Дијалект — разлика између измена
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
. |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{short description|Географски или друштвено детерминисана језичка разноликост}} |
|||
{{друго значење3|Дијалект (рачунарство)}} |
{{друго значење3|Дијалект (рачунарство)}} |
||
| ⚫ | '''Дијалект''' или '''дијалекат''' ([[грчки језик|грч.]] -{διάλεκτος [''diálektos'']}- — дијалектос) јесте [[језички варијетет|језички варијетет]] који користе људи одређене географске области.{{sfn|Ивић|1956|p=}}<ref>{{cite web |title=Dialecte : Définition simple et facile du dictionnaire |url=https://www.linternaute.fr/dictionnaire/fr/definition/dialecte/ |website=www.linternaute.fr |access-date=18. 1. 2022 |language=fr}}</ref> Број говорника, и величина области, може се знатно разликовати. Дијалект већег пространства може да се састоји из посебних ''говора'', односно [[субдијалект|субдијалеката]] (или ''поддијалеката'') који обухватају мање језичке области. На другој страни, дијалекти који имају сродне особине могу се груписати у посебна ''наречја'', односно [[супрадијалект|супрадијалекате]] (или ''наддијалекате''). |
||
| ⚫ | '''Дијалект''' или '''дијалекат''' ([[грчки језик|грч.]] -{διάλεκτος [''diálektos'']}- — дијалектос) јесте [[језички варијетет|језички варијетет]] који користе људи одређене географске области.{{sfn|Ивић|1956|p=}}<ref>{{cite web |title=Dialecte : Définition simple et facile du dictionnaire |url=https://www.linternaute.fr/dictionnaire/fr/definition/dialecte/ |website=www.linternaute.fr |access-date=18. 1. 2022 |language=fr}}</ref> Број говорника, и величина области, може се знатно разликовати. Дијалект већег пространства може да се састоји из посебних ''говора'', односно [[субдијалект|субдијалеката]] (или ''поддијалеката'') који обухватају мање језичке области. На другој страни, дијалекти који имају сродне особине могу се груписати у посебна ''наречја'', односно [[супрадијалект|супрадијалекате]] (или ''наддијалекате''). |
||
Дијалект је потпун систем за [[говорна комуникација|говорну комуникацију]] (али не неопходно и писану) са својим [[речник]]ом и/или [[граматика|граматиком]]. |
|||
| ⚫ | Дијалект је потпун систем за [[говорна комуникација|говорну комуникацију]] (али не неопходно и писану) са својим [[речник]]ом и/или [[граматика|граматиком]]. Концептуално, дијалекти могу бити: [[социолект]]и, варијетета језика којим говори одређена социјална класа, [[стандардни језик|стандардни језици]], коју су стандардизовани ради употребе у јавности (нпр. писани стандард), [[жаргони]], који се разликују у речнику, и [[сленг]]. Варијетети језика као што су дијалекти, [[идиолект]]и и [[социолект]]и могу се разликовати не само по речнику и граматици, већ и по [[фонологији]] (укључујући просодију). Ако су разлике само у фонологији, за овакве дијалекте користи се термин да су акцентски варијетет, уместо варијетет или дијалект. |
||
Концептуално, дијалекти могу бити: |
|||
{{rut}} |
|||
* [[социолект]]и, варијетета језика којим говори одређена социјална класа, |
|||
Дијалект се може односити на било који од два изразито различита типа [[Linguistics|лингвистичких]] феномена: |
|||
* [[стандардни језик|стандардни језици]], коју су стандардизовани ради употребе у јавности (нпр. писани стандард), |
|||
* [[жаргони]], <!-- укључујући и сленг --> који се разликују у речнику, и |
|||
* [[сленг]]. |
|||
* One usage refers to a [[variety (linguistics)|variety]] of a [[language]] that is a characteristic of a particular group of the language's speakers.<ref>[https://en.oxforddictionaries.com/definition/dialect Oxford Living Dictionaries – English.] Retrieved 18 January 2019.</ref> Under this definition, the dialects or varieties of a particular language are closely related and, despite their differences, are most often largely [[Mutual intelligibility|mutually intelligible]], especially if close to one another on the [[dialect continuum]]. The term is applied most often to regional speech patterns, but a dialect may also be defined by other factors, such as [[social class]] or [[ethnicity]].<ref name="auto9">{{Cite web|url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/dialect|title=Definition of DIALECT|website=Merriam-webster.com}}</ref> A dialect that is associated with a particular [[social class]] can be termed a [[sociolect]], a dialect that is associated with a particular [[ethnic group]] can be termed an [[ethnolect]], and a geographical/regional dialect may be termed a regiolect<ref name="auto1">Wolfram, Walt and Schilling, Natalie. 