Загађење пластиком — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 34: Ред 34:


[[Загађење пелета пластичне смоле|Смоле]] улазе у океан изливањем током транспорта или из копнених извора. Оцеан Цонсерванци је известио да Кина, Индонезија, Филипини, Тајланд и Вијетнам бацају више пластике у море него све друге земље заједно. <ref name="Forbes">{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/hannahleung/2018/04/21/five-asian-countries-dump-more-plastic-than-anyone-else-combined-how-you-can-help/#1d663de71234|title=Five Asian Countries Dump More Plastic into Oceans Than Anyone Else Combined: How You Can Help|last=Hannah Leung|date=21 April 2018|work=[[Forbes]]|access-date=23 June 2019|language=en|quote=China, Indonesia, Philippines, Thailand, and Vietnam are dumping more plastic into oceans than the rest of the world combined, according to a 2017 report by Ocean Conservancy}}</ref> Процењује се да је 10% пластике у океану нурдлес, што их чини једном од најчешћих врста пластичног загађења, заједно са пластичним кесама и контејнерима за храну. <ref name="Knight2">Knight 2012, p. 11.</ref> <ref name="Knight4">Knight 2012, p. 13.</ref> Ова микропластика се може акумулирати у океанима и омогућити акумулацију трајних биоакумулирајућих токсина као што су [[Bisfenol A|бисфенол А]], [[Polistiren|полистирен]], ДДТ и ПЦБ који су хидрофобни по природи и могу изазвати штетне последице по здравље. <ref name="Knight3">Knight 2012, p. 12.</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.nurdlehunt.org.uk/whats-the-problem/small-plastics.html|title=Small, Smaller, Microscopic!|last=User|first=Super|access-date=30 November 2017|language=en-gb}}</ref>
[[Загађење пелета пластичне смоле|Смоле]] улазе у океан изливањем током транспорта или из копнених извора. Оцеан Цонсерванци је известио да Кина, Индонезија, Филипини, Тајланд и Вијетнам бацају више пластике у море него све друге земље заједно. <ref name="Forbes">{{Cite news|url=https://www.forbes.com/sites/hannahleung/2018/04/21/five-asian-countries-dump-more-plastic-than-anyone-else-combined-how-you-can-help/#1d663de71234|title=Five Asian Countries Dump More Plastic into Oceans Than Anyone Else Combined: How You Can Help|last=Hannah Leung|date=21 April 2018|work=[[Forbes]]|access-date=23 June 2019|language=en|quote=China, Indonesia, Philippines, Thailand, and Vietnam are dumping more plastic into oceans than the rest of the world combined, according to a 2017 report by Ocean Conservancy}}</ref> Процењује се да је 10% пластике у океану нурдлес, што их чини једном од најчешћих врста пластичног загађења, заједно са пластичним кесама и контејнерима за храну. <ref name="Knight2">Knight 2012, p. 11.</ref> <ref name="Knight4">Knight 2012, p. 13.</ref> Ова микропластика се може акумулирати у океанима и омогућити акумулацију трајних биоакумулирајућих токсина као што су [[Bisfenol A|бисфенол А]], [[Polistiren|полистирен]], ДДТ и ПЦБ који су хидрофобни по природи и могу изазвати штетне последице по здравље. <ref name="Knight3">Knight 2012, p. 12.</ref> <ref>{{Cite news|url=https://www.nurdlehunt.org.uk/whats-the-problem/small-plastics.html|title=Small, Smaller, Microscopic!|last=User|first=Super|access-date=30 November 2017|language=en-gb}}</ref>

==== Количине, локације, праћење и корелације микропластике ====
Истраживања Ричарда Томпсона из 2004. са [[Универзитет у Плимоуту|Универзитета у]] Плимоту, Велика Британија, открила је велику количину микродепата на плажама и у водама Европе, Америке, Аустралије, Африке и Антарктика. <ref name="Plastic Pollution2">{{Cite web|url=http://plastic-pollution.org/|title=When The Mermaids Cry: The Great Plastic Tide|last=Le Guern|first=Claire|date=March 2018|website=Coastal Care|archive-url=https://web.archive.org/web/20180405071834/http://plastic-pollution.org/|archive-date=5 April 2018|url-status=live|access-date=10 November 2018}}</ref> Томпсон и његови сарадници открили су да се пластичне пелете из домаћих и индустријских извора разбијају на много мање пластичне комаде, од којих неки имају пречник мањи од људске косе. <ref name="Plastic Pollution2" /> Ако се не прогута, овај микроотпад плута уместо да се апсорбује у морско окружење. Томпсон предвиђа да може бити 300.000 пластичних предмета по квадратном километру површине мора и 100.000 пластичних честица по квадратном километру [[Океанско дно|морског дна]] . <ref name="Plastic Pollution2" /> Интернатионал Пеллет Ватцх прикупио је узорке полиетиленских пелета са 30 плажа у 17 земаља које су анализиране на органске микро-загађиваче. Утврђено је да су пелете пронађене на плажама у САД, Вијетнаму и јужној Африци садржавале једињења пестицида што сугерише велику употребу пестицида у тим областима. <ref>{{Cite journal|last=Otaga|first=Y.|year=2009|title=International Pellet Watch: Global monitoring of persistent organic pollutants (POPs) in coastal waters. 1. Initial phase data on PCBs, DDTs, and HCHs|url=http://psasir.upm.edu.my/id/eprint/40332/1/International%20Pellet%20Watch%20global%20monitoring%20of%20persistent%20organic%20pollutants%20%28POPs%29%20in%20coastal%20waters.%201.%20Initial%20phase%20data%20on%20PCBs%2C%20DDTs%2C%20and%20HCHs.pdf|journal=Marine Pollution Bulletin|volume=58|issue=10|pages=1437–46|doi=10.1016/j.marpolbul.2009.06.014|pmid=19635625}}</ref> Године 2020. научници су направили оно што би могла бити прва научна процена о томе колико микропластике тренутно борави на Земљином морском дну, након истраживања шест области од ~3&nbsp;км дубине ~300&nbsp;км од аустралијске обале. Открили су да је веома варијабилан број микропластике пропорционалан пластици на површини и углу нагиба морског дна. Усредњавањем масе микропластике по цм <sup>3</sup>, проценили су да Земљино морско дно садржи око 14 милиона тона микропластике – отприлике дупло више од количине коју су проценили на основу података из ранијих студија – упркос томе што су обе процене назвали „конзервативним“ јер је познато да обална подручја садрже много више микропластике. Ове процене су око један до два пута више од количине пластичне мисли - према Јамбецку ет ал., 2015. - да тренутно годишње уђе у океане. <ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2020/10/07/world/australia/microplastics-ocean-floor.html|title=Hidden Beneath the Ocean's Surface, Nearly 16 Million Tons of Microplastic|last=May|first=Tiffany|date=7 October 2020|work=The New York Times|access-date=30 November 2020}}</ref> <ref>{{Cite news|url=https://phys.org/news/2020-10-million-tonnes-microplastics-sea-floor.html|title=14 million tonnes of microplastics on sea floor: Australian study|work=phys.org|access-date=9 November 2020|language=en}}</ref> <ref>{{Cite journal|last=Barrett|first=Justine|last2=Chase|first2=Zanna|author-link2=Zanna Chase|last3=Zhang|first3=Jing|last4=Holl|first4=Mark M. Banaszak|last5=Willis|first5=Kathryn|last6=Williams|first6=Alan|last7=Hardesty|first7=Britta D.|last8=Wilcox|first8=Chris|date=2020|title=Microplastic Pollution in Deep-Sea Sediments From the Great Australian Bight|journal=Frontiers in Marine Science|language=en|volume=7|doi=10.3389/fmars.2020.576170|issn=2296-7745|doi-access=free}} <small>[[File:CC-BY_icon.svg|50x50пискел]] Available under [[creativecommons:by/4.0/|CC BY 4.0]].</small></ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 19. април 2022. у 15:27

Загађење пластиком је нагомилавање пластичних предмета и честица (нпр. пластичних боца, кеса и микроперли ) у животној средини Земље које негативно утиче на људе, дивље животиње и њихово станиште.[1][2] Пластика која делује као загађивач категорисана је по величини у микро-, мезо- или макро остатке. [3] Пластика је јефтина и издржљива што је чини веома прилагодљивом за различите намене; као резултат тога произвођачи одлучују да користе пластику у односу на друге материјале. [4] Међутим, хемијска структура већине пластике их чини отпорним на многе природне процесе деградације и као резултат тога се споро разграђују. [5] Заједно, ова два фактора омогућавају да велике количине пластике уђу у околину као отпад којим се погрешно управља и да се задржи у екосистему.

Загађење пластиком може погодити земљиште, водене путеве и океане. Процењује се да 1,1 до 8,8 милиона тона пластичног отпада уђе у океан из приобалних заједница сваке године. [6] Процењује се да постоји залиха од 86 милиона тона пластичног морског отпада у светском океану до краја 2013. године, уз претпоставку да је 1,4% глобалне пластике произведене од 1950. до 2013. ушло у океан и тамо се накупило. [7] Неки истраживачи сугеришу да би до 2050. године у океанима могло бити више пластике него рибе по тежини. [8] Живим организмима, посебно морским животињама, може се оштетити или механичким ефектима као што је заплитање у пластичне предмете, проблеми у вези са гутањем пластичног отпада или излагањем хемикалијама унутар пластике које ометају њихову физиологију . Деградирани пластични отпад може директно утицати на људе кроз директну потрошњу (тј. у води из чесме), индиректну потрошњу (једењем животиња) и поремећаје различитих хормоналних механизама.

Од 2019. године, 368 милиона тона пластике се производи сваке године; 51% у Азији, где је Кина највећи светски произвођач. [9] Од 1950-их до 2018. године, процењено је да је широм света произведено 6,3 милијарде тона пластике, од чега је око 9% рециклирано, а још 12% спаљено . [10] Ова велика количина пластичног отпада улази у животну средину и изазива проблеме у целом екосистему; на пример, студије сугеришу да тела 90% морских птица садрже пластичне остатке. [11] [12] У неким областима уложени су значајни напори да се смањи утицај пластичног загађења слободног домета, кроз смањење потрошње пластике, чишћење смећа и промовисање рециклирања пластике . [13] [14]

Од 2020. године, глобална маса произведене пластике премашује биомасу свих копнених и морских животиња заједно. [15] Амандман на Базелску конвенцију из маја 2019. регулише извоз/увоз пластичног отпада, који је углавном намењен спречавању отпреме пластичног отпада из развијених земаља у земље у развоју . Скоро све земље су приступиле овом споразуму. [16] [17] [18] [19] Дана 2. марта 2022. у Најробију, 175 земаља се обавезало да ће створити правно обавезујући споразум до краја 2024. са циљем да се оконча загађење пластиком. [20]

Количина произведеног пластичног отпада порасла је током KОВИД-19 због повећане потражње за заштитном опремом и материјалима за паковање. [21] Веће количине пластике завршиле су у океану, посебно пластике из медицинског отпада и маски. [22] [23] Неколико новинских извештаја указује на то да пластична индустрија покушава да искористи здравствене проблеме и жељу за маскама и амбалажом за једнократну употребу како би повећала производњу пластике за једнократну употребу. [24] [25] [26] [27]

Узроци

Пут којим пластика улази у светске океане

Постоје различите процене о томе колико је пластичног отпада произведено у прошлом веку. Према једној процени, милијарду тона пластичног отпада одбачено је од 1950-их. [28] Други процењују кумулативну људску производњу од 8,3 милијарде тона пластике, од чега је 6,3 милијарде тона отпад, а само 9% се рециклира. [29] [30]

Процењује се да се овај отпад састоји од 81% полимерне смоле, 13% полимерних влакана и 32% адитива. У 2018. години настало је више од 343 милиона тона пластичног отпада, од чега се 90% састоји од пластичног отпада након потрошње (индустријски, пољопривредни, комерцијални и комунални пластични отпад). Остатак је био отпад од пре-потрошачке производње смоле и производње пластичних производа (нпр. материјали одбачени због неодговарајуће боје, тврдоће или карактеристика обраде). [31]

Велики део пластичног отпада након употребе састоји се од пластичне амбалаже. Процењује се да пластична амбалажа у Сједињеним Државама чини 5% чврстог отпада. Ово паковање укључује пластичне боце, лонце, каде и тацне, вреће за куповину од пластичних фолија, кесе за смеће, фолију са мехурићима и пластичну или растегљиву фолију и пластичне пене, нпр. експандирани полистирен (ЕПС). Пластични отпад настаје у секторима укључујући пољопривреду (нпр. цеви за наводњавање, покривачи за стакленике, ограде, пелети, малч; грађевинарство (нпр. цеви, боје, подови и кровови, изолациони материјали и заптивне масе); транспорт (нпр. истрошене гуме, површине пута и ознаке на путевима) електронска и електрична опрема (е-отпад) и фармацеутска и здравствена заштита. Укупне количине пластичног отпада које генеришу ови сектори су неизвесне. [32]

Неколико студија је покушало да квантификује цурење пластике у животну средину како на националном тако и на глобалном нивоу, које наглашавају потешкоће у одређивању извора и количине свег цурења пластике. Једна глобална студија процењује да је између 60 и 99 милиона тона пластичног отпада који се погрешно управљају произведено у 2015. Боррелле ет ал. 2020 је проценило да је 19-23 милиона тона пластичног отпада ушло у водене екосистеме 2016. док су Пев Цхаритабле Трустс и СИСТЕМИК (2020) проценили да је 9-14 милиона тона пластичног отпада исте године завршило у океанима.

Упркос глобалним напорима да се смањи стварање пластичног отпада, предвиђа се да ће се губици у животној средини повећати. Моделирање показује да би, без већих интервенција, између 23 и 37 милиона тона пластичног отпада годишње могло ући у океане до 2040. године, а између 155 и 265 милиона тона годишње би могло бити испуштено у животну средину до 2060. године. Према уобичајеном сценарију, таква повећања би се вјероватно могла приписати континуираном расту производње пластичних производа, вођеном потражњом потрошача, праћеном недовољним побољшањима у управљању отпадом. Како пластични отпад који се испушта у животну средину већ има значајан утицај на екосистеме, повећање ове величине може имати драматичне последице. [33]

Трговина пластичним отпадом идентификована је као "главни кривац" морског отпада. [а] Земље које увозе отпадну пластику често немају капацитет да прераде сав материјал. Као резултат тога, Уједињене нације су увеле забрану трговине отпадном пластиком осим ако не испуњава одређене критеријуме. [б]

Врсте пластичних остатака

Постоје три главна облика пластике који доприносе загађењу пластиком: микро-, макро- и мега-пластика. Мега- и микро пластика се акумулирала у највећој густини на северној хемисфери, концентрисана око урбаних центара и водених фронтова. Пластика се може наћи код обала неких острва због струја које носе крхотине. И мега- и макропластика се налази у амбалажи, обући и другим предметима за домаћинство који су опрани са бродова или одбачени на депоније . Предмети у вези са риболовом чешће се могу наћи око удаљених острва. [35] [36] Они се такође могу назвати микро-, мезо- и макро остацима.

Пластични остаци се категоришу као примарни или секундарни. Примарна пластика је у свом оригиналном облику када се сакупи. Примери за то би били чепови за флаше, опушци цигарета и микроперле. [37] Секундарна пластика, с друге стране, представља мање пластике које су резултат деградације примарне пластике. [38]

Микропластика

Микропластика на површини океана 1950–2000 и пројекције даље, у милионима метричких тона.

Микропластика је пластични комад између 2 мм и 5 мм у величини. [39] Пластични остаци који настају као мезо- или макродебрис могу постати микродебрис кроз деградацију и сударе који их разлажу на мање комаде. [40] Микродебрис се чешће назива нурдлес . [40] Нурдлес се рециклирају да би се направили нови пластични предмети, али се лако испуштају у животну средину током производње због своје мале величине. Често завршавају у океанским водама кроз реке и потоке. [40] Микроботи који потичу од производа за чишћење и козметике се такође називају перачи. Пошто су микродефићи и чистачи тако мале величине, организми који се хране филтерима често их конзумирају. [40]

Смоле улазе у океан изливањем током транспорта или из копнених извора. Оцеан Цонсерванци је известио да Кина, Индонезија, Филипини, Тајланд и Вијетнам бацају више пластике у море него све друге земље заједно. [41] Процењује се да је 10% пластике у океану нурдлес, што их чини једном од најчешћих врста пластичног загађења, заједно са пластичним кесама и контејнерима за храну. [42] [43] Ова микропластика се може акумулирати у океанима и омогућити акумулацију трајних биоакумулирајућих токсина као што су бисфенол А, полистирен, ДДТ и ПЦБ који су хидрофобни по природи и могу изазвати штетне последице по здравље. [44] [45]

Количине, локације, праћење и корелације микропластике

Истраживања Ричарда Томпсона из 2004. са Универзитета у Плимоту, Велика Британија, открила је велику количину микродепата на плажама и у водама Европе, Америке, Аустралије, Африке и Антарктика. [46] Томпсон и његови сарадници открили су да се пластичне пелете из домаћих и индустријских извора разбијају на много мање пластичне комаде, од којих неки имају пречник мањи од људске косе. [46] Ако се не прогута, овај микроотпад плута уместо да се апсорбује у морско окружење. Томпсон предвиђа да може бити 300.000 пластичних предмета по квадратном километру површине мора и 100.000 пластичних честица по квадратном километру морског дна . [46] Интернатионал Пеллет Ватцх прикупио је узорке полиетиленских пелета са 30 плажа у 17 земаља које су анализиране на органске микро-загађиваче. Утврђено је да су пелете пронађене на плажама у САД, Вијетнаму и јужној Африци садржавале једињења пестицида што сугерише велику употребу пестицида у тим областима. [47] Године 2020. научници су направили оно што би могла бити прва научна процена о томе колико микропластике тренутно борави на Земљином морском дну, након истраживања шест области од ~3 км дубине ~300 км од аустралијске обале. Открили су да је веома варијабилан број микропластике пропорционалан пластици на површини и углу нагиба морског дна. Усредњавањем масе микропластике по цм 3, проценили су да Земљино морско дно садржи око 14 милиона тона микропластике – отприлике дупло више од количине коју су проценили на основу података из ранијих студија – упркос томе што су обе процене назвали „конзервативним“ јер је познато да обална подручја садрже много више микропластике. Ове процене су око један до два пута више од количине пластичне мисли - према Јамбецку ет ал., 2015. - да тренутно годишње уђе у океане. [48] [49] [50]

Референце

  1. ^ „Plastic pollution”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 1. 8. 2013. 
  2. ^ Laura Parker (јун 2018). „We Depend on Plastic. Now We're Drowning in It.”. NationalGeographic.com. Приступљено 25. 6. 2018. 
  3. ^ Hammer, J; Kraak, MH; Parsons, JR (2012). „Plastics in the marine environment: the dark side of a modern gift”. Reviews of Environmental Contamination and Toxicology. 220: 1—44. ISBN 978-1-4614-3413-9. PMID 22610295. doi:10.1007/978-1-4614-3414-6_1. 
  4. ^ Hester, Ronald E.; Harrison, R. M. (editors) (2011). Marine Pollution and Human Health. Royal Society of Chemistry. pp. 84–85. ISBN 184973240X
  5. ^ Le Guern, Claire (март 2018). „When The Mermaids Cry: The Great Plastic Tide”. Coastal Care. Архивирано из оригинала 5. 4. 2018. г. Приступљено 10. 11. 2018. 
  6. ^ Jambeck, Jenna R.; Geyer, Roland; Wilcox, Chris; Siegler, Theodore R.; Perryman, Miriam; Andrady, Anthony; Narayan, Ramani; Law, Kara Lavender (2015-02-13). „Plastic waste inputs from land into the ocean”. Science (на језику: енглески). 347 (6223): 768—771. Bibcode:2015Sci...347..768J. PMID 25678662. doi:10.1126/science.1260352. 
  7. ^ Jang, Y. C., Lee, J., Hong, S., Choi, H. W., Shim, W. J., & Hong, S. Y. 2015. Estimating the global inflow and stock of plastic marine debris using material flow analysis: a preliminary approach. Journal of the Korean Society for Marine Environment and Energy, 18(4), 263-273.
  8. ^ Sutter, John D. (12. 12. 2016). „How to stop the sixth mass extinction”. CNN. Приступљено 18. 9. 2017. 
  9. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 9. 2021. г. Приступљено 6. 10. 2021. 
  10. ^ „The known unknowns of plastic pollution”. The Economist. 3. 3. 2018. Приступљено 17. 6. 2018. 
  11. ^ Nomadic, Global (29. 2. 2016). „Turning rubbish into money – environmental innovation leads the way”. 
  12. ^ Mathieu-Denoncourt, Justine; Wallace, Sarah J.; de Solla, Shane R.; Langlois, Valerie S. (новембар 2014). „Plasticizer endocrine disruption: Highlighting developmental and reproductive effects in mammals and non-mammalian aquatic species”. General and Comparative Endocrinology. 219: 74—88. PMID 25448254. doi:10.1016/j.ygcen.2014.11.003 Слободан приступ. 
  13. ^ Walker, Tony R.; Xanthos, Dirk (2018). „A call for Canada to move toward zero plastic waste by reducing and recycling single-use plastics”. Resources, Conservation and Recycling. 133: 99—100. doi:10.1016/j.resconrec.2018.02.014. 
  14. ^ „Picking up litter: Pointless exercise or powerful tool in the battle to beat plastic pollution?”. unenvironment.org. 18. 5. 2018. Приступљено 19. 7. 2019. 
  15. ^ Laville, Sandra (9. 12. 2020). „Human-made materials now outweigh Earth's entire biomass – study”. The Guardian. Приступљено 9. 12. 2020. 
  16. ^ National Geographic, 30 Oct. 2020, "U.S. Generates More Plastic Trash than Any Other Nation, Report Finds: The Plastic Pollution Crisis Has Been Widely Blamed on a Handful of Asian Countries, But New Research Shows Just How Much the U.S. Contributes"
  17. ^ UN Environment Programme, 12 May 2019 "Governments Agree Landmark Decisions to Protect People and Planet from Hazardous Chemicals and Waste, Including Plastic Waste"
  18. ^ The Guardian, 10 May 2019, "Nearly All Countries Agree to Stem Flow of Plastic Waste into Poor Nations: US Reportedly Opposed Deal, which Follows Concerns that Villages in Indonesia, Thailand and Malaysia Had ‘Turned into Dumpsites’"
  19. ^ Phys.org, 10 May 2019 "180 Nations Agree UN Deal to Regulate Export of Plastic Waste"
  20. ^ „Historic day in the campaign to beat plastic pollution: Nations commit to develop a legally binding agreement”. UN Environment Programme (UNEP). Приступљено 11. 3. 2022. 
  21. ^ Shams, Mehnaz; Alam, Iftaykhairul; Mahbub, Md Shahriar (октобар 2021). „Plastic pollution during COVID-19: Plastic waste directives and its long-term impact on the environment”. Environmental Advances. 5: 100119. ISSN 2666-7657. PMC 8464355 Слободан приступ. PMID 34604829. doi:10.1016/j.envadv.2021.100119. 
  22. ^ Ana, Silva (2021). „Increased Plastic Pollution Due to Covid-19 Pandemic: Challenges and Recommendations.”. Chemical Engineering Journal. 405: 126683. PMC 7430241 Слободан приступ. PMID 32834764. doi:10.1016/j.cej.2020.126683. 
  23. ^ Limb, Lottie (22. 9. 2021). „The Great Bubble Barrier: How bubbles are keeping plastic out of the sea”. euronews.com. Euronews.green. Приступљено 26. 11. 2021. 
  24. ^ „Plastics industry adapts to business during COVID-19”. Plastics News (на језику: енглески). 2020-03-13. Приступљено 2021-12-18. 
  25. ^ „Plastic in the time of a pandemic: protector or polluter?”. World Economic Forum (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  26. ^ Monella, Lillo Montalto (2020-05-12). „Will plastic pollution get worse after the COVID-19 pandemic?”. euronews (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  27. ^ Westervelt, Amy (2020-01-14). „Big Oil Bets Big on Plastic”. Drilled News (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  28. ^ Weisman A (2007). The world without us. New York: Thomas Dunne Books/St. Martin's Press. ISBN 978-1-4434-0008-4. 
  29. ^ „Production, use, and fate of all plastics ever made”. Science Advances. 3 (7): e1700782. јул 2017. Bibcode:2017SciA....3E0782G. PMC 5517107 Слободан приступ. PMID 28776036. doi:10.1126/sciadv.1700782. 
  30. ^ Environment, U. N. (2021-10-21). „Drowning in Plastics – Marine Litter and Plastic Waste Vital Graphics”. UNEP - UN Environment Programme (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-21. 
  31. ^ Environment, U. N. (2021-10-21). „Drowning in Plastics – Marine Litter and Plastic Waste Vital Graphics”. UNEP - UN Environment Programme (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-21. 
  32. ^ Environment, U. N. (2021-10-21). „Drowning in Plastics – Marine Litter and Plastic Waste Vital Graphics”. UNEP - UN Environment Programme (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-21. 
  33. ^ Environment, U. N. (2021-10-21). „Drowning in Plastics – Marine Litter and Plastic Waste Vital Graphics”. UNEP - UN Environment Programme (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-21. 
  34. ^ а б Clive Cookson 2019.
  35. ^ Walker, T.R.; Reid, K.; Arnould, J.P.Y.; Croxall, J.P. (1997). „Marine debris surveys at Bird Island, South Georgia 1990–1995”. Marine Pollution Bulletin. 34: 61—65. doi:10.1016/S0025-326X(96)00053-7. 
  36. ^ Barnes, D. K. A.; Galgani, F.; Thompson, R. C.; Barlaz, M. (14. 6. 2009). „Accumulation and fragmentation of plastic debris in global environments”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 364 (1526): 1985—1998. PMC 2873009 Слободан приступ. PMID 19528051. doi:10.1098/rstb.2008.0205. 
  37. ^ Pettipas, Shauna; Bernier, Meagan; Walker, Tony R. (2016). „A Canadian policy framework to mitigate plastic marine pollution”. Marine Policy. 68: 117—22. doi:10.1016/j.marpol.2016.02.025. 
  38. ^ Driedger, Alexander G.J.; Dürr, Hans H.; Mitchell, Kristen; Van Cappellen, Philippe (март 2015). „Plastic debris in the Laurentian Great Lakes: A review” (PDF). Journal of Great Lakes Research. 41 (1): 9—19. doi:10.1016/j.jglr.2014.12.020 Слободан приступ. 
  39. ^ Barnes, D. K. A.; Galgani, F.; Thompson, R. C.; Barlaz, M. (14. 6. 2009). „Accumulation and fragmentation of plastic debris in global environments”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. 364 (1526): 1985—1998. PMC 2873009 Слободан приступ. PMID 19528051. doi:10.1098/rstb.2008.0205. 
  40. ^ а б в г Hammer, J; Kraak, MH; Parsons, JR (2012). „Plastics in the marine environment: the dark side of a modern gift”. Reviews of Environmental Contamination and Toxicology. 220: 1—44. ISBN 978-1-4614-3413-9. PMID 22610295. doi:10.1007/978-1-4614-3414-6_1. 
  41. ^ Hannah Leung (21. 4. 2018). „Five Asian Countries Dump More Plastic into Oceans Than Anyone Else Combined: How You Can Help”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 23. 6. 2019. „China, Indonesia, Philippines, Thailand, and Vietnam are dumping more plastic into oceans than the rest of the world combined, according to a 2017 report by Ocean Conservancy” 
  42. ^ Knight 2012, p. 11.
  43. ^ Knight 2012, p. 13.
  44. ^ Knight 2012, p. 12.
  45. ^ User, Super. „Small, Smaller, Microscopic!” (на језику: енглески). Приступљено 30. 11. 2017. 
  46. ^ а б в Le Guern, Claire (март 2018). „When The Mermaids Cry: The Great Plastic Tide”. Coastal Care. Архивирано из оригинала 5. 4. 2018. г. Приступљено 10. 11. 2018. 
  47. ^ Otaga, Y. (2009). „International Pellet Watch: Global monitoring of persistent organic pollutants (POPs) in coastal waters. 1. Initial phase data on PCBs, DDTs, and HCHs” (PDF). Marine Pollution Bulletin. 58 (10): 1437—46. PMID 19635625. doi:10.1016/j.marpolbul.2009.06.014. 
  48. ^ May, Tiffany (7. 10. 2020). „Hidden Beneath the Ocean's Surface, Nearly 16 Million Tons of Microplastic”. The New York Times. Приступљено 30. 11. 2020. 
  49. ^ „14 million tonnes of microplastics on sea floor: Australian study”. phys.org (на језику: енглески). Приступљено 9. 11. 2020. 
  50. ^ Barrett, Justine; Chase, Zanna; Zhang, Jing; Holl, Mark M. Banaszak; Willis, Kathryn; Williams, Alan; Hardesty, Britta D.; Wilcox, Chris (2020). „Microplastic Pollution in Deep-Sea Sediments From the Great Australian Bight”. Frontiers in Marine Science (на језику: енглески). 7. ISSN 2296-7745. doi:10.3389/fmars.2020.576170 Слободан приступ.  Available under CC BY 4.0.

Спољашње везе


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Загађење_пластиком&oldid=24500083”