Преводница Бездан
| Преводница Бездан | |
|---|---|
 Преводница - Фотографија настала 1904. године | |
| Опште информације | |
| Место | Бездан |
| Општина | Сомбор |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1856. |
Преводница Бездан се налази на Дунаву, територијано припада насељу Бездан општина Сомбор, у Западнобачком округу. Једна је од старих преводница подигнутих на каналима који су копани од средине 18. до средине 20. века. Преводница Бездан грађена је од 1854. до 1856. године.[1][2]
Историјат[уреди | уреди извор]
Канали који су копани од средине 18. до средине 20. века су: Бајски канал, Велики Бачки канал, Канал Сомбор-Оџаци, Канал Богојево-Бечеј, Канал Врбас-Бездан, Канал Бездан-Пригревица и Канал Дунав-Тиса-Дунав.[2] На њима су изграђене и постоје старе и нове преводнице. Улога преводнице је да преводи бродове са једног на други ниво воде.
Преводница на Дунаву[уреди | уреди извор]
Преводница повезује канал Врбас-Бездан са Дунавом.
Преводницу Бездан је пројектовао и изградио Михалик Јанош (1818-1892), царски грађевински управник. Радови су започети 1854. године а објекат је пуштен у рад 27. јуна 1856. године.[1]
Завршетак радова је било означено постављењем спомен-плоче на централном делу јужног зида коморе преводнице. Спомен-плоча је рад Геранди Антала и она се и данас тамо налази. [2]
Текст на плочи је написан на латинском, а у преводу значи:
" За време владавине цара Фрање Јосефа изграђена је ова преводница.“
Први је објекат у Европи где је примењено подводно бетонирање. За грађевински материјал при градњи преводнице користио се бетон, који се ручно мешао, а цемент је печен на лицу места, на обали Дунава. На самом градилишту је организована фабрика бетона. Бетонирање је трајало непрекидно дању и ноћу 90 дана.[2][1]
Јохан Михалик први је у Европи који је применио систем постављања темеља испод површине воде. Искључиво са најједноставнијим пумпама за воду које је имао на располагању. У то време приступио је градњи на начин на који нико до тада није учинио. Када је темељ био ископан, он није пумпао воду. Уместо тога, и основа и једна од комора су остале испод површине воде.
До тада се бетон у Европи користио само при зидању зграда, а подводна примена је била непозната. Стручњаци из целе Европе су пратили градњу преводнице а посебно енглески инжењери који су Михаликов пројекат сматрали неизводљивим и због тога су посебно пратили градњу преводнице.[3]
Преводница се састојала из три коморе, које су се могле затворити великим капијама од храстовине. Користио се онај пар који је одговарао водостају у моменту проласка пловила кроз преводницу. Крајем 19. века ове капије су замењене стабилнијим, отпорнијим на воду, гвозденим капијама.[2]При нормалном водостају каналом је била омогућена пловидба пловног објекта дужине до 62 метра, са газом до 2 метра.[3]
Преводница данас[уреди | уреди извор]
Преводница Бездан није била у употреби од 1995. године, већ је служила само за потребе одбране од великих вода Дунава. У време када је била направљена представљала је продор на пољу науке и технике тог времена.[1]
После скоро три деценије бродови могу поново да прођу кроз преводницу Бездан која је реконструисана у оквиру прекограничног пројекта BABEKAP. Пројекат у чијој је реализацији учестовао и "Покрајински Фонд Европски послови" поред привредног значаја има и безбедносни, јер су извршени радови обезбедили функционисање хидросистема у време високих водостаја и одбране од поплава.[4]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Преводница - Фотографија настала 1941. године
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Знаменитости”. Месна заједница Бездан. Приступљено 26. 11. 2020.
- ^ а б в г д „Преводница Бездан”. Гимназија Со - Горње Подунавље. Приступљено 26. 11. 2020.
- ^ а б Бала, Ференц (1984). Хроника Бездана до 1944. године. Бездан: Месна заједница Бездан. стр. 42.
- ^ „Бродови кроз преводницу Бездан после три деценије”. РТВ. Приступљено 27. 11. 2020.