2016. ''American English: Dialects and Variation.'' West Sussex: John Wiley & Sons, p. 184.</ref> (alternative terms include 'regionalect',<ref name="auto2">{{citation|url=http://linguistics.berkeley.edu/~dwbruhn/dwbruhn_376_Dispossessed.pdf|page=8|author= Daniel. W. Bruhn |title=Walls of the Tongue: A Sociolinguistic Analysis of Ursula K. Le Guin's The Dispossessed}}</ref> 'geolect',<ref name="auto6">{{citation|url=https://books.google.com/books?id=i5N9VUT5Tl4C|page=250|chapter =Varieties of the Greek language |title=The Language of the New Testament: Context, History, and Development |author = Christopher D. Land |date=21 February 2013|isbn=978-9004234772|editor=Stanley E. Porter, Andrew Pitts}}</ref> and 'topolect'<ref name="auto10">{{cite encyclopedia |year=2010 |title =topolect |encyclopedia=The American Heritage Dictionary of the English Language |publisher=Houghton Mifflin Harcourt |location=Boston |edition=4th}}</ref>). According to this definition, any variety of a given language can be classified as a "dialect", including any [[standard language|standardized varieties]]. In this case, the distinction between the "standard language" (i.e. the "standard" dialect of a particular language) and the "[[nonstandard dialect|nonstandard]]" (vernacular) dialects of the same language is often [[arbitrary]] and based on social, political, cultural, or historical considerations or prevalence and prominence.<ref name="chao">{{cite book |last=Chao |first=Yuen Ren |title=Language and Symbolic Systems |date=1968 |publisher=CUP archive |url=https://books.google.com/books?id=Se87AAAAIAAJ&q=language+standard+dialect&pg=PA130 |page=130|isbn=9780521094573 }}</ref><ref name="Lyons" /><ref name="johnson">{{cite book|last1=Johnson|first1=David|title=How Myths about Language Affect Education: What Every Teacher Should Know|date=27 May 2008|url=https://books.google.com/books?id=nPsVxfVDXp0C&q=language+standard+dialect&pg=PA75 |page=75|isbn=978-0472032877}}</ref> In a similar way, the definitions of the terms "language" and "dialect" may overlap and are often subject to debate, with the differentiation between the two classifications often grounded in arbitrary or sociopolitical motives.<ref name="mcworther">{{cite news|last1=McWhorter|first1=John|title=What's a Language, Anyway?|url=https://www.theatlantic.com/international/archive/2016/01/difference-between-language-dialect/424704/|access-date=19 July 2016|agency=The Atlantic|date=Jan 19, 2016}}</ref> The term "dialect" is however sometimes restricted to mean "non-standard variety", particularly in non-specialist settings and non-English linguistic traditions.<ref>{{Cite book|author=Benedikt Perak, Robert Trask, Milica Mihaljević |date=2005| title=Temeljni lingvistički pojmovi |url= https://www.academia.edu/819390 |language=sh|page=81}}</ref><ref name=Schilling-Estes /><ref>{{cite book|author = Sławomir Gala |title= Teoretyczne, badawcze i dydaktyczne założenia dialektologii |date=1998|publisher=Łódzkie Towarzystwo Naukowe |url = https://books.google.com/books?id=nWEZAQAAIAAJ | page=24 |isbn= 9788387749040 |language=pl}}</ref><ref>{{cite book|author = Małgorzata Dąbrowska-Kardas |title= Analiza dyrektywalna przepisów części ogólnej kodeksu karnego |date= 2012 |isbn = 9788326446177 |publisher= Wolters Kluwer |url = https://books.google.com/books?id=DZVSAwAAQBAJ | page=32 |language=pl}}</ref> |
|||
| ⚫ | Варијетети језика као што су дијалекти, [[идиолект]]и и [[социолект]]и могу се разликовати не само по речнику и граматици, већ и по [[фонологији]] (укључујући просодију). Ако су разлике само у фонологији, за овакве дијалекте користи се термин да су акцентски варијетет, уместо варијетет или дијалект. |
||
