Атриовентрикуларни блок I степена — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 4. јул 2023. у 17:16

Атриовентрикуларни блок првог степена (АВ блок) болест је електричног проводног система срца у којој се електрични импулси проводе од срчаних преткомора до комора кроз атриовентрикуларни чвор (АВ чвор) спорије него што је нормално. Атриовентрикуларни блок првог степена генерално не изазива никакве симптоме, али може напредовати до тежих облика срчаног блока као што је атриовентрикуларни блок другог и трећег степена. Дијагностикује се помоћу електрокардиограма, а дефинