Хронологија ФНРЈ и КПЈ фебруар 1947.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току фебруара месеца 1947. године.

← јануар · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1947. године · март →

1. фебруар[уреди | уреди извор]

У оквиру Ослободилачког фронта за словеначку Корушку основан је Савез словеначких исељеника (словен. Zveza slovenačkih iseljenka), организација која је окупљала Корушке Словенце исељене током Другог светског рата. У првом периоду британске окупационе власти и Аустријанци нису признавали овај Савез, а легално деловање му је одобрено тек 22. јула.^[1]

4. фебруар[уреди | уреди извор]

Основано југословенско-совјетско мешовито предузеће за авионски саобраћај „Југословенско совјетско авионско друштво за цивилно ваздухопловство“ (ЈУСТА), које је радило све до сукоба Југославије са Совјетским Савезом, након доношења Резолуције Информбироа, а званично је угашено августа 1949. године.^[2]

5. фебруар[уреди | уреди извор]

У Београду, од 5. до 13. фебруара, пред Војним судом Треће армије ЈА одржано суђење генерал-пуковнику Александру фон Леру (1885—1947), бившем команданту немачких трупа на Југоистоку. Поред њега, на овом процесу је суђено и другим високи немачки официри — генерал-лајтант Ханс Фортнер (1884—1947), бивши командант 718. дивизије; генерал-мајор Август Шмитхубер (1901—1947), бивши командант 21. СС дивизије; генерал-лајтант Фриц Најдхолд (1887—1947), бивши командант 369. дивизије; генерал-лајтант Јозеф Киблер (1896—1947), бивши командант 118. дивизије; пуковник Гинтер Трибуктај (1909—1947), бивши командант 750. пука 118. дивизије и генерал-мајор Адалберт Лончар (1885—1947), бивши командант 724. пука у 704. дивизији. Сви оптужени, су због ратних злочина почињених у Југославији, током Другог светског рата, осуђени на смртну казну — Лер на смртну казну стрељањем, а остали вешањем — која је извршена 27. фебруара. По мотивима овог суђења Телевизија Београд је 1976. снимила историјску-драму Човек који је бомбардовао Београд, у режији Саве Мрмка.

8. фебруар[уреди | уреди извор]

У Љубљани у оквиру 98. годишњице смрти песника Францета Прешерна (1800—1849), која је била проглашена за словеначки празник културе, по први пут додељене Прешернове награде за изузетан допринос из подручја науке и уметности у Словенији. Међу првих 11 добитника награде, били су вајар Борис Калин и сликар Божидар Јакац.^[3]

9. фебруар[уреди | уреди извор]

У Сарајеву, од 9. до 11. фебруара, одржан Први конгрес Народног фронта Босне и Херцеговине, коме је присуствовало 1.330 делегата и већи број гостију. У току рада Конгреса, поднета су два реферата — политички, који је поднео Ђуро Пуцар Стари и организациони, који је поднео Богомир Брајковић. На крају Конгреса усвојен је Статут, донета Резолуција и извршен избор чланова Пленума и Извршног одбора Народног фронта Босне и Херцеговине.^[3]

10. фебруар[уреди | уреди извор]

У Паризу потписан Мировни уговор са Италијом, у коме су била наведена сва места која спадају на једну или другу страну границе, као и ток граничне линије између Италије, Југославије и Слободне Територије Трста — новоформиране државе која је обухватала окупационе зоне „А“ (припала Италији) и зоне „Б“ (припала Југославији).^[3]^[2]

11. фебруар[уреди | уреди извор]

У Бањалуци Врховни суд НР Босне и Херцеговине осудио на смртну казну тројицу високих функционера Независне државе Хрватске у Босни и Херцеговини. На смртну казну вешањем осуђен је др Виктор Гутић (1901—1946), адвокат и жупан Велике жупе Покупље, а на смртну казну стрељањем, осуђени су — Никола Билогривић (1893—1947), бањалучки жупник и Феликс Недјелски, поджупан Велике жупе Усора-Соли.