* The other usage of the term "dialect", specific to [[Colloquialism|colloquial]] settings in a few countries like [[Italy]]<ref name="auto3">«The often used term "Italian dialects" may create the false impression that the dialects are varieties of the standard Italian language.» Martin Maiden, M. Mair Parry (1997), The Dialects of Italy, Psychology Press, p.2</ref> (see ''[[:it:Dialetto|dialetto]]''<ref name="battaglia">«Parlata propria di un ambiente geografico e culturale ristretto (come la regione, la provincia, la città o anche il paese): contrapposta a un sistema linguistico affine per origine e sviluppo, ma che, per diverse ragioni (politiche, letterarie, geografiche, ecc.), si è imposto come lingua letteraria e ufficiale». Battaglia, Salvatore (1961). ''Grande dizionario della lingua italiana'', UTET, Torino, V. IV, pp.321-322</ref>), [[France]] (see ''[[:fr:patois|patois]]''), much of East Central Europe,<ref>{{Cite book |last=Kamusella |first=Tomasz |url=https://www.worldcat.org/oclc/896495625 |title=Creating languages in Central Europe during the last millennium |date=2015 |isbn=1-137-50783-7 |location=Houndmills, Basingstoke, Hampshire [England] |page=10|oclc=896495625}}</ref> and the [[Philippines]],<ref name="auto">{{cite book |author = Peter G. Gowing, William Henry Scott |title = Acculturation in the Philippines: Essays on Changing Societies. A Selection of Papers Presented at the Baguio Religious Acculturation Conferences from 1958 to 1968 |year = 1971 |publisher = New Day Publishers |url = https://books.google.com/books?id=zfjZAAAAMAAJ | page=157 }}</ref><ref name="maiden">{{cite book |last1=Maiden |first1=Martin |last2=Parry |first2=Mair |title=The Dialects of Italy |year=1997 |publisher=Routledge |page=2 |isbn=9781134834365 |url=https://books.google.com/books?id=9Dz_LyQF_eAC&q=dialects+of+italy}}</ref> carries a [[pejorative]] undertone and underlines the politically and [[Social stratification|socially subordinated]] status of a non-national language to the country's single official language. In this case, these "dialects" are not actual dialects in the same sense as in the first usage, as they do not derive from the politically dominant language and are therefore not one of its [[variety (linguistics)|varieties]], but they evolved in a separate and parallel way and may thus better fit various parties’ criteria for a separate language. These "dialects" may be historically [[cognate]] with and share [[Genetic relationship (linguistics)|genetic roots]] in the same [[Language family|subfamily]] as the dominant national language and may even, to a varying degree, share some [[mutual intelligibility]] with the latter. However, in this sense, unlike in the first usage, these “dialects” may be better defined as separate languages from the standard or national language and the standard or national language would not itself be considered a "dialect", as it is the dominant language in a particular state, be it in terms of [[Prestige (sociolinguistics)|linguistic prestige]], social or political (e.g. [[official language|official]]) status, predominance or prevalence, or all of the above. The term "dialect" used this way implies a political connotation, being mostly used to refer to low-prestige languages (regardless of their actual degree of distance from the national language), languages lacking institutional support, or those perceived as "unsuitable for writing".<ref name="auto8">{{cite book |author = Defenders of the Indigenous Languages of the Archipelago |title = Filipino is Not Our Language: Learn why it is Not and Find Out what it is |year = 2007 | url=https://books.google.com/books?id=C3oLAQAAMAAJ | page=26}}</ref> The designation "dialect" is also used popularly to refer to the unwritten or non-codified languages of developing countries or isolated areas,<ref name="auto4">{{cite book |last = Fodde Melis | first= Luisanna |title = Race, Ethnicity and Dialects: Language Policy and Ethnic Minorities in the United States |year = 2002 |isbn = 9788846439123 |publisher = FrancoAngeli |language = en |page=35}}</ref><ref name="auto5">{{cite book |last=Crystal | first=David |title=A Dictionary of Linguistics and Phonetics |url=https://archive.org/details/dictionarylingui00crys_715 |url-access=limited |publisher=Blackwell Publishing |edition=6 |year=2008 |isbn=978-1-4051-5296-9 |language=en |page=[https://archive.org/details/dictionarylingui00crys_715/page/n167 142]–144}}</ref> where the term "[[vernacular|vernacular language]]" would be preferred by linguists.<ref>{{cite journal |page=927 |title=Dialect, Language, Nation |first=Einar | last=Haugen |journal=American Anthropologist |series=''American Anthropologist'' New Series, Vol. 68, No. 4 |year=1966 |volume=68 |issue=4 |doi=10.1525/aa.1966.68.4.02a00040 |language=en |jstor= 670407}}</ref> |
|||
== Стандардни и не-стандардни дијалект == |
== Стандардни и не-стандардни дијалект == |
||
| Ред 85: | Ред 84: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist| |
{{reflist|refs= |
||
<ref name="Lyons">{{cite book |last=Lyons |first=John |title=Language and Linguistics |date=1981 |publisher=Cambridge University Press |url=https://archive.org/details/languagelinguist0000lyon |url-access=registration |quote=language standard dialect. |page=[https://archive.org/details/languagelinguist0000lyon/page/25 25] |isbn=9780521297752 }}</ref> |
|||
<ref name=Schilling-Estes>{{cite book |last=Schilling-Estes |first=Natalies |year=2006 |chapter=Dialect variation |editor-first1=R.W. |editor-last1=Fasold |editor-first2=J. |editor-last2=Connor-Linton |title=An Introduction to Language and Linguistics |pages=311–341 |location=Cambridge |publisher=Cambridge University Press}}</ref> |
|||
}} |
|||
==Литература== |
==Литература== |
||
{{refbegin| |
{{refbegin|}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Okuka|first=Miloš|autorlink=Милош Окука|title=Srpski dijalekti|year=2008|location=Zagreb|publisher=Prosvjeta|url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Okuka|first=Miloš|autorlink=Милош Окука|title=Srpski dijalekti|year=2008|location=Zagreb|publisher=Prosvjeta|url=https://books.google.com/books?id=eVwqAQAAIAAJ}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ћорић|first=Божо|title=Из дијалектолошке терминологије (наречје, дијалекат, говор)|journal=Књижевност и језик|year=1991|volume=38|issue=1|pages=73-77|url=https://books.google.com/books?id=AqNiAAAAMAAJ}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ћорић|first=Божо|title=Из дијалектолошке терминологије (наречје, дијалекат, говор)|journal=Књижевност и језик|year=1991|volume=38|issue=1|pages=73-77|url=https://books.google.com/books?id=AqNiAAAAMAAJ}} |
||
* {{cite book|first = Sławomir |last=Gala |title= Teoretyczne, badawcze i dydaktyczne założenia dialektologii |date=1998|publisher=Łódzkie Towarzystwo Naukowe |url = https://books.google.com/books?id=nWEZAQAAIAAJ | page=24 |isbn= 9788387749040 |language=pl}} |
|||
* {{cite book|first=Małgorzata |last=Dąbrowska-Kardas |title=Analiza dyrektywalna przepisów części ogólnej kodeksu karnego |date=2012 |isbn=9788326446177 |publisher=Wolters Kluwer |url=https://books.google.com/books?id=DZVSAwAAQBAJ |page=32 |language=pl}} |
|||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
== Спољашње везе == |
|||
{{Commons category|Dialect}} |
|||
* [http://www.bl.uk/soundsfamiliar Sounds Familiar?] – Listen to regional accents and dialects of the UK on the British Library's 'Sounds Familiar' website |
|||
* [http://web.ku.edu/idea/ International Dialects of English Archive Since 1997] |
|||
* [https://web.archive.org/web/20181224033902/http://www.thedialectdictionary.com/ thedialectdictionary.com] – Compilation of Dialects from around the globe |
|||
* [http://www.unii.ac.jp/~chitsuko/english/index.html A site for announcements and downloading the SEAL System] |
|||
* {{cite EB1911 |wstitle=Dialect |volume=8 |pages=155–156 |short=1}} |
|||
{{нормативна контрола}} |
{{нормативна контрола}} |
||
Верзија на датум 28. август 2022. у 20:34
Дијалект или дијалекат (грч. διάλεκτος [diálektos] — дијалектос) јесте језички варијетет који користе људи одређене географске области.[1][2] Број говорника, и величина области, може се знатно разликовати. Дијалект већег пространства може да се састоји из посебних говора, односно субдијалеката (или поддијалеката) који обухватају мање језичке области. На другој страни, дијалекти који имају сродне особине могу се груписати у посебна наречја, односно супрадијалекате (или наддијалекате).
Дијалект је потпун систем за говорну комуникацију (али не неопходно и писану) са својим речником и/или граматиком. Концептуално, дијалекти могу бити: социолекти, варијетета језика којим говори одређена социјална класа, стандардни језици, коју су стандардизовани ради употребе у јавности (нпр. писани стандард), жаргони, који се разликују у речнику, и сленг. Варијетети језика као што су дијалекти, идиолекти и социолекти могу се разликовати не само по речнику и граматици, већ и по фонологији (укључујући просодију). Ако су разлике само у фонологији, за овакве дијалекте користи се термин да су акцентски варијетет, уместо варијетет или дијалект.
