Портал:Археологија/Изабрани март

Чичен Ица (шп. Chichén Itzá) је велико археолошко налазиште на Јукатану у Мексику из доба цивилизације Маја. УНЕСКО га је прогласио светском баштином, а 7. јула 2007. године проглашен је за једно од нових седам светских чуда.

Од средине класичног периода, тј од око 600. године Чичен Ица је била велики град, достигавши свој врхунац, након што су већ пропали центри Маја у централним низијама на југу.

Чичен Ица на језику Маја значи "На извору Ица (народа)". Јукатан није имао надземних река, а Чичен Ица је имала три велика природна извора са обиљем воде. То је омогућило да Чичен Ица постане природни центар за становништво. Често су бацали предмете као жртве тим изворима, а у очајним сушним временима бацале су се наводно и људске жртве.

Чичен Ица је била главни центар око 600. средином класичног Маја периода, али град достиже највећу моћ тек кад су пропали остали центри Маја на централним низијама на југу. До 987. толтечки краљ је стигао са војском из средишњег Мексика и Чичем Ица је постала главни град. Уметност и архитектура тога периода показују мешавину маја и толтечких стилова.

Дошло је до побуна и грађанског рата 1221., па Чичен Ица престаје бити центар, а власт над Јукатаном помера се у Мајапан...