Пређи на садржај

Родна веровања — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Родна веровања или уверења''' која садрже имплицитне културне идеје о „есенцијалним“ квалитетима мушкараца и жена, налазе се готово свим теоријама о хомосексуалности.<ref name=":0">Drescher J.  Psychoanalytic Therapy and the Gay Man. Routledge; New York, NY, USA; London, UK: 1998.</ref><ref>Drescher J. Queer diagnoses: Parallels and contrasts in the history of homosexuality, gender variance, and the diagnostic and statistical manual. Arch. Sex. Behav. 2010;39:427–460. doi: 10.1007/s10508-009-9531-5.</ref><ref name=":1">Drescher J. From bisexuality to intersexuality: Rethinking gender categories. Contemp. Psychoanal. 2007;43:204–228. doi: 10.1080/00107530.2007.10745905.</ref> ”Прави мушкарци“ и „праве жене“ су моћни културни митови са којима се сви морају борити.  Људи изражавају родна уверења, своја и она из културе у којој живе, свакодневним језиком јер посредно или експлицитно прихватају и додељују родна значења ономе што они и други раде, мисле и осећају.  Родна веровања се дотичу скоро свих аспеката свакодневног живота, укључујући такве свакодневне бриге као што су ципеле које мушкарци треба да носе или „дубља“ питања мушкости, као што је да ли мушкарци треба да отворено плачу или спавају са другим мушкарцима.  Родна уверења су уграђена у питања о томе коју каријеру би жена требало да гради и, на другом нивоу дискурса, шта би то значило ако би због свог професионалног ангажовања жена одустала од одгајања деце да би се бавила каријером агресивније од мушкарца.<ref name=":1" />
'''Родна веровања или уверења''' која садрже имплицитне културне идеје о „есенцијалним“ квалитетима мушкараца и жена, налазе се готово свим теоријама о хомосексуалности.<ref name=":0">Drescher J.  Psychoanalytic Therapy and the Gay Man. Routledge; New York, NY, USA; London, UK: 1998.</ref><ref>Drescher J. Queer diagnoses: Parallels and contrasts in the history of homosexuality, gender variance, and the diagnostic and statistical manual. Arch. Sex. Behav. 2010;39:427–460. {{doi|10.1007/s10508-009-9531-5}}.</ref><ref name=":1">Drescher J. From bisexuality to intersexuality: Rethinking gender categories. Contemp. Psychoanal. 2007;43:204–228. {{doi|10.1080/00107530.2007.10745905}}.</ref> ”Прави мушкарци“ и „праве жене“ су моћни културни митови са којима се сви морају борити.  Људи изражавају родна уверења, своја и она из културе у којој живе, свакодневним језиком јер посредно или експлицитно прихватају и додељују родна значења ономе што они и други раде, мисле и осећају.  Родна веровања се дотичу скоро свих аспеката свакодневног живота, укључујући такве свакодневне бриге као што су ципеле које мушкарци треба да носе или „дубља“ питања мушкости, као што је да ли мушкарци треба да отворено плачу или спавају са другим мушкарцима.  Родна уверења су уграђена у питања о томе коју каријеру би жена требало да гради и, на другом нивоу дискурса, шта би то значило ако би због свог професионалног ангажовања жена одустала од одгајања деце да би се бавила каријером агресивније од мушкарца.<ref name=":1" />


