Ружа (лист)
 Ружа, број 43, 1866. година | |
| Тип | шаљиви сатирични часопис |
|---|---|
| Формат | 32 cm |
| Власник | Михајло Ћелешевић |
| Главни уредник | Михајло Ћелешевић |
| Оснивање | 1865. |
| Језик | славеносербски, српски |
| Укидање | 1872. |
| Седиште | Београд |
РУЖА : шальиво-сатиричный забавный листъ је хумористички часопис који је излазио у Београду од 1865. до 1872. године. Уредник је био Михајло Ћелешевић.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Ружа је био лист окарактерисан као шаљиви, сатирични и забавни лист. Јован Јовановић Змај је алудирао у свом листу Жижа да су Враголан, Видов дан, Српски народ и Ружа листови који су поткупљени, односно наклоњени влади. То је и разлог зашто Ружа није смела да развије оштрију сатиру. Нападала је социјалистички оријентисане листове: Раденик, Враголан и Решето.[2] Лист је излазио у време кад је Србија била полицијска земља, тако да су могли да излазе само званични и полузванични листови. Уредник Руже био је секретар Министарства финансија. Користио је лист да напада све оне који су му стајали на путу његовој каријери успешног чиновника. Нападао је чиновнике, али и неке министре. Додворавао се кнезу Михаилу, а касније и намесницима (намесник Блазнавац). Ружу су штитили и Јован Ристић и Радивоје Милојковић.[3] У листу су објављивали песме и Ђорђе Малетић и Матија Бан. Објављивао је песме и уредник Михајло Ћелешевић. Ту поезију су многи исмевали, а лист и директно нападали. Нарочито се међу њима истицао Јован Јовановић Змај.[4] Ђура Јакшић је називао Ружу матором блебетушом.[5]
Србска жеља[уреди | уреди извор]
Коста Христић, син државника Николе Христића, је смислио да са Лазом Лазаревићем да оконча излажење Руже. Написали су песму о скором ослобођењу, али су почетна слова песме давала акростих који је уредника листа извргавао руглу.[6][3][4] После објављивања песме, јавност се изругивала Ћелешевићу, али је Ружа опстала још једну годину.[3]
Карикатуре[уреди | уреди извор]
Упркос исмевању публикованих песама и самог листа, Ружа има заслуга за нашу шаљиву периодику. Објављиване су карикатуре које су по замисли уредника Михајла Ћелешевића цртали бечки карикатуристи.[4] Бечки ксилографи и илустратори су цртали карикатуре, а после резали дрворезе.[3]
Однос према Вуковој реформи језика[уреди | уреди извор]
Уредник Руже се дуго одупирао реформи језика Вука Караџића. Године 1871. Михајло Ћелешевић је прихватио нови правопис.[4]
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Лист је излазио недељно.[1] Од 1871. године је излазио 48 пута за годину дана.[2] Последњи број изашао је 19. јуна 1872. године.[1]
Тематика[уреди | уреди извор]
- Шаљиве вести
- Поезија
- Шаљиви текстови са примесом сатире
- Огласи
- Карикатуре
Рубрике[уреди | уреди извор]
Рубрика Београдске вести је била редовна и у њој су наизменично објављиване озбиљне и шаљиве вести. Због објављивања оштрих сатиричних речи по питању чистоће клупа на Калемегдану[7], као и мрачних делова Калемегдана,[8] као и оних са јасном или прикривеном политичком поруком уредник није имао никаквих проблема.[3]
- Београдске вести
Сарадници[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Ружа, број 11, 1871. -
Београдске новости у Ружи, број 11, страна 44, 1871. -
Ружа, број 21, 1871. -
Ружа, број 23, страна 92, 1871. -
Ружа, број 20-21, 1872.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в РУЖА : шальиво-сатиричный забавный листъ / одговорний учредникъ и издаваоцъ Мияило Ђ. Ћелешевићъ. - Год. 1, бр. 1 (1865)-год. 8, бр. 23 (19. јун 1872). - Београд : Мияило Ђ. Ћелешевићъ, 1865-1872 (Београд : Правительствена кньигопечатня). - 32 cm
- ^ а б Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 70. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ а б в г д Рошуљ, Жарко (2010). Час описа часописа IV. Српска шаљива периодика : (1850-1870). Нови Сад, Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 158—175.
- ^ а б в г Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII. Лексикон српске шаљиве периодике: 1830-1918. Нови Сад, Београд: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 122—123.
- ^ Скерлић, Јован (1911). Историјски преглед српске штампе : 1791-1911. Београд: Српско новинарско удружење. стр. 51.
- ^ Србска жеља. - У: Ружа, број 21, страна 82, 1871.
- ^ „Београдске вести”. Ружа. 23: 92. 1971.
- ^ „Београдске вести”. Ружа. 12: 48. 1971.
