Разговор о Википедији:Гласање/Предлог/Смернице за правовикипис/Текст предлога

---

Ако постоји и укорењена а неправилна транскрипција која није забележена као изузетак нигде у стручној литератури

Ко ће одлучити да је нека транскрипција укорењена, а неправилна (у случају да "није забележена у стручној литератури")? Већ је неколико пута речено да су изузеци и укорењене транскрипције само оне које су наведене у литератури са списка (Правопис, Прћић, Клајн ...), односно, ако нису забележене у наведеној литератури, онда нису ни укорењене ни изузеци. Не мислите ваљда да би се неко овде усудио да сам одређује шта је укорењено или не )рацимо, на основу броја погодака на Гуглу, на основу броја транскрибованих ликова у атласима и енциклопедијама итд.).

--Sly-ah (разговор) 10:46, 22. јун 2009. (CEST)

Tu sam mislila prvenstveno na transkripcije koje se obilato koriste u svakodnevnom govoru a prema pravilima transkripcije su nepravilne, i koje su ovde neborjeno puta pokušavane da se proture kao bolje rešenje, samo zato što "tako svi kažu". Naravno da tu nisam mislila da sami odlučujemo šta je ukorenjeno i šta je izuzetak. Osim toga, lepo piše: ako ih nema u literaturi, nisu izuzeci i transkribuju se prema važećim pravilima. Ako misliš da nije dobro forumulisano, reci pa da ispravimo. --Јагода испеци па реци 10:55, 22. јун 2009. (CEST)

---

Ма хтео сам рећи да ми на Википедији не смемо да користимо термине "укорењена" или "уобичајена" транскрипција ако та транскрипција као таква није означена у стручној литератури. Чак и оно "транскрипција која се обилато користи у свакодневном говору" је једна врста оригиналног истраживања па чак и ако ту "обилатост" аргументујемо бројем погодака на Гуглу (за што се неки залажу), бројем "погодака" у географским атласима или бројем одредница у енциклопедијама.

Дакле, мислим да би требало "ако се неки транскрибовани облик јавља и користи се у свакодневном говору, а у стручној литератури није наведен као укорењен и као изузетак од транскрипционих правила ..."

Одмах да предложим и правило да редактор текста, када уради измену везану за транскрипцију, НИЈЕ дужан да тачно наводи аутора, назив дела, издавача и тачну страницу на којој се налази аргумент за измену уколико се као референца користи један од три првонаведена приручника са списка. Ово је због штедње и времена и живаца, а и зарад спречавања иживљавања на аутору измена којем су склони разни ликови на Википедији. На тај начин би измена са коментаром Правилно или По Правопису или По Прћићу била сасвим легитимна, а свако онај ко жели да сазна више о том проблему може да консултује наведену литературу. Правопис из 2002 већ је окачен на Интернету, Клајнов РЈН такође, а ја ћу се лично потрудити да скенирам и окачим комплетне Прћићеве књижице, па ће тако Неверне Томе имати прилику да СТВАРНО провере тачност тражених података. Такође предлажем и правило да аутор измене НИЈЕ дужан да објашњава шта је аутор хтео рећи у својој књизи и ЗАШТО је Твртко Прћић одредио да се један глас преноси овако, а други онако, односно, другим речима, ако неког интересује зашто је по Правопису Инзбрук, а не Инсбрук, нека се изволи обратити ауторима Правописа или Одбору за стандардизацију. Верујте ми, уштеда времена и живаца би била огромна.

--Sly-ah (разговор) 12:00, 22. јун 2009. (CEST)

Поправила сам. Мислим да је сад добро. Осим тога, у уводном делу наслова Транскрипција, такође постоји и објашњење шта се сматра под изузетком од транскрипционих правила. То што кажеш да не треба да се објашњава до у детаље, пише у првој тачки. Ако мислиш да га треба проширити и допунити, реци.--Јагода испеци па реци 12:49, 22. јун 2009. (CEST)