Пређи на садржај

Стари надгробни споменици у Бољковцима

С Википедије, слободне енциклопедије
Стари надгробни споменици у Бољковцима
Стари део бољковачког гробља.
Опште информације
МестоБољковци
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Стари надгробни споменици у Бољковцима (Општина Горњи Милановац) представљају значајан извор података за проучавање генезе становништва Бољковаца, као и типолошких и стилских одредница сеоских надгробних споменика рудничко-таковског краја у 19. и првој половини 20. века.

Бољковци[уреди | уреди извор]

Једно од већих села у горњомилановачкој општини. Налази се на ободу северног дела општине и граничи са Горњим Бранетићима, Ручићима, Кривом Реком и Угриновцима, као и љишким селима Штавица и Лалинци.[1] Преко Бољковаца, дуж тока реке Драгобиљице, пролази деоница Ауто-пута А2.

Бољковци се први пут помињу у турским пописима из 16. века. Поред староседелачког, од половине 18. века становништво сачињавају досељеници из Старог Влаха, Херцеговине и Црне Горе. Поједине фамилије насељавале су крчевине одвојене мањим шумским комплексима.[2] Главни засеоци су: варошица, Чвортановци, Проструга, Ракитовац и Буковача. У варошици је 1864. године подигнута Црква Светог Николе.[1] Сеоска слава је Пренос моштију св. Николе.[1]

Сеоско гробље[уреди | уреди извор]

У Бољковцима постоји једно сеоско гробље на брегу изнад цркве.[3] Подељено је на стари и нови део. Најстарији надгробници су у облику усправних или положених каменова аморфног облика.[4] Највећи број споменика из 19. и с почетка 20. века има облик крста или стуба, са каменом покривком, или без ње.[4] У појединим случајевима споменици су боље обрађени, што сведочи о економском статусу одређених фамилија. Старији споменици у највећем броју су клесани сивог крупнозрног конгломерата из оближњег доњобранетићског мајдана Врановица. Овај камен пун облутака "пршти" при обради, није погодан за финије урезе и временом оставља ружне "ожиљке" на површини споменика.[5]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  2. ^ Качер : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник. 2010. ISBN 978-86-519-0754-1. 
  3. ^ Мишковић, Јован (2007). Опис Рудничког округа / Јован Мишковић ; приредио и поговор написао Борисав Челиковић. Горњи Милановац: Општина. ISBN 978-86-86351-01-2. 
  4. ^ а б Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  5. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Мишковић, Јован (2007). Опис Рудничког округа / Јован Мишковић ; приредио и поговор написао Борисав Челиковић. Горњи Милановац: Општина. ISBN 978-86-86351-01-2. 
  • Качер : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник. 2010. ISBN 978-86-519-0754-1. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Мишковић, Јован (2007). Опис Рудничког округа / Јован Мишковић ; приредио и поговор написао Борисав Челиковић. Горњи Милановац: Општина. ISBN 978-86-86351-01-2. </ref>
  • Качер: насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник Београд, САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0754-1. 
  • Вучићевић, др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]