Ритешић

Координате: 44° 52′ 30″ С; 18° 03′ 36″ И / 44.8751185° С; 18.0600304° И / 44.8751185; 18.0600304
С Википедије, слободне енциклопедије
Ритешић
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадДобој
Становништво
 — 2013.Пад 337
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 30″ С; 18° 03′ 36″ И / 44.8751185° С; 18.0600304° И / 44.8751185; 18.0600304
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина198 m
Ритешић на карти Босне и Херцеговине
Ритешић
Ритешић
Ритешић на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број053

Ритешић је насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 337 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се у брдовитом окружењу, на путу између Добоја и Дервенте. Подједнако је удаљен од Добоја, Модриче и Дервенте.[1] Кроз Ритешић протиче ријека Величанка која се улива у ријеку Босну. Неки од засеока у Ритешићу су: Дујаковићи, Гајићи, Џабићи, Ђекићи, Рељићи итд.[1]

Назив[уреди | уреди извор]

Ритешић је према предању добио назив од ријечи „ритови“.[1] Налази се у долини ријеке Босне која се у прошлости често изливала и мијењала ток остављајући за собом ритове по којима је насеље добило име.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Археолошки налази из жељезног доба чувају се у Музеју у Добоју. Из тог истраживања издваја се шљем.

Шљем нађен у Ритешићу

На подручју насеља се налази мањи макени обелиск, односно надгробни споменик на коме је уцртан крст.[1] Споменик носи назив „Тараков споменик“, и сматра се да обиљежава гроб првог досељеника породице Стојчиновић.[1] Породица Стојчиновић је једно вријеме носила презиме Тубаковић, а касније вратила Стојчиновић.[1]

Становници насеља су учествовали у Поп-Јовичиној буни 1834.[1]

Култура[уреди | уреди извор]

У насељу се према подацима из 2011. завршава изградња три храма Српске православне цркве, од чега један манастир и двије цркве.[1]

Манастир Ритешић[уреди | уреди извор]

Манастир Ритешић који се гради добровољним прилозима је посвећен Светој Матрони Московској.[1] Централни храм је посвећен рођењу Светог Јована Крститеља, а друга црква је посвећена Светом Василију Великом.[1]

Храм Светог Василија Великог[уреди | уреди извор]

Храм посвећен Светом Василију Великом је породична задужбина хаџи Ђорђа Дујаковића.[1] Црква је подигнута за покој душе његовог брата Војина Дујаковића који је погинуо као припадник Војске Републике Српске.[1] Сам храм је обложен каменом који је сакупљан са разних православних светих мјеста, а између осталог и донесен из Свете земље и Свете горе.[1]

Образовање[уреди | уреди извор]

У Ритешићу је постојала подручна основна школа „Владо Шупут“ Мајевац која је 1981. затворена.[1] Ову школу су између осталих похађале и Јованка Стојчиновић Николић и Јадранка Стојаковић.[1]

Привреда[уреди | уреди извор]

У Ритешићу је земља изузетно плодна, па у њему и околини успијевају многе пољопривредне културе. Од житарица најбоље успијевају пшеница и кукуруз. Од воћа се највише гаје јабука, шљива, крушка, рибизла, бостан. А од поврћа тиква, грашак, боранија, пасуљ. Развијено је и сточарство, а узгајају се свиње и краве. Такође се гаји и живина.

Краљевско село Котроманићево[уреди | уреди извор]

У насељу је Краљевско село Котроманићево.[1] Етно-село је заједнички подухват удружења грађана за развој сеоског туризма Републике Српске „Огњиште“ из Ритешића и мјесне заједнице Ритешић.[1]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Налази се између два магистрална пута, ДобојМодрича и Добој — Брод.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

До 1992. године у Ритешићу је живело 584 становника. Након 1992. године једва да број становника досеже 300. Према подацима из 2011, у насељу постоји 200 домаћинстава.[1] Становници се називају Ритечани.[1]

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 326 423 493 579 710
Хрвати 11 148 209 259 269
Југословени 12 41
Црногорци 1
Мађари 1
Македонци 1
Муслимани 1
остали и непознато 1 1
Укупно 337 584 744 840 981
Демографија[2]
Година Становника
1961. 981
1971. 840
1981. 744
1991. 584
2013. 337

Презимена[уреди | уреди извор]

Најзаступљенија презимена су:

  • Стојчиновић[1]
  • Старчевић[1]
  • Николић[1]
  • Ђукић[1]
  • Стојаковић[1]
  • Дујаковић[1]
  • Ђекић[1]
  • Куртиновић[1]
  • Брестовац[1]
  • Јовичић[1]
  • Драгољевић[1]
  • Поповић[1]
  • Зец
  • Ђурић[1]

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг „Огњишта: Ритешић”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 11. 2011. Приступљено 21. 11. 2011. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]