Копренка златка — разлика између измена
Нова страница: '''Копренка златка''' (''Phlegmacium (Cortinarius) splendens'' је изузетно отровна гљива коју можемо наћи крај б… |
. |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Početnik|16|3|2017}} |
|||
| ⚫ | '''Копренка златка''' (''Phlegmacium (Cortinarius) splendens'' је изузетно отровна гљива коју можемо наћи крај букава и храста, цера а понекад и медунца. Распростањена је широм простора бивше Југославије иако није баш честа. Lindtner је налазио и на Тари, а неки људи вишепута у Лици, Горском котару и Херцеговини, те у парку Тушканац у Загребу. |
||
{{Taxobox |
|||
| image = 2008-11-26 Cortinarius splendens Rob. Henry 234178.jpg |
|||
| image_width = 234px |
|||
| regnum = [[Fungus|-{Fungi}-]] |
|||
| divisio = -{[[Basidiomycota]]}- |
|||
| classis = -{[[Agaricomycetes]]}- |
|||
| ordo = -{[[Agaricales]]}- |
|||
| familia = -{[[Cortinariaceae]]}- |
|||
| genus = -{''[[Cortinarius]]''}- |
|||
| species = -{'''''C. splendens'''''}- |
|||
| binomial = -{''Cortinarius splendens''}- |
|||
| binomial_authority = -{Rob. Henry, 1939}-<ref name=garnica2009/> |
|||
}} |
|||
| ⚫ | '''Копренка златка''' (''Phlegmacium (Cortinarius) splendens'' је изузетно отровна гљива<ref name="michelot 1990"/> коју можемо наћи крај букава и храста, цера а понекад и медунца. Распростањена је широм простора бивше Југославије иако није баш честа. Lindtner је налазио и на Тари, а неки људи вишепута у Лици, Горском котару и Херцеговини, те у парку Тушканац у Загребу. |
||
== Клобук == |
== Клобук == |
||
| Ред 31: | Ред 45: | ||
Осим што се замјењује са pseudosulphureumom, неки аутори, особито француски, често га сматрају fulgensom (''Phlegmacium fulmineum''), те наводе да му је као у овог другог, реакција по кожи црвеносмеђа. Прави splendens реагује на том мјесту смеђе/маслинасто. Врло велика сличност је између њега и ''Phlegmaciuma citrinuma lge. ex Orton'' а разлика је у нијанси жуте: ''splendens'' нема лимун нијанси (зеленкасте примјере) него је златножут, сумпорно или окер - и по клобуку и по стручку и у месу(само булба може извана и изнутра вући на лимун). Осим тога, док ''splendens'' на лужине у месу не реагује, месо ''citrinuma'' реагује загасито маслинастозелено, те су му споре за 1-2 микрона краће и уже. Чак ни ''citrinum'' не треба јести, јер и њега спадају у сумњиве гљиве. Копренка златка је налик на ''Amanitu phalloides'', те би при замјени једне с другом значило пријећи од зла на горе. Јестива ''Tricholoma flavovirens'' '''ѕеленка''' нема ни булбу ни ''cortinu'' које имају сви ови опасни ''Phlegma ii'' са жутим месом. |
Осим што се замјењује са pseudosulphureumom, неки аутори, особито француски, често га сматрају fulgensom (''Phlegmacium fulmineum''), те наводе да му је као у овог другог, реакција по кожи црвеносмеђа. Прави splendens реагује на том мјесту смеђе/маслинасто. Врло велика сличност је између њега и ''Phlegmaciuma citrinuma lge. ex Orton'' а разлика је у нијанси жуте: ''splendens'' нема лимун нијанси (зеленкасте примјере) него је златножут, сумпорно или окер - и по клобуку и по стручку и у месу(само булба може извана и изнутра вући на лимун). Осим тога, док ''splendens'' на лужине у месу не реагује, месо ''citrinuma'' реагује загасито маслинастозелено, те су му споре за 1-2 микрона краће и уже. Чак ни ''citrinum'' не треба јести, јер и њега спадају у сумњиве гљиве. Копренка златка је налик на ''Amanitu phalloides'', те би при замјени једне с другом значило пријећи од зла на горе. Јестива ''Tricholoma flavovirens'' '''ѕеленка''' нема ни булбу ни ''cortinu'' које имају сви ови опасни ''Phlegma ii'' са жутим месом. |
||
Осим ''splendensa'', међу ''Phlegmaciima'' се смроносно отровнима сматрају и '''мрачњача''' ''Cortinarius atrovirens Kalchbr.'' црнозеленог клобука и златки сличног месате '''копренка жумањача''' ''Cortinarius vitellius Mos.'' боје жуманцета, дугачког стручка и смрадног воња. |
Осим ''splendensa'', међу ''Phlegmaciima'' се смроносно отровнима сматрају и '''мрачњача''' ''Cortinarius atrovirens Kalchbr.'' црнозеленог клобука и златки сличног месате '''копренка жумањача''' ''Cortinarius vitellius Mos.'' боје жуманцета, дугачког стручка и смрадног воња. |
||
==Референце== |
|||
{{Reflist|refs= |
|||
<ref name=garnica2009>{{cite journal|vauthors=Garnica S, Weiß M, Oertel B, Ammirati J, Oberwinkler F | doi=10.1186/1471-2148-9-1|date=2009|title=Phylogenetic relationships in ''Cortinarius'', section Calochroi, inferred from nuclear DNA sequences|journal=BMC Evolutionary Biology|volume=9|issue=1|pmid=19121213|pmc=2653478}}</ref> |
|||
<ref name="michelot 1990">{{cite journal|vauthors=Michelot D, Tebbett I |date=1990|title=Poisoning by members of the genus Cortinarius — a review|journal=Mycological Research|volume=94|issue=3|pages=289–98|doi=10.1016/S0953-7562(09)80352-3}}</ref> |
|||
}} |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
Кључ за гљиве: Ivan Focht; intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986. |
Кључ за гљиве: Ivan Focht; intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986. |
||
{{Taxonbar}} |
|||
[[Категорија:Cortinarius]] |
|||
Верзија на датум 16. март 2017. у 15:57
 | Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 16. 03. 2017. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
| Копренка златка | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. splendens
|
| Биномно име | |
| Cortinarius splendens Rob. Henry, 1939[1]
| |
Копренка златка (Phlegmacium (Cortinarius) splendens је изузетно отровна гљива[2] коју можемо наћи крај букава и храста, цера а понекад и медунца. Распростањена је широм простора бивше Југославије иако није баш честа. Lindtner је налазио и на Тари, а неки људи вишепута у Лици, Горском котару и Херцеговини, те у парку Тушканац у Загребу.