== Родна бинарност и биродна особа ==
== Родна бинарност и биродна особа ==
Родна веровања се обично заснивају на родним бинарностима.  Најдревнија и најпознатија је мушко/женско бинарност.  Међутим, постоји и бинарност хомосексуалности/хетеросексуалности из 19. века (или геј/стрејт у 20. веку) и нова бинарност трансродности/цисродности у 21. веку.{{напомена|Требало би напоменути да бинарне датотеке нису ограничене на популарну употребу.}}  Многе научне студије о хомосексуалности садрже и имплицитна (и често експлицитна) бинарна родна уверења.  На пример, интерсексуална хипотеза хомосексуалности,<ref>Byne W. Science and belief: Psychobiological research on sexual orientation. In: DeCecco J., Parker D., editors. Sex, Cells, and Same-Sex Desire: The Biology of Sexual Preference. Harrington Park Press; New York, NY, USA: 1995. pp. 303–343. </ref><ref>Drescher J., Byne W. Homosexuality, gay and lesbian identities, and homosexual behavior. In: Sadock B.J., Sadock V.A., Ruiz P., editors. Kaplan and Sadock’s Comprehensive Textbook of Psychiatry. 10th ed. Williams and Wilkins; Baltimore, MD, USA: 2016. forthcoming.</ref>тврди да мозгови хомосексуалних појединаца показују карактеристике које би се сматрале типичнијим за други пол. Есенцијалистичко родно веровање имплицитно у интерполним хипотезама наводе да је привлачност према женама мушка особина, што је код [[Зигмунд Фројд|Зигмунда Фројда]],<ref>LeVay S. A difference in hypothalamic structure between heterosexual and homosexual men. Science. 1991;253:1034–1037. doi: 10.1126/science.1887219.</ref> на пример довело до његове теорије да лезбејке имају мушку психологију.  Слично Зигмунду Фројду и биолошки истраживачи су претпоставили да геј мушкарци имају мозак који више личи на мозак жена [29] или су примаоци додатних фрагмената ђенских ''Х'' хромозома својих мајки.<ref>Hamer D., Copeland P.  The Science of Desire: The Search for the Gay Gene and the Biology of Behavior. Simon & Schuster; New York, NY, USA: 1994</ref>
Родна веровања се обично заснивају на родним бинарностима.  Најдревнија и најпознатија је мушко/женско бинарност.  Међутим, постоји и бинарност хомосексуалности/хетеросексуалности из 19. века (или геј/стрејт у 20. веку) и нова бинарност трансродности/цисродности у 21. веку.{{напомена|Требало би напоменути да бинарне датотеке нису ограничене на популарну употребу.}}  Многе научне студије о хомосексуалности садрже и имплицитна (и често експлицитна) бинарна родна уверења.  На пример, интерсексуална хипотеза хомосексуалности,<ref>Byne W. Science and belief: Psychobiological research on sexual orientation. In: DeCecco J., Parker D., editors. Sex, Cells, and Same-Sex Desire: The Biology of Sexual Preference. Harrington Park Press; New York, NY, USA: 1995. pp. 303–343. </ref><ref>Drescher J., Byne W. Homosexuality, gay and lesbian identities, and homosexual behavior. In: Sadock B.J., Sadock V.A., Ruiz P., editors. Kaplan and Sadock’s Comprehensive Textbook of Psychiatry. 10th ed. Williams and Wilkins; Baltimore, MD, USA: 2016. forthcoming.</ref>тврди да мозгови хомосексуалних појединаца показују карактеристике које би се сматрале типичнијим за други пол. Есенцијалистичко родно веровање имплицитно у интерполним хипотезама наводе да је привлачност према женама мушка особина, што је код [[Зигмунд Фројд|Зигмунда Фројда]],<ref>LeVay S. A difference in hypothalamic structure between heterosexual and homosexual men. Science. 1991;253:1034–1037. {{doi|10.1126/science.1887219}}.</ref> на пример довело до његове теорије да лезбејке имају мушку психологију.  Слично Зигмунду Фројду и биолошки истраживачи су претпоставили да геј мушкарци имају мозак који више личи на мозак жена [29] или су примаоци додатних фрагмената ђенских ''Х'' хромозома својих мајки.<ref>Hamer D., Copeland P.  The Science of Desire: The Search for the Gay Gene and the Biology of Behavior. Simon & Schuster; New York, NY, USA: 1994</ref>


За разлику од родне бинарности биродна особа ('bi−' значи „два”) (такође '''дво-родна''' или '''дупло родна''') је она особа која се идентификује са два родна идентитета и понашања. Идентификовање са биродности углавном значи да се та особа проналази и у мушком и у женском роду или се крећу између мушког и женског понашања и родног изјашњавања, имају два родна идентитета у исто време или се крећу између њих.
За разлику од родне бинарности биродна особа ('bi−' значи „два”) (такође '''дво-родна''' или '''дупло родна''') је она особа која се идентификује са два родна идентитета и понашања. Идентификовање са биродности углавном значи да се та особа проналази и у мушком и у женском роду или се крећу између мушког и женског понашања и родног изјашњавања, имају два родна идентитета у исто време или се крећу између њих.
Ред 12: Ред 12:
Чврста родна уверења обично цветају у фундаменталистичким, верским заједницама где су било какве информације или алтернативна објашњења која би могла оспорити имплицитне и експлицитне претпоставке непожељне.  
Чврста родна уверења обично цветају у фундаменталистичким, верским заједницама где су било какве информације или алтернативна објашњења која би могла оспорити имплицитне и експлицитне претпоставке непожељне.  