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Дијалект се може односити на било који од два изразито различита типа лингвистичких феномена:
- One usage refers to a variety of a language that is a characteristic of a particular group of the language's speakers.[3] Under this definition, the dialects or varieties of a particular language are closely related and, despite their differences, are most often largely mutually intelligible, especially if close to one another on the dialect continuum. The term is applied most often to regional speech patterns, but a dialect may also be defined by other factors, such as social class or ethnicity.[4] A dialect that is associated with a particular social class can be termed a sociolect, a dialect that is associated with a particular ethnic group can be termed an ethnolect, and a geographical/regional dialect may be termed a regiolect[5] (alternative terms include 'regionalect',[6] 'geolect',[7] and 'topolect'[8]). According to this definition, any variety of a given language can be classified as a "dialect", including any standardized varieties. In this case, the distinction between the "standard language" (i.e. the "standard" dialect of a particular language) and the "nonstandard" (vernacular) dialects of the same language is often arbitrary and based on social, political, cultural, or historical considerations or prevalence and prominence.[9][10][11] In a similar way, the definitions of the terms "language" and "dialect" may overlap and are often subject to debate, with the differentiation between the two classifications often grounded in arbitrary or sociopolitical motives.[12] The term "dialect" is however sometimes restricted to mean "non-standard variety", particularly in non-specialist settings and non-English linguistic traditions.[13][14][15][16]
- The other usage of the term "dialect", specific to colloquial settings in a few countries like Italy[17] (see dialetto[18]), France (see patois), much of East Central Europe,[19] and the Philippines,[20][21] carries a pejorative undertone and underlines the politically and socially subordinated status of a non-national language to the country's single official language. In this case, these "dialects" are not actual dialects in the same sense as in the first usage, as they do not derive from the politically dominant language and are therefore not one of its varieties, but they evolved in a separate and parallel way and may thus better fit various parties’ criteria for a separate language. These "dialects" may be historically cognate with and share genetic roots in the same subfamily as the dominant national language and may even, to a varying degree, share some mutual intelligibility with the latter. However, in this sense, unlike in the first usage, these “dialects” may be better defined as separate languages from the standard or national language and the standard or national language would not itself be considered a "dialect", as it is the dominant language in a particular state, be it in terms of linguistic prestige, social or political (e.g. official) status, predominance or prevalence, or all of the above. The term "dialect" used this way implies a political connotation, being mostly used to refer to low-prestige languages (regardless of their actual degree of distance from the national language), languages lacking institutional support, or those perceived as "unsuitable for writing".[22] The designation "dialect" is also used popularly to refer to the unwritten or non-codified languages of developing countries or isolated areas,[23][24] where the term "vernacular language" would be preferred by linguists.[25]
Стандардни и не-стандардни дијалект
Стандардни дијалект (такође под именом стандардизован дијалект, „стандардни језик“, „књижевни језик“ у неким земљама) је дијалект кога подржава институција. Ова подршка може да укључује подршку од стране државе; представљен као „правилан“ облик језика у школама; за кога постоје граматике, речници, и уџбеници који постављају „правилан“ говорни и писани облик; честа формална употреба у литератури коришћењем овог дијалекта (проза, поезија, итд.). Могу да постоје стандардни дијалекти повезани са језиком. На пример, стандардни амерички енглески, британски енглески, стандардни индијски енглески могу бити сматрани као стандардни дијалекти енглеског језика.
Нестандардан дијалект, као и стандардан дијалект, има потпун речник, граматику и синтаксу, али не и добробит институције која га подржава.
„Дијалект“ или „језик“
Не постоје универзални критеријуми за разликовање језика од дијалеката; иако неки критеријуми постоје, они понекад дају контрадикторне резултате. Тачно разликовање је стога субјективно, зависно од много фактора.
Језички варијетети најчешће се називају дијалектима, више него језицима:
- зато што нису признати као књижевни језици,
- зато што говорници немају своју државу, или
- зато што њиховом дијалекту недостаје престиж.
Израз идиом користе неки лингвисти уместо језика или дијалектакада не постоји потреба да се разликују једни од других.
