Туризам на Кипру

С Википедије, слободне енциклопедије
Грчка стена где легенда каже да је Афродита, грчка богиња љубави, изронила из мора.
Кањон Авакас у Акамасу.
Плажа Протарас лети.
Пешчане плаже често се користе као станишта зелених морских корњача.

Туризам на Кипру заузима доминантан положај у економији земље[1][2] и током година је значајно утицао на његову културу и мултикултурни развој.[3][4] Године 2006. туристичка индустрија чинила је 10,7% БДП-а земље, а укупна запосленост у туристичкој индустрији процењена је на 113.000 радних места.[5] Са уобичајеним минимумом од око четири милиона туристичких долазака годишње[6] то је 40. најпопуларнија дестинација на свету[7][8] и шеста најпопуларнија дестинација по становнику локалног становништва.[9] Кипар је пуноправни члан Светске туристичке организације од 1975.[10]

Историја[уреди | уреди извор]

Вароша је некада била једна од најпопуларнијих дестинација на свету, коју су посећивале холивудске звезде попут Мерилин Монро, све до турске инвазије Кипра 1974. Сада је напуштен и већину чувају наоружане трупе.[11]

Доласци по земљама[уреди | уреди извор]

Грчка стена (позадина) са Сараценском у првом плану.
Плажа Аја Текла.

Већина туриста долази из других делова Европе. Преко 80% посетилаца долази из северне, западне и источне Европе, а британски туристи су и даље најбројнији. Томе доприноси неколико фактора, укључујући широко говорени енглески језик, као и историја Британског Кипра и присуство британских војних база у Акротирију и Декелију. Смањење Светске економске кризе се одражавала падом туриста, истичући прекомерно ослањање кипарске туристичке индустрије на једно тржиште. У току су напори да се повећају доласци из других земаља.[12] У складу са савременим геополитичким кретањима, руски туристи постали су друга највећа група крајем 2000-их и од тада се нагло повећава.[13][14][15]

Укупан број туриста за сезону 2018. износио је 3,93 милиона. Већина посетилаца који су краткорочно долазили били су из следећих земаља:[16]

Ранк Држава 2016 2017 2018
1  Уједињено Краљевство 1.157.978 Раст 1.253.839 Раст 1.327.805
2  Русија 781.634 Раст 824494 Пад 783.631
3  Израел 148.739 Раст 261.966 Пад 232.561
4  Њемачка 124.030 Раст 188.826 Раст 189.200
5  Грчка 160.254 Раст 169.712 Раст 186.370
6  Шведска 115.019 Раст 136.725 Раст 153.769
7  Пољска 42.683 Раст 56.665 Раст 89.508
8  Швајцарска (укључујући Лихтенштајн) 46.602 Раст 57.540 Раст 74.216
9  Украјина 62.292 Пад 48.190 Раст 69.619
10  Румунија 28.741 Раст 49.304 Раст 66.969

Конкурентност[уреди | уреди извор]

Према извештају Светског економског форума 2013. кипарска туристичка индустрија заузима 29. место у свету. У погледу туристичке инфраструктуре, Кипар је у односу на туристичку индустрију на првом месту у свету[17] уз неке од најпопуларнијих[18] и најчистијих плажа у Европи.[19] То се одражава на сезонску расподелу долазака туриста са несразмерним бројем током летњих месеци.[20] Док већина источних одмаралишта попут Протараса и Аја Напе привлачи већину острвских туриста током марта до новембра, запад острва остаје отворен за туризам промоцијом кипарске историјске културе и специјализованих спортова попут голфа и пењања.

Инвестиције[уреди | уреди извор]

Извештај Светског савета за путовања и туризам 2016. описује да је укупно улагање у индустрију 2015. износио 273,7 милиона евра, или 14,0% од укупних инвестиција. Предвиђао се раст од 5,3% 2016. и 2,9% годишње током наредних десет година на 384,6 милиона евра 2026.[21]

Плаве заставе[уреди | уреди извор]

Према најновијем извештају KPMG, Кипар има најгушћу концентрацију плажа са плавом заставом, од којих су највише на источном делу и највише плавих застава по глави становника на свету.[22]

Језик и услуга[уреди | уреди извор]

Енглески језик је универзални, јер острво има међународну перспективу.[23] Руски језик се такође говори у туристичкој индустрији.[24] Грчки и турски језик су и даље главни језици којима говоре грчко-кипарска и турско-кипарска заједница.[25]

Особље и образовање[уреди | уреди извор]

Еуростат је 2012. известио да је Кипар најобразованија земља у Европи после Ирске, пошто 49,9% становника Кипра има дипломе.[26] Године 2013. само су три државе чланице Европске уније уложиле више јавних средстава у образовање од Кипра, мерено уделом у БДП-у (6,5% у поређењу са 5,0% просека Европске уније).[27]

