Радован Калабић
| Радован Калабић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1960. |
| Место рођења | Бијељина, ФНРЈ |
| Држављанство | Србија |
| Образовање | Филолошки факултет Универзитета у Београду |
| Професија | магистар књижевности |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | раније: Српска народна партија (2014–2018) Српски демократски покрет обнове (?–2010) Српски покрет обнове |
Радован Калабић (Бијељина, 1960) српски је магистар књижевности, историограф, новинар, публициста и политичар, члан Удружења књижевника Србије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1960. године у Бијељини. Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду и потом магистрирао 1987. године. Као студент магистарских студија је био стипендиста Андрићевог фонда.
Обављао је дужност директора и главног и одговорног уредника радија Индекс, као и часописа Видици, Новинарство и недељника Београдске новине. Објављивао је текстове у Студенту, Политици, Борби, Дуги...
За књигу Српска емиграција је 1994. године добио Награду Драгиша Кашиковић у области публицистике и тако се нашао у првој генерацији њених лауреата, коју су те године још чинили Петар Луковић, Вељко Радовић, др Слободан Симић и постхумно Радислава Дада Вујасиновић.
Један је од аутора филма Равногорци из 1993. године, заједно са Веселином Ђуретићем.
Члан је Удружења књижевника Србије[1] и председник жирија за доделу Награде „Јанко Веселиновић“ за историјски роман.[2][3][4]
Говорио је на бројним научним скуповима, конференцијама[5], предавањима и трибинама. Међу њима и у организацији Српске православне омладине Инзбрук, заједно са академиком Матијом Бећковићем.[6]
Политичка делатност[уреди | уреди извор]
Калабић је био члан Српског покрета обнове.[7] Напустио га је и придружио се Српском демократском покрету обнове Војислава Михаиловића.
Од 2004. до 2008. године је био председник Матице исељеника Србије. У то време је Награду Драгиша Кашиковић додељивала и Матица, па ју је тако Калабић доделио Марку С. Марковићу, подсекретару Верско-идеолошког одсека Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, доктору наука са Сорбоне.[8] Калабић је најзаслужнији за објаву Марковићевих дела у Србији.[9]
Један је од оснивача Српске народне партије и био њен потпредседник и члан Председништва. Иако није подржао процес рехабилитације Милана Недића, указао је да њему и Томи Максимовићу треба бити захвалан на пријем десетина хиљада избеглица из НДХ.[10] Странку је напустио у 9. августа 2018. године.[11]
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда Драгиша Кашиковић у области публицистике (1994);
- Почасна плакета Српске православне омладине Инзбрук (2014).
Библиографија[уреди | уреди извор]
Монографије[уреди | уреди извор]
- Књига о Калабићу: мистерија, пропаганда и истина. . Београд. 1991. ISBN 86-7627-004-X.;
- Равногорска историја, Евро, Београд 1992;
- Српска емиграција : прилози за историју српског исељеништва (1830-1992), Београд 1993. (прво издање);
- Српска емиграција : прилози за историју српског исељеништва (1830-1992), Београд 1995. (друго издање);
- Споменица Дражи (1946-1996), Српско удружење "Равна Гора", Београд 1995;
- После бродолома, Скупштина града Београда - Секретаријат за информисање, Београд 2000;
- Српска емиграција : прилози за историју српског исељеништва (1830-1992), Београд 2001. (треће допуњено издање);
- Српска емиграција : прилози за историју српског исељеништва (1830-1992), Београд 2004. (четврто допуњено издање);
