Репрезентација Чешке у хокеју на леду
| Чешка Република | |||
| |||
| Савез | Хокејашки савез Чешке Републике | ||
|---|---|---|---|
| Селектор |  Радим Рулик
| ||
| Највише наступа | Давид Виборни (218) | ||
| Најбољи стрелац | Мартин Прохаска (61) | ||
| Највише поена | Давид Виборни (147) | ||
| ИИХФ шифра | CZE | ||
| ИИХФ ранг | 8 (2023) | ||
| Највиши ИИХФ ранг | 2 (2006) | ||
| Најнижи ИИХФ ранг | 6 (2023) | ||
| |||
| Прва међународна утакмица | |||
 Чешка Република 6:1 Русија  (Стокхолм, Шведска; 11. фебруар 1993) | |||
| Највећа победа | |||
Чешка Република 11:0 Италија  Хановер Немачка; 6. мај 2001) | |||
| Највећи пораз | |||
 Финска 7:0 Чешка Република (Стокхолм, Шведска; 11. фебруар 2012) | |||
| Светско првенство | |||
| Учешћа | 31 (први пут 1993) | ||
| Најбољи резултат | 1. (1996,1999,2000,2001,2005,2010) | ||
| Олимпијске игре | |||
| Учешћа | 8 (први пут 1994) | ||
| Најбољи резултат | 1. (1998) | ||
Хокејашка репрезентација Чешке Републике је хокејашки тим Чешке републике и под контролом је Хокејашког савеза Чешке Републике. Репрезентација се међународно такмичи од 1993. године.
Хокејашка репрезентација Чешке је шест пута била светски првак. Првенство је освајала 1996, 1999, 2000, 2001, 2005. и 2010. године. Са Олимпијских игара имају освојено злато 1998. године и бронзу 2006. године.
Историја[уреди | уреди извор]
У јануару 1993. године, Чехословачка је подељена на Чешку и Словачку. ИИХФ је признао Чешку као наследника Чехословачке и задржао је у највишој дивизији. Премијерну утакмицу Чешка је одиграла у Стокхолму против репрезентације Русије, 11. фебрара 1993. године и победила 6:1. На Светском првенству 1993. Чешка је освојила своју прву медаљу (бронзану) као независна нација. Од 1996. до 2001.године, Чешка је освојила шест медаља узастопно, од чега три златне медаље у периоду између 1999. и 2001. године.[1][2] Били су фаворити и 2002. године, али их је Русија елиминисала у четвртфиналу.
Иако је Канада пре турнира важила за главног фаворита за злато на Олимпијским играма 1998., у полуфиналу су изгубили од Чешке са 2:1, а потом у утакмици за бронзу и од Финске са 3:2.[3] Предвођена Домиником Хашеком на голу, селекција Чешке је у финалу са 1:0 победила изабрани тим Русије и дошла до прве златне хокејашке олимпијске медаље у историји.[4]
Пошто по истеку постојећег уговора У НХЛ-у није постигнут нови договор између управе лиге и синдиката играча, 15. септембра 2004. проглашен је локаут од стране играча, а све утакмице су одложене, а затим и отказане.[5] То је условило да на Светском првенству 2005. године било више врхунских играча него иначе. Првенство је освојила Чешка победом над Канадом.[6]
На Олимпијским играма 2006. године Чеси су освојили бронзану медаљу победом над Русијом, а исте године на Светско првенству Чешка је у финалу поражена од Шведске.[7]
У Немачкој је одржано Светско првенство 2010. године. Чешка је освојила златну медаљу и спречила Русију да освоји трећу златну медаљу у низу.[8] Светско првенство 2011. одржано је у Словачкој у градовима Братислава и Кошице. Финска је освојила другу златну медаљу када је у финалу победила Шведску са 6:1. Чешка је освојила бронзану медаљу.[9] Исти резултат је поновљен следеће године када је Чешка у мечу за 3. место била боља од Финске.
На Светском првенству 2022. Чешка је освојила бронзану медаљу победом над Сједињеним Америчким Државама.[10]
Највише наступа имао је Давид Виборни, који је одиграо 218 мечева за репрезентацију. Исти играч био је и најефикаснији играч са укупно 147 поена. Највише голова постигао је Мартин Прохаска (61).
Олимпијске игре[уреди | уреди извор]
- 1994. – 5. место
- 1998. – 1. место
- 2002. – 4. место
- 2006. – 3. место
- 2010. – 7. место
- 2014. – 6. место
- 2018. – 4. место
- 2022. – 9. место
Светско првенство[уреди | уреди извор]
|
|
Види још[уреди | уреди извор]
- Светско првенство у хокеју на леду
- Светско првенство у хокеју на леду - Дивизија I
- Светско првенство у хокеју на леду - Дивизија II
- Светско првенство у хокеју на леду - Дивизија III
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #10–Czech Republic wins first "open" Olympics”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 11. 3. 2009.
- ^ Szemberg, Szymon; Podnieks, Andrew (2008). „Story #64–Moravec's OT winner cements Czech dominance”. International Ice Hockey Federation. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 11. 3. 2009.
- ^ Podnieks and Szemberg 2008, Story #12–Hasek thwarts all five Canadian gunners in epic shootout.
- ^ Podnieks and Szemberg 2008, Story #10–Czech Republic wins first "open" Olympics.
- ^ „IIHF not giving up on NHLers in Turin”. The Sports Network. The Canadian Press. 3. 1. 2005. Архивирано из оригинала 3. 9. 2009. г. Приступљено 8. 3. 2009.
- ^ Marrapese-Burrell, Nancy (16. 5. 2005). „Canada checks out Czechs derail three-peat try”. Boston Globe. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 11. 3. 2009.
- ^ „Sweden Wins World Hockey Title”
. The New York Times. Associated Press. 22. 5. 2006. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 11. 3. 2009.
- ^ „WHC: Czechs upset Russia for gold; Sweden takes bronze”. The Sports Network. Associated Press. 23. 5. 2010. Архивирано из оригинала 26. 5. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2010.
- ^ „Finland defeats Sweden for gold at World Hockey Championship”. The Sports Network. Associated Press. 15. 5. 2011. Архивирано из оригинала 18. 5. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2011.
- ^ „Ice Hockey World Cup 2022 suffers from low attendance”. eprimefeed.com. 9. 6. 2022. Архивирано из оригинала 16. 05. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2022.