Када улазимо у области рода и сексуалности, није необично наићи на још један облик бинарног размишљања: „моралне приче“ о томе да ли су одређене врсте мисли, осећања или понашања „добре или лоше“ или, у неким случајевима, да ли су  су „добри или зли“.<ref name=":0" /><ref>Drescher J. Causes and becauses: On etiological theories of homosexuality. Annu. Psychoanal. 2002;30:57–68. </ref><ref>Drescher J. Queer diagnoses: Parallels and contrasts in the history of homosexuality, gender variance, and the diagnostic and statistical manual. Arch. Sex. Behav. 2010;39:427–460. doi: 10.1007/s10508-009-9531-5.</ref>
Када улазимо у области рода и сексуалности, није необично наићи на још један облик бинарног размишљања: „моралне приче“ о томе да ли су одређене врсте мисли, осећања или понашања „добре или лоше“ или, у неким случајевима, да ли су  су „добри или зли“.<ref name=":0" /><ref>Drescher J. Causes and becauses: On etiological theories of homosexuality. Annu. Psychoanal. 2002;30:57–68. </ref><ref>Drescher J. Queer diagnoses: Parallels and contrasts in the history of homosexuality, gender variance, and the diagnostic and statistical manual. Arch. Sex. Behav. 2010;39:427–460. {{doi|10.1007/s10508-009-9531-5}}.</ref>


Бинарност добро/лоше није ограничена само на религију, јер се језик морала неизбежно налази, на пример, у теоријама о „узроцима“ хомосексуалности.  Јер, у недостатку сигурности о „етиологији“ хомосексуалности, бинарна родна веровања и њихове повезане моралне основе често користе теорије о узроцима и/или значењима хомосексуалности.  Када се препознају наративни облици ових теорија, неки од моралних судова и веровања уграђених у сваку од њих постају јаснији.
Бинарност добро/лоше није ограничена само на религију, јер се језик морала неизбежно налази, на пример, у теоријама о „узроцима“ хомосексуалности.  Јер, у недостатку сигурности о „етиологији“ хомосексуалности, бинарна родна веровања и њихове повезане моралне основе често користе теорије о узроцима и/или значењима хомосексуалности.  Када се препознају наративни облици ових теорија, неки од моралних судова и веровања уграђених у сваку од њих постају јаснији.


=== Бинарност и избор занимања ===
=== Бинарност и избор занимања ===
Међу важним интернализованим друштвеним и културним вредностима су општа уверења о одговорностима и понашањима која се сматрају прикладним за жене и мушкарце.<ref>Eccles, J. S., Barber, B., and Jozefowicz, D. (1999). “Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: applying the Eccles et al. model of achievement-related choices,” in ''Sexism and Stereotypes in Modern Society: The Gender Science of Janet Taylor Spence'', eds W. B. Swann, J. H. Langlois, and L. A. Gilbert (Washington, DC: American Psychological Association), 153–192. doi: 10.1037/10277-007</ref><ref>Williams, J. E., and Best, D. L. (1990). ''Measuring Sex Stereotypes: A Multination Study (Rev. ed.).'' Thousand Oaks, CA: Sage.</ref><ref>Eagly, A. H. (1987). ''Sex Differences in Social Behavior: A social-role interpretation.'' Hillsdale, NY: Lawrence Erlbaum.</ref><ref>Corrigall, E. A., and Konrad, A. M. (2007). Gender role attitudes and careers: a longitudinal study. ''Sex Roles'' 56, 847–855. doi: 10.1007/s11199-007-9242-0</ref> Појединци који имају традиционална родна веровања о улози полова подржавају улогу жене као старатеља у кући и породици, а за улогу мушкараца сматрају да је она да обезбеде финансијску подршку као храниоц породице.<ref>{{Cite journal|last=Dicke|first=Anna-Lena|last2=Safavian|first2=Nayssan|last3=Eccles|first3=Jacquelynne S.|date=2019|title=Traditional Gender Role Beliefs and Career Attainment in STEM: A Gendered Story?|url=https://www.frontiersin.org/article/10.3389/fpsyg.2019.01053|journal=Frontiers in Psychology|volume=10|doi=10.3389/fpsyg.2019.01053/full#b19|issn=1664-1078}}</ref>
Међу важним интернализованим друштвеним и културним вредностима су општа уверења о одговорностима и понашањима која се сматрају прикладним за жене и мушкарце.<ref>Eccles, J. S., Barber, B., and Jozefowicz, D. (1999). “Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: applying the Eccles et al. model of achievement-related choices,” in ''Sexism and Stereotypes in Modern Society: The Gender Science of Janet Taylor Spence'', eds W. B. Swann, J. H. Langlois, and L. A. Gilbert (Washington, DC: American Psychological Association), 153–192. {{doi|10.1037/10277-007}}</ref><ref>Williams, J. E., and Best, D. L. (1990). ''Measuring Sex Stereotypes: A Multination Study (Rev. ed.).'' Thousand Oaks, CA: Sage.</ref><ref>Eagly, A. H. (1987). ''Sex Differences in Social Behavior: A social-role interpretation.'' Hillsdale, NY: Lawrence Erlbaum.</ref><ref>Corrigall, E. A., and Konrad, A. M. (2007). Gender role attitudes and careers: a longitudinal study. ''Sex Roles'' 56, 847–855. {{doi|10.1007/s11199-007-9242-0}}</ref> Појединци који имају традиционална родна веровања о улози полова подржавају улогу жене као старатеља у кући и породици, а за улогу мушкараца сматрају да је она да обезбеде финансијску подршку као храниоц породице.<ref>{{Cite journal|last=Dicke|first=Anna-Lena|last2=Safavian|first2=Nayssan|last3=Eccles|first3=Jacquelynne S.|date=2019|title=Traditional Gender Role Beliefs and Career Attainment in STEM: A Gendered Story?|url=https://www.frontiersin.org/article/10.3389/fpsyg.2019.01053|journal=Frontiers in Psychology|volume=10|doi=10.3389/fpsyg.2019.01053/full#b19|issn=1664-1078}}</ref>


Истраживања су показала да традиционална веровања у родну улогу снажније подржавају мушкарци него жене.<ref>Larsen, K. S., and Long, E. (1988). Attitudes toward sex-roles: traditional or egalitarian? ''Sex Roles'' 19, 1–12. doi: 10.1007/BF00292459</ref><ref>Brewster, K. L., and Padavic, I. (2000). Change in gender-ideology, 1977–1996:the contributions of intracohort change and population turnover. ''J. Marriage Fam.'' 62, 477–487. doi: 10.1111/j.1741-3737.2000.00477.x</ref> Ова веровања су повезана са већим нагласком који се ставља на каријеру мушкараца и мужева/очева него на каријеру жена и жена/мајки. Таква уверења ће се онда вероватно одразити и на индивидуалне друштвене идентитете жена и мушкараца, предвиђене будуће друштвене улоге и краткорочне и дугорочне циљеве.<ref>Eccles, J. S., and Bryan, J. (1994). “Adolescence: critical crossroad in the path of gender-role development,” in ''Gender Roles Through the Life Span'', ed. M. R. Stevenson (Muncie: Ball State University Press), 110–147.</ref><ref>Eccles, J. S., Barber, B., and Jozefowicz, D. (1999). “Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: applying the Eccles et al. model of achievement-related choices,” in ''Sexism and Stereotypes in Modern Society: The Gender Science of Janet Taylor Spence'', eds W. B. Swann, J. H. Langlois, and L. A. Gilbert (Washington, DC: American Psychological Association), 153–192. doi: 10.1037/10277-007</ref> Ови ставоово су такође кључни предиктори њихових ђивотњих тежњи али и избораобразовања и занимања.<ref>Webb, R. M., Lubinski, D., and Benbow, C. P. (2002). Mathematically facile adolescents with math-science aspirations: new perspectives on their educational and vocational development. ''J. Educ. Psychol.'' 94, 785–794. doi: 10.1037/0022-0663.94.4.785</ref><ref>Schoon, I., and Parsons, S. (2002). Teenage aspirations for future careers and occupational outcomes. ''J. Vocat. Behav.'' 60, 262–288. doi: 10.1006/JVBE.2001.1867</ref>
Истраживања су показала да традиционална веровања у родну улогу снажније подржавају мушкарци него жене.<ref>Larsen, K. S., and Long, E. (1988). Attitudes toward sex-roles: traditional or egalitarian? ''Sex Roles'' 19, 1–12. {{doi|10.1007/BF00292459}}</ref><ref>Brewster, K. L., and Padavic, I. (2000). Change in gender-ideology, 1977–1996:the contributions of intracohort change and population turnover. ''J. Marriage Fam.'' 62, 477–487. {{doi|10.1111/j.1741-3737.2000.00477.x}}</ref> Ова веровања су повезана са већим нагласком који се ставља на каријеру мушкараца и мужева/очева него на каријеру жена и жена/мајки. Таква уверења ће се онда вероватно одразити и на индивидуалне друштвене идентитете жена и мушкараца, предвиђене будуће друштвене улоге и краткорочне и дугорочне циљеве.<ref>Eccles, J. S., and Bryan, J. (1994). “Adolescence: critical crossroad in the path of gender-role development,” in ''Gender Roles Through the Life Span'', ed. M. R. Stevenson (Muncie: Ball State University Press), 110–147.</ref><ref>Eccles, J. S., Barber, B., and Jozefowicz, D. (1999). “Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: applying the Eccles et al. model of achievement-related choices,” in ''Sexism and Stereotypes in Modern Society: The Gender Science of Janet Taylor Spence'', eds W. B. Swann, J. H. Langlois, and L. A. Gilbert (Washington, DC: American Psychological Association), 153–192. {{doi|10.1037/10277-007}}</ref> Ови ставоово су такође кључни предиктори њихових ђивотњих тежњи али и избораобразовања и занимања.<ref>Webb, R. M., Lubinski, D., and Benbow, C. P. (2002). Mathematically facile adolescents with math-science aspirations: new perspectives on their educational and vocational development. ''J. Educ. Psychol.'' 94, 785–794. {{doi|10.1037/0022-0663.94.4.785}}</ref><ref>Schoon, I., and Parsons, S. (2002). Teenage aspirations for future careers and occupational outcomes. ''J. Vocat. Behav.'' 60, 262–288. {{doi|10.1006/JVBE.2001.1867}}</ref>