- Прометеј XX века Звонка Павличића, 2004;
- Равногорски венац, Српски демократски покрет обнове, Београд 2007;
- Песак и брашно, камен и крст, Србски самиздат, 2009;
- Грофовска времена: уз Успомене балканског дипломате, од грофа Чедомиља Мијатовића. . Београд. 2009. ISBN 978-86-903027-1-0.;
- Дража и Тито као антиподи, Потомци ратника 1912-1920 - Равногорско гибање Словеније "Урош Шуштерчич, војвода Триглавски". 2012. ISBN 978-86-903027-5-8.;
- Равногорски венац Субјел. . Београд. 2012. ISBN 978-86-903027-4-1.;
- Милован Миловановић Балачко. . Београд. 2012. ISBN 978-86-903027-3-4.;
- Под прекорним погледом историје, књига прва, Београд. 2013. ISBN 978-86-903027-2-7.;
- Под прекорним погледом историје, књига друга, Београд. 2013. ISBN 978-86-903027-6-5.;
- Грофовска времена, Графопринт, Београд. 2015. ISBN 978-86-903027-1-0.;
- Под прекорним погледом историје, књига трећа, Београд. 2019. ISBN 978-86-81234-00-6.;
Чланци[уреди | уреди извор]
- Кинески акварел, Видици: лист за књижевност и културу, год. 35, бр. 251/252, 1987, стр. 190-199;
- Румунија и хипербореја - дневнички снимци распуштених асоцијација, Видици: лист за књижевност и културу, бр. 261/262(1/2), 1989, стр. 181-190;
- Омладинска штампа данас, Novinarstvo, год. 27, бр. 1, 1991, стр. 70-74;
- Сетни епилог једне дионизијске свечаности, Видици: лист за књижевност и културу, 1991, стр. 139-174;
- Ратко Божовић: Извештај из луднице, Књижевне новине, Савез књижевника Југославије, Никшић 1993;
- Пупин организује верски живот у Америци, Теслиана = Tesliana, Електротехничка школа "Никола Тесла", Београд 1995;
Приређивања[уреди | уреди извор]
- Споменица Милану Цвјетићанину, команданту Босанског корпуса "Гаврило Принцип" ДЧД: 1963-2013, Организација српских четника „Равна гора“. ISBN 978-86-903027-7-2;[12]
Предговори[уреди | уреди извор]
- Миро Микетић, Кроз пакао и натраг. . Београд. 2014. ISBN 978-86-89947-00-7.;
- Александар Дикић, Хрестоматија српског страдања. 2016. ISBN 978-86-6431-027-7.;
- Марко С. Марковић, Корени српског бића. . Београд. 2016. ISBN 978-86-87091-04-7.;
- Марко С. Марковић, Пола века српске голготе: (1941-1991), Српска народна одбрана у Америци, Чикаго. 2021. ISBN 978-86-89947-01-4..
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Списак чланова УКС” (PDF). Удружење књижевника Србије. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 05. 2021. г. Приступљено 26. 05. 2021.
- ^ „Награде и признања”. Удружење књижевника Србије. Архивирано из оригинала 02. 01. 2023. г. Приступљено 26. 05. 2021.
- ^ „Николи Моравчевићу награда "Јанко Веселиновић"”. Радио телевизија Србије. 3. новембар 2016.
- ^ „Уручена награда "Јанко Веселиновић" за историјски роман”. Радио телевизија Војводине. 15. децембар 2017.
- ^ „НАТО лов у мутном”. Печат. 1. јун 2018.
- ^ „Matija Bećković i Radovan Kalabić oduševili dijasporu”. Kurir. 04. 06. 2014.
- ^ Nikolić, Zoran (26. avgust 2000). „Vojislav Mihailović – Od Topole pa do Ravne gore”. Vreme. 503. Архивирано из оригинала 06. 01. 2010. г. Приступљено 26. 05. 2021.
- ^ „Др Марко С. Марковић (1924-2012): Српски Иван Иљин (2)”. Нови стандард. 28. 03. 2016.
- ^ „Марко С. Марковић о Француској и Србима”. Нови стандард. 30. 12. 2018.
- ^ „И српска десница против рехабилитације Недића”. Политика. 01. 02. 2016.
- ^ „Радован Калабић: Зашто напуштам СНП”. 11. август 2018.
- ^ Споменица Милану Цвјетићанину, команданту Босанског корпуса "Гаврило Принцип" ДЧД: 1963-2013. Београд: Организација српских четника "Равна гора". 2013. ISBN 978-86-903027-7-2.