Клобук
Клобук код копренке златке је отприлике од 3-5-6 центиметара, правилно кружно и готово полулоптасто заобљен а одрастао мало спљоштенији док млади с кратко подвијеним крајем. Крај је оштрокутан и овјешен. Површина клобука је глатка и љепљива, и кад је осушена блистава. Клобук је златожут, по диску замрљан цигласто или смеђе. Ту се распада у ситне смеђе љуспице, а по крају може бити и од cortine посмеђен. Могу се наћи млади примјерци у којих је златни фонд потпуно и уједначено цијелом површином покривен смеђим тоном.Боје клобука често подјсећају на Tricholomu auratum, али својом смеђом мраморираношћу преко жуте основе на диску - и на Amanitu phalloides.
Листићи
Листићи код копренке златке су ранво прираски с уским јарком, гушћи, тањи. Широки су до 7 милиметара. Њихова оштрица је цијела, иако је понекад валовита. Листићу су им златносумпорне боје, која остаје и у дну, а кад сазру постају рђе боје.
Отрусина
Отрусина код копренке златке је искључиво рђе боје.
Стручак
Стручак код копренке златке је од 3-5/0.8-1.2 (док је млађи је дебљи и досеже дужину до 1.5 центиметара)с булбом између 1.3-2.5 (код млађег и до 3.2) центиметара. Булба је у младости готово широко и равно обрубљена али се као и стручак растом истеже и постаје тања те код одраслих с горње стране није водоранавна/хоризонатлна него коса и заобљенија и крушколика. Живо сумпорножут; булба одозго и на крају риђе/смеђа, одоздо такође сумпорна. Могу се наћи трагови жуте cortine стоје махом ниско, одмах изнад булбе у облику рђастих окомитих цртица.
Месо
Месо код копренке златке је живо златножуто, код младих у горњем дијелу клобука и у булби свјетлије, блиједолико жуто и са мрљама рђебоје. Дебело је до 1.5 центиметара, тврдо. Нема мириса. Прави се на кексе или на свјеже печен хљеб.
Хемијске реакције
На КОХ по кожици уз крај маслинаста, у месу негативна.
Микроскопија
Споре бадемастог облика,тамнијим бубуљицама ишаране, неке и капљасте. 9-10/5.5-6.5 mi.
Доба
Х мјесец
Јестивост
Копренка златка је отровна, можда и смртоносна. Лијешење као код пупавки.
Сличне врсте
Осим што се замјењује са pseudosulphureumom, неки аутори, особито француски, често га сматрају fulgensom (Phlegmacium fulmineum), те наводе да му је као у овог другог, реакција по кожи црвеносмеђа. Прави splendens реагује на том мјесту смеђе/маслинасто. Врло велика сличност је између њега и Phlegmaciuma citrinuma lge. ex Orton а разлика је у нијанси жуте: splendens нема лимун нијанси (зеленкасте примјере) него је златножут, сумпорно или окер - и по клобуку и по стручку и у месу(само булба може извана и изнутра вући на лимун). Осим тога, док splendens на лужине у месу не реагује, месо citrinuma реагује загасито маслинастозелено, те су му споре за 1-2 микрона краће и уже. Чак ни citrinum не треба јести, јер и њега спадају у сумњиве гљиве. Копренка златка је налик на Amanitu phalloides, те би при замјени једне с другом значило пријећи од зла на горе. Јестива Tricholoma flavovirens ѕеленка нема ни булбу ни cortinu које имају сви ови опасни Phlegma ii са жутим месом. Осим splendensa, међу Phlegmaciima се смроносно отровнима сматрају и мрачњача Cortinarius atrovirens Kalchbr. црнозеленог клобука и златки сличног месате копренка жумањача Cortinarius vitellius Mos. боје жуманцета, дугачког стручка и смрадног воња.
Референце
- ^ Garnica S, Weiß M, Oertel B, Ammirati J, Oberwinkler F (2009). „Phylogenetic relationships in Cortinarius, section Calochroi, inferred from nuclear DNA sequences”. BMC Evolutionary Biology. 9 (1). PMC 2653478
. PMID 19121213. doi:10.1186/1471-2148-9-1.
- ^ Michelot D, Tebbett I (1990). „Poisoning by members of the genus Cortinarius — a review”. Mycological Research. 94 (3): 289—98. doi:10.1016/S0953-7562(09)80352-3.
Литература
Кључ за гљиве: Ivan Focht; intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.