21. фебруар[уреди | уреди извор]

Влада ФНРЈ упутила протестну ноту Контролном савету за Аустрију поводом пограничних инцидената на југословенско-аустријској граници.
У Београду, од 21. до 22. фебруара, одржано заседање Народна скупштина НР Србије на коме је донето неколико закона — Закон о избору народних одбора Обласног Народног одбора Косова и Метохије и Народне скупштине Војводине, Закон о овлашћењу Владе НР Србије за доношење уредби из области заштите рада, Закон о ликвидацији аграрне реформе вршене од 6. априла 1941. године на великим поседима Аутономне Покрајине Војводине, Закон о поступку са напуштеном земљом колониста у Аутономној Косовско-метохијској области, Закон о проглашењу Приштине, Пећи и Косовске Митровице за градове и Закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским поседима.^[3]^[2]

23. фебруар[уреди | уреди извор]

У Загребу одржана Главна годишња скупштина Друштва књижевника Хрватске, која је имала значај конгреса. Скупштини је присуствовао и почасни председник Друштва књижевника Хрватске и председник Президијума Сабора НР Хрватске књижевник Владимир Назор.^[3]

24. фебруар[уреди | уреди извор]

У Љубљани одржана седница Главног одбора Ослободилачког фронта Словеније на којој је донет закључак о задацима и организацији рада организација Ослободилачког фронта и о што бржем одржавању избора нових одбора Ослободилачког фронта. Секретар Извршног одбора Ослободилачког фронта Миха Маринко поднео је Реферат о задацима Ослободилачког фронта у остваривању планске привреде, а на крају седнице је донета Резолуција у којој је захтевано праведно решење корушког питања.^[3]

25. фебруар[уреди | уреди извор]

У Новом Саду, 25. и 26. фебруара, одржана Прва конференција Народне омладине Војводине, на којој су изнети резултати организације од Првог конгреса УСАО Војводине до ове конференције.^[3]

28. фебруар[уреди | уреди извор]

У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио изванредног и опуномоћеног амбасадора Совјетског Савеза у Југославији Анатолија Михаиловича Лаврентијева и војног аташеа Совјетског Савеза генерал-мајора Георгиа Сидоровича.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Hronologija 3 1980, стр. 43.
^ ^а ^б ^в Историја Србије 2004.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Hronologija 3 1980, стр. 44.
^ Hronologija Tito 1978, стр. 112.

Литература[уреди | уреди извор]

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_3198043-1] Hronologija 3 1980, стр. 43.

[FOOTNOTEИсторија_Србије2004-2] а ^б ^в Историја Србије 2004.

[FOOTNOTEHronologija_3198044-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Hronologija 3 1980, стр. 44.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978112-4] Hronologija Tito 1978, стр. 112.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Хронологија КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије 1940—1949.
Хронологија Радничког покрета и КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије од 1940. до 1949. године.
1940. година	Јануар ’40 Фебруар ’40 Март ’40 Април ’40 Мај ’40 Јун ’40 Јул ’40 Авгсут ’40 Септембар ’40 Октобар ’40 Новембар ’40 Децембар ’40
1941 — 1941.	Јануар ’41 Фебруар ’41 Март ’41 Април ’41 Мај ’41 Јун ’41 Јул ’41 Август ’41 Септембар ’41 Октобар ’41 Новембар ’41 Децембар ’41
1942. година	Јануар ’42 Фебруар ’42 Март ’42 Април ’42 Мај ’42 Јун ’42 Јул ’42 Август ’42 Септембар ’42 Октобар ’42 Новембар ’42 Децембар ’42
1943. година	Јануар ’43 Фебруар ’43 Март ’43 Април ’43 Мај ’43 Јун ’43 Јул ’43 Август ’43 Септембар ’43 Октобар ’43 Новембар ’43 Децембар ’43
1944. година	Јануар ’44 Фебруар ’44 Март ’44 Април ’44 Мај ’44 Јун ’44 Јул ’44 Август ’44 Септембар ’44 Октобар ’44 Новембар ’44 Децембар ’44
1945 — 1945.	Јануар ’45 Фебруар ’45 Март ’45 Април ’45 Мај ’45 Јун ’45 Јул ’45 Авгсут ’45 Септембар ’45 Октобар ’45 Новембар ’45 Децембар ’45
1946. година	Јануар ’46 Фебруар ’46 Март ’46 Април ’46 Мај ’46 Јун ’46 Јул ’46 Август ’46 Септембар ’46 Октобар ’46 Новембар ’46 Децембар ’46
1947. година	Јануар ’47 Фебруар ’47 Март ’47 Април ’47 Мај ’47 Јун ’47 Јул ’47 Август ’47 Септембар ’47 Октобар ’47 Новембар ’47 Децембар ’47
1948. година	Јануар ’48 Фебруар ’48 Март ’48 Април ’48 Мај ’48 Јун ’48 Јул ’48 Август ’48 Септембар ’48 Октобар ’48 Новембар ’48 Децембар ’48
1949. година	Јануар ’49 Фебруар ’49 Март ’49 Април ’49 Мај ’49 Јун ’49 Јул ’49 Август ’49 Септембар ’49 Октобар ’49 Новембар ’49 Децембар ’49