Кипарска туристичка организација[уреди | уреди извор]

Кипарска туристичка организација била је полу владина организација задужена за надзор индустријске праксе и промоцију острва као туристичке дестинације у иностранству. Године 2007. туристичка организација је потрошила пријављених двадесет милиона евра на промоцију.[28] Године 2019. туристичка организација је замењена владиним министарством, замеником министарства туризма, које је преузело имовину и одговорности туристичке организације.[29]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Cyprus Travel & Tourism - Climbing to new heights.” (PDF). Accenture. World Travel and Tourism Council. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 2. 2012. г. Приступљено 2007-03-02. 
  2. ^ „Cyprus Profile: Cruising to Growth”. www.cyprusprofile.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  3. ^ Ayres, Ron (2000-01-01). „Tourism as a passport to development in small states: reflections on Cyprus”. International Journal of Social Economics. 27 (2): 114—133. ISSN 0306-8293. doi:10.1108/03068290010308992. 
  4. ^ „Opening the vault of tourism in Cyprus” (PDF). PwC Cyprus team. јул 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 08. 2016. г. Приступљено 17. 05. 2021. 
  5. ^ „Cyprus – Tourism – Asppen Overseas” (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  6. ^ „Historic number of tourist arrivals in 2018 with 3.93m visitors”. 2019-01-17. 
  7. ^ „Moody's: Cypriot banks benefit from strong tourism in 2016”. www.cna.org.cy. Приступљено 2020-11-09. 
  8. ^ Christou, Jean. „CTO eyes nearly three million tourists in 2016 | Cyprus Mail”. Cyprus mail (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  9. ^ „Economy Statistics - Tourist arrivals (per capita) (most recent) by country”. Nationmaster. Приступљено 2010-01-29. 
  10. ^ „UNWTO member states”. World Tourism Organization (UNWTO). Архивирано из оригинала 2006-06-20. г. Приступљено 2007-03-02. 
  11. ^ shalw (2020-07-31). „The abandoned town in Cyprus where celebrities used to frolic”. Sound Health and Lasting Wealth (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  12. ^ „Cyprus taps new markets amid decline in tourist arrivals”. Xinhua. 23. 3. 2009. Приступљено 2009-03-23. 
  13. ^ „SigmaLive: Russian tourism: Cyprus and Greece in top choices”. www.sigmalive.com. Приступљено 2020-11-09. 
  14. ^ „Russian Tourism: Increase in Demand for Holidays in Cyprus and Greece”. www.goldnews.com.cy. Архивирано из оригинала 03. 01. 2020. г. Приступљено 2020-11-09. 
  15. ^ „Why do Russians choose Cyprus? | Cyprus Inorm | Cyprus inform”. www.kiprinform.com. Приступљено 2020-11-09. 
  16. ^ „Statistical Service - Services - Tourism - Key Figures”. www.mof.gov.cy. Приступљено 2020-11-09. 
  17. ^ „Travel and Tourism Competitiveness Index”. World Economic Forum. 2011. Приступљено 2011-06-01. 
  18. ^ „Revealed: Europe's best beach getaways”. The Independent. London. 2011-04-05. 
  19. ^ „EU bathing water continues to improve, says report”. BBC News. 2013-05-21. 
  20. ^ „Cyprus Tourism GP Citizenship”. www.gp-citizenship.com. Приступљено 2020-11-09. 
  21. ^ „World Travel and Tourism Council: Travel & Tourism - Economic Impact 2016 Cyprus. Documents download module”. ec.europa.eu. Приступљено 2020-11-09. 
  22. ^ „Insights - KPMG Cyprus”. KPMG (на језику: енглески). 2020-11-04. Приступљено 2020-11-09. 
  23. ^ „Cyprus: Important Phrases - Tripadvisor”. www.tripadvisor.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  24. ^ „The Cypriot language | Cyprus Inorm | Cyprus inform”. www.kiprinform.com. Приступљено 2020-11-09. 
  25. ^ Hadjioannou, Xenia; Tsiplakou, Stavroula; Kappler, with a contribution by Matthias (2011-11-01). „Language policy and language planning in Cyprus”. Current Issues in Language Planning. 12 (4): 503—569. ISSN 1466-4208. doi:10.1080/14664208.2011.629113.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  26. ^ „Ireland the most educated country in EU, says Eurostat”. University World News. Приступљено 2020-11-09. 
  27. ^ „Education and Training”. Education and Training - European Commission (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-09. 
  28. ^ „Cyprus to spend a mere EUR 20 mln to promote tourism in 2008”. Financial Mirror. 2007-08-17. Архивирано из оригинала 2007-09-28. г. Приступљено 2007-08-19. 
  29. ^ „how many tourists visited cyprus in 2019”. www.calcautomacao.com.br. Приступљено 2020-11-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Туризам на Кипру на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_на_Кипру&oldid=27027969”