Антрополошки лингвисти дефинишу дијалект као посебан облик језика који користи једна говорна заједница. Другим речима, разилка између језика и дијалекта је разлика међу општим и конкретним. Из ове перспективе, нико не говори „језик“, сви говоре дијалектом језика. Оне које сматрају конкретан дијалект као „стандардну“ или „правилну“ верзију језика користе ове термине да би истакли социјалне разлике.
Често, стандардни језик је близак или исти као и социолект елитне класе.
У срединама где престиж стандарда не игра битну улогу, „дијалект“ може да буде назив за регионални варијетет у језичкој пракси који је разумљив са другим дијалектима, носећи информацију одакле потиче његов говорник (део града, село, подручје);
Модерна лингвистика признаје да статус језика није одређен само лингвистичким критеријумима, већ је и резултат историјских и политичких дешавања. Романски је постао писани језик, и стога је и препознат као језик, иако је веома близак дијалекту Ломбардијских Алпа. Супротан пример овоме је кинески језик чији се варијетети сматрају за дијалекте, а не језике, иако међусобно нису разумљиви, јер деле заједнички писани стандард и заједничко језгро литературе.
Јидишки лингвиста Макс Вајнрајх је смислио и крилатицу „A shprakh iz a dialekt mit an armey un flot“ ("אַ שפראַך איז אַ דיאַלעקט מיט אַן אַרמײ און פֿלאָט", „Језик је дијалект који има војску и морнарицу“; часопис Yivo-bleter 25.1, 1945, pp. 13), чиме је илустровао чињеницу да језици настају културном асимилацијом.
Политички фактори
Зависно о политици и идеологији, класификација говорних варијетета као дијалеката или језика и њихова веза са другим варијететима може да буде контроверзна и некоензистентна. Енглески и српско-хрватски језик ово илуструју. И енглески и српско-хрватски имају две велике варијанте британски енглески и амерички енглески, и српски и хрватски, са многобројним ситнијим варијететима. Из политичких разлога, декларисање ових варијетета као „дијалекте“ или „језике“ даје опречне резултате: британски и амерички енглески, којим говоре блиски политички и војни савезници, се скоро на свим местима сматрају једним језиком, док стандардне језике Србије и Хрватске, који се један од другог разликују слично као британски и амерички енглески, многи лингвисти из тих области сматрају за различите језике, због односа између ове две земље који осцилирају између братства и љутих непријатеља.
Македонски језик, иако разумљив са бугарским и често сматран бугарским дијалектом, у Македонији сматрају правим језиком. У Либану, Чувари кедара — линија десног крила, хришћанска политичка партија која се опире везама ове земље са арапским светом, тражи да либански буде признат за различит језик од арапског, а не као дијалект, чак и покушава да замени арапско писмо старим фонетским писмом.
Политички уплив као језички фактор имао је везе и са другим језичким варијететима, који су намерно мењани са политичким циљевима. Пример је молдавски језик; такав језик није постојао пре Другог светског рата, и већина немолдавских лингвиста је скептична према питању његовог класификовања. Након што је Совјетски Савез припојио румунску провинцију Бесарабију и дао јој име Молдавија, поново је уведена ћирилица и у употребу су уведене многобројне словенске речи, да би се ослабила заједничка национална свест са Румунијом. Након што је Молдавија стекла независност 1991. године, враћена је модификована латиница као протест политичкој конотацији коју је носила ћирилица. Међутим, 1996. године, молдавски парламент је одбио предлог председника Молдавије Мирсеа Снегура да се име језика преименује у румунски, због страха од румунске експанзије, а 2003. године је објављен румунско-молдавски речник, с намером да се покаже да две земље говоре различите језике. Румунски лингвисти су реаговали тако што су прогласили све молдавске речи и за румунске. У Молдавији, вођа Института за лингвистику при академији наука, Ион Барбута, за речник је рекао да је „политички мотивисана апсурдност“.
С друге стране, говорни језик хан-кинески се обично наводи као главни дијалект кинеског, да би се пропагирало национално јединство.
Важност политичких фактора када се тражи одговор на питање „шта је језик?“ је довољно велика да баци сумњу на то да ли је уопште могућа било која стриктно лингвистичка дефиниција, без социо-културног приступа.