== Напомене ==
== Напомене ==

Верзија на датум 26. новембар 2022. у 23:22

Родна веровања или уверења која садрже имплицитне културне идеје о „есенцијалним“ квалитетима мушкараца и жена, налазе се готово свим теоријама о хомосексуалности.[1][2][3] ”Прави мушкарци“ и „праве жене“ су моћни културни митови са којима се сви морају борити.  Људи изражавају родна уверења, своја и она из културе у којој живе, свакодневним језиком јер посредно или експлицитно прихватају и додељују родна значења ономе што они и други раде, мисле и осећају.  Родна веровања се дотичу скоро свих аспеката свакодневног живота, укључујући такве свакодневне бриге као што су ципеле које мушкарци треба да носе или „дубља“ питања мушкости, као што је да ли мушкарци треба да отворено плачу или спавају са другим мушкарцима.  Родна уверења су уграђена у питања о томе коју каријеру би жена требало да гради и, на другом нивоу дискурса, шта би то значило ако би због свог професионалног ангажовања жена одустала од одгајања деце да би се бавила каријером агресивније од мушкарца.[3]

Родна бинарност и биродна особа

Родна веровања се обично заснивају на родним бинарностима.  Најдревнија и најпознатија је мушко/женско бинарност.  Међутим, постоји и бинарност хомосексуалности/хетеросексуалности из 19. века (или геј/стрејт у 20. веку) и нова бинарност трансродности/цисродности у 21. веку.[а]  Многе научне студије о хомосексуалности садрже и имплицитна (и често експлицитна) бинарна родна уверења.  На пример, интерсексуална хипотеза хомосексуалности,[4][5]тврди да мозгови хомосексуалних појединаца показују карактеристике које би се сматрале типичнијим за други пол. Есенцијалистичко родно веровање имплицитно у интерполним хипотезама наводе да је привлачност према женама мушка особина, што је код Зигмунда Фројда,[6] на пример довело до његове теорије да лезбејке имају мушку психологију.  Слично Зигмунду Фројду и биолошки истраживачи су претпоставили да геј мушкарци имају мозак који више личи на мозак жена [29] или су примаоци додатних фрагмената ђенских Х хромозома својих мајки.[7]

За разлику од родне бинарности биродна особа ('bi−' значи „два”) (такође дво-родна или дупло родна) је она особа која се идентификује са два родна идентитета и понашања. Идентификовање са биродности углавном значи да се та особа проналази и у мушком и у женском роду или се крећу између мушког и женског понашања и родног изјашњавања, имају два родна идентитета у исто време или се крећу између њих.

