој на своме”. Politika Online. Приступљено 2021-06-14. 
  5. ^ а б „Билатерални односи са Чешком”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г. Приступљено 14. 02. 2015. 
  6. ^ Republika (2022-12-19). „ČEŠKA NEĆE STAVITI ZAHTEV KOSOVA ZA ČLANSTVO U EU U PROCEDURU! Dačić o najavama: Ta odluka neće imati konsenzus!”. Republika.rs | Srpski telegraf (на језику: српски). Приступљено 2022-12-19. 
  7. ^ а б Билатерални односи на страници Амбасаде Чешке републике у Београду (језик: српски) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2020), Приступљено 25. април 2020.
  8. ^ [1]Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Билатерални односи са Чешком, на страници Министарства спољњих послова Р. Србије (језик: српски), Приступљено 25. април 2020.
  9. ^ „Serbia Exports to Czech Republic”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 1. 1. 2022. 
  10. ^ „Serbia Imports from Czech Republic”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 1. 1. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]