Поглед с тачке историјске лингвистике
Многи историјски лингвисти сваки говор посматрају као дијалект старијег медијума за комуникацију, из којег се развио. Уз овакву претпоставку, модерни романски језици су дијалекти латинског језика, модерни словенски језици (српски, бугарски, руски, пољски итд.) дијалекти старословенског итд. Посматра се заједничко наслеђе; „дијалект“ једног „језика“ (који и сам може да буде дијалект неког старијег језика) не мора да буде разумљив у односу на тај „старији“ језик. Штавише, језик-родитељ може да се издели на неколико „дијалеката“ који се даље деле на ситније дијалекте, и где се неке гране тих дијалеката мењају брже од других. Због овога може да се догоди да два дијалекта (дефинисана у скалду с овом парадигмом) који су у даљим рођачким односима могу да буду међусобно разумљивији него што су то дијалекти који су у ближем сродству. Ова шема је установљена међу модерним романским језицима, где су италијански и шпански међусобно у доброј мери разумљивији него италијански и француски, т. ј. шпански и француски, иако су оба језика у ближем сродничком сродству са француским него један са другим: француски се брже временом брже мењао у односу на ова два.
Концепти у дијалектологији
Међусобна разумљивост
Било је покушаја, и још увек их има, да се дијалекти од језика разликују по томе што су дијалекти међусобно разумљиви, док језици то нису. Али овај критеријум не даје прецизне резултате, како се можда спрва чини. Говорници италијанског и шпанског, могу да се међусобно разумеју у приличној мери, док говорници ломбардског и сицилијанског, као дијалекта италијанског могу да наиђу на велике баријере у међусобном разумевању.
Диглосија
Појава да у једном друштву постоје два блиско повезана језика, један са високим престижом, који користи влада и који се користи у формалним текстовима, и други без престижа, који је уобичајно говорни (вернекуларни) језик. Пример је стандардни српски, који се сматра за правилан начин говора у Србији и торлачки и косовско-ресавски дијалекти који су говорни језици становника јужне, централне и источне Србије.
Дијалекатски континуум
Дијалекатски континуум је сплет дијалеката где свака два суседна дијалекта су међусобно разумљива, али где се разумљивост поступно смањује како расте раздаљина међу дијалектима. Добар пример за ово је данско — фризијско — немачки континуум, велика мрежа да четири препозната писана језика. Иако стандардни дански и стандардни немачки међусобно нису разумљиви, повезани су ланцем дијалеката. Слично је и са источним словенским језицима - руски, белоруски и украјински су стандардни језици, које поступно повезује мрежа дијалеката. Слично је и са српским, где, идући од севера ка југу, свака два суседна дијалекта су међусобно разумљива, али дијалекти крајњег севера и крајњег југа нису.
Дијасистем
Појам дијасистем се односи на један језик који има две или више стандардних форми. Примери су: Хинди-урду са две писане варијанте Хинди и Урду.
Плурацентризам
Плурацентричан језик је језик са више стандардних верзија.
Ausbausprache - Abstandsprache - Dachsprache
Парадигма који су развили професионални лингвисти позната је као аусбаушпрахе — абштандшпрахе — дахшпрахе. Популарна је међу лингвистима у континенталној Европи, али није позната у енглеском говорном свету, нарочито међу лингвистима лаицима. Иако једна од многих парадигми, њена предност је то да су је развили професионални лингвисти ради анализирања и категоризовања говорних варијетета, и има можност да замени речи као што су „језик“ и „дијалект“ немачким терминима аусбаушпрахе, абштандшпрахе и дахшпрахе, речима које (још увек) нису оптерећене политичким, културним и емоционалним конотацијама. Може се показати као алат напомоћ људима да виде неке старе и познате лингвистичке контроверзе другачијим погледима.
Види још
Референце
- ^ Ивић 1956.
- ^ „Dialecte : Définition simple et facile du dictionnaire”. www.linternaute.fr (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2022.
- ^ Oxford Living Dictionaries – English. Retrieved 18 January 2019.
- ^ „Definition of DIALECT”. Merriam-webster.com.
- ^ Wolfram, Walt and Schilling, Natalie. 2016. American English: Dialects and Variation. West Sussex: John Wiley & Sons, p. 184.
- ^ Daniel. W. Bruhn, Walls of the Tongue: A Sociolinguistic Analysis of Ursula K. Le Guin's The Dispossessed (PDF), стр. 8
- ^ Christopher D. Land (21. 2. 2013), „Varieties of the Greek language”, Ур.: Stanley E. Porter, Andrew Pitts, The Language of the New Testament: Context, History, and Development, стр. 250, ISBN 978-9004234772
- ^ „topolect”. The American Heritage Dictionary of the English Language (4th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2010.
- ^ Chao, Yuen Ren (1968). Language and Symbolic Systems. CUP archive. стр. 130. ISBN 9780521094573.