Теорија о два пола

Родна веровања обично дозвољавају постојање само два пола.  Да би се одржала ова родна бинарност, већина култура традиционално је инсистирала на томе да сваком појединацу буде додељена категорија мушкарца или жене по рођењу и да се појединци прилагоде категорији у која им је додељени.  Сматра се да се категорије „мушкарац“ и „жена“ међусобно искључују, иако постоје изузеци, као у Платоновој анализи и неким културама Индијанаца[8][9]које садрже неке критике родних бинарности. Ова веровања су у основи теорија настале средином 20. века по којима су деца рођена са аномалним гениталијама морала одмах да се подвргну непотребним медицинским операцијама како би смањила забринутост својих родитеља о томе да су им дечаци девојчице и обрнуто.[3][10][11]

Моралне приче

Чврста родна уверења обично цветају у фундаменталистичким, верским заједницама где су било какве информације или алтернативна објашњења која би могла оспорити имплицитне и експлицитне претпоставке непожељне.  

Када улазимо у области рода и сексуалности, није необично наићи на још један облик бинарног размишљања: „моралне приче“ о томе да ли су одређене врсте мисли, осећања или понашања „добре или лоше“ или, у неким случајевима, да ли су  су „добри или зли“.[1][12][13]

Бинарност добро/лоше није ограничена само на религију, јер се језик морала неизбежно налази, на пример, у теоријама о „узроцима“ хомосексуалности.  Јер, у недостатку сигурности о „етиологији“ хомосексуалности, бинарна родна веровања и њихове повезане моралне основе често користе теорије о узроцима и/или значењима хомосексуалности.  Када се препознају наративни облици ових теорија, неки од моралних судова и веровања уграђених у сваку од њих постају јаснији.

Бинарност и избор занимања

Међу важним интернализованим друштвеним и културним вредностима су општа уверења о одговорностима и понашањима која се сматрају прикладним за жене и мушкарце.[14][15][16][17] Појединци који имају традиционална родна веровања о улози полова подржавају улогу жене као старатеља у кући и породици, а за улогу мушкараца сматрају да је она да обезбеде финансијску подршку као храниоц породице.[18]

Истраживања су показала да традиционална веровања у родну улогу снажније подржавају мушкарци него жене.[19][20] Ова веровања су повезана са већим нагласком који се ставља на каријеру мушкараца и мужева/очева него на каријеру жена и жена/мајки. Таква уверења ће се онда вероватно одразити и на индивидуалне друштвене идентитете жена и мушкараца, предвиђене будуће друштвене улоге и краткорочне и дугорочне циљеве.[21][22] Ови ставоово су такође кључни предиктори њихових ђивотњих тежњи али и избораобразовања и занимања.[23][24]

Напомене

  1. ^ Требало би напоменути да бинарне датотеке нису ограничене на популарну употребу.