- ^ Lyons, John (1981). Language and Linguistics
. Cambridge University Press. стр. 25. ISBN 9780521297752. „language standard dialect.”
- ^ Johnson, David (27. 5. 2008). How Myths about Language Affect Education: What Every Teacher Should Know. стр. 75. ISBN 978-0472032877.
- ^ McWhorter, John (19. 1. 2016). „What's a Language, Anyway?”. The Atlantic. Приступљено 19. 7. 2016.
- ^ Benedikt Perak, Robert Trask, Milica Mihaljević (2005). Temeljni lingvistički pojmovi (на језику: српскохрватски). стр. 81.
- ^ Schilling-Estes, Natalies (2006). „Dialect variation”. Ур.: Fasold, R.W.; Connor-Linton, J. An Introduction to Language and Linguistics. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 311—341.
- ^ Sławomir Gala (1998). Teoretyczne, badawcze i dydaktyczne założenia dialektologii (на језику: пољски). Łódzkie Towarzystwo Naukowe. стр. 24. ISBN 9788387749040.
- ^ Małgorzata Dąbrowska-Kardas (2012). Analiza dyrektywalna przepisów części ogólnej kodeksu karnego (на језику: пољски). Wolters Kluwer. стр. 32. ISBN 9788326446177.
- ^ «The often used term "Italian dialects" may create the false impression that the dialects are varieties of the standard Italian language.» Martin Maiden, M. Mair Parry (1997), The Dialects of Italy, Psychology Press, p.2
- ^ «Parlata propria di un ambiente geografico e culturale ristretto (come la regione, la provincia, la città o anche il paese): contrapposta a un sistema linguistico affine per origine e sviluppo, ma che, per diverse ragioni (politiche, letterarie, geografiche, ecc.), si è imposto come lingua letteraria e ufficiale». Battaglia, Salvatore (1961). Grande dizionario della lingua italiana, UTET, Torino, V. IV, pp.321-322
- ^ Kamusella, Tomasz (2015). Creating languages in Central Europe during the last millennium. Houndmills, Basingstoke, Hampshire [England]. стр. 10. ISBN 1-137-50783-7. OCLC 896495625.
- ^ Peter G. Gowing, William Henry Scott (1971). Acculturation in the Philippines: Essays on Changing Societies. A Selection of Papers Presented at the Baguio Religious Acculturation Conferences from 1958 to 1968. New Day Publishers. стр. 157.
- ^ Maiden, Martin; Parry, Mair (1997). The Dialects of Italy. Routledge. стр. 2. ISBN 9781134834365.
- ^ Defenders of the Indigenous Languages of the Archipelago (2007). Filipino is Not Our Language: Learn why it is Not and Find Out what it is. стр. 26.
- ^ Fodde Melis, Luisanna (2002). Race, Ethnicity and Dialects: Language Policy and Ethnic Minorities in the United States (на језику: енглески). FrancoAngeli. стр. 35. ISBN 9788846439123.
- ^ Crystal, David (2008). A Dictionary of Linguistics and Phonetics (на језику: енглески) (6 изд.). Blackwell Publishing. стр. 142–144. ISBN 978-1-4051-5296-9.
- ^ Haugen, Einar (1966). „Dialect, Language, Nation”. American Anthropologist. American Anthropologist New Series, Vol. 68, No. 4 (на језику: енглески). 68 (4): 927. JSTOR 670407. doi:10.1525/aa.1966.68.4.02a00040.
Литература
- Ивић, Павле (1956). Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје (1. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta.
- Ћорић, Божо (1991). „Из дијалектолошке терминологије (наречје, дијалекат, говор)”. Књижевност и језик. 38 (1): 73—77.
- Gala, Sławomir (1998). Teoretyczne, badawcze i dydaktyczne założenia dialektologii (на језику: пољски). Łódzkie Towarzystwo Naukowe. стр. 24. ISBN 9788387749040.
- Dąbrowska-Kardas, Małgorzata (2012). Analiza dyrektywalna przepisów części ogólnej kodeksu karnego (на језику: пољски). Wolters Kluwer. стр. 32. ISBN 9788326446177.
Спољашње везе
- Sounds Familiar? – Listen to regional accents and dialects of the UK on the British Library's 'Sounds Familiar' website
- International Dialects of English Archive Since 1997
- thedialectdictionary.com – Compilation of Dialects from around the globe
- A site for announcements and downloading the SEAL System
- „Dialect”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 8 (11 изд.). 1911. стр. 155—156.