Извори

  1. ^ а б Drescher J.  Psychoanalytic Therapy and the Gay Man. Routledge; New York, NY, USA; London, UK: 1998.
  2. ^ Drescher J. Queer diagnoses: Parallels and contrasts in the history of homosexuality, gender variance, and the diagnostic and statistical manual. Arch. Sex. Behav. 2010;39:427–460. doi:10.1007/s10508-009-9531-5.
  3. ^ а б в Drescher J. From bisexuality to intersexuality: Rethinking gender categories. Contemp. Psychoanal. 2007;43:204–228. doi:10.1080/00107530.2007.10745905.
  4. ^ Byne W. Science and belief: Psychobiological research on sexual orientation. In: DeCecco J., Parker D., editors. Sex, Cells, and Same-Sex Desire: The Biology of Sexual Preference. Harrington Park Press; New York, NY, USA: 1995. pp. 303–343.
  5. ^ Drescher J., Byne W. Homosexuality, gay and lesbian identities, and homosexual behavior. In: Sadock B.J., Sadock V.A., Ruiz P., editors. Kaplan and Sadock’s Comprehensive Textbook of Psychiatry. 10th ed. Williams and Wilkins; Baltimore, MD, USA: 2016. forthcoming.
  6. ^ LeVay S. A difference in hypothalamic structure between heterosexual and homosexual men. Science. 1991;253:1034–1037. doi:10.1126/science.1887219.
  7. ^ Hamer D., Copeland P.  The Science of Desire: The Search for the Gay Gene and the Biology of Behavior. Simon & Schuster; New York, NY, USA: 1994
  8. ^ Williams W.  The Spirit and the Flesh: Sexual Diversity in American Indian Culture. Beacon Press; Boston, MA, USA: 1986.
  9. ^ Fausto-Sterling A.  Myths of Gender: Biological Theories about Women and Men. 2nd ed. Basic Books; New York, NY, USA: 1992.
  10. ^ Fausto-Sterling A.  Sexing the Body: Gender Politics and the Construction of Sexuality. Basic Books; New York, NY, USA: 2000.
  11. ^ Kessler S.J.  Lessons from the Intersexed. Rutgers University Press; New Brunswick, NJ, USA: 1998.  [Google Scholar]
  12. ^ Drescher J. Causes and becauses: On etiological theories of homosexuality. Annu. Psychoanal. 2002;30:57–68.
  13. ^ Drescher J. Queer diagnoses: Parallels and contrasts in the history of homosexuality, gender variance, and the diagnostic and statistical manual. Arch. Sex. Behav. 2010;39:427–460. doi:10.1007/s10508-009-9531-5.
  14. ^ Eccles, J. S., Barber, B., and Jozefowicz, D. (1999). “Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: applying the Eccles et al. model of achievement-related choices,” in Sexism and Stereotypes in Modern Society: The Gender Science of Janet Taylor Spence, eds W. B. Swann, J. H. Langlois, and L. A. Gilbert (Washington, DC: American Psychological Association), 153–192. doi:10.1037/10277-007
  15. ^ Williams, J. E., and Best, D. L. (1990). Measuring Sex Stereotypes: A Multination Study (Rev. ed.). Thousand Oaks, CA: Sage.
  16. ^ Eagly, A. H. (1987). Sex Differences in Social Behavior: A social-role interpretation. Hillsdale, NY: Lawrence Erlbaum.
  17. ^ Corrigall, E. A., and Konrad, A. M. (2007). Gender role attitudes and careers: a longitudinal study. Sex Roles 56, 847–855. doi:10.1007/s11199-007-9242-0
  18. ^ Dicke, Anna-Lena; Safavian, Nayssan; Eccles, Jacquelynne S. (2019). „Traditional Gender Role Beliefs and Career Attainment in STEM: A Gendered Story?”. Frontiers in Psychology. 10. ISSN 1664-1078. doi:10.3389/fpsyg.2019.01053/full#b19. 
  19. ^ Larsen, K. S., and Long, E. (1988). Attitudes toward sex-roles: traditional or egalitarian? Sex Roles 19, 1–12. doi:10.1007/BF00292459
  20. ^ Brewster, K. L., and Padavic, I. (2000). Change in gender-ideology, 1977–1996:the contributions of intracohort change and population turnover. J. Marriage Fam. 62, 477–487. doi:10.1111/j.1741-3737.2000.00477.x
  21. ^ Eccles, J. S., and Bryan, J. (1994). “Adolescence: critical crossroad in the path of gender-role development,” in Gender Roles Through the Life Span, ed. M. R. Stevenson (Muncie: Ball State University Press), 110–147.
  22. ^ Eccles, J. S., Barber, B., and Jozefowicz, D. (1999). “Linking gender to educational, occupational, and recreational choices: applying the Eccles et al. model of achievement-related choices,” in Sexism and Stereotypes in Modern Society: The Gender Science of Janet Taylor Spence, eds W. B. Swann, J. H. Langlois, and L. A. Gilbert (Washington, DC: American Psychological Association), 153–192. doi:10.1037/10277-007
  23. ^ Webb, R. M., Lubinski, D., and Benbow, C. P. (2002). Mathematically facile adolescents with math-science aspirations: new perspectives on their educational and vocational development. J. Educ. Psychol. 94, 785–794. doi:10.1037/0022-0663.94.4.785
  24. ^ Schoon, I., and Parsons, S. (2002). Teenage aspirations for future careers and occupational outcomes. J. Vocat. Behav. 60, 262–288. doi:10.1006/JVBE.2001.1867

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Родна_веровања&oldid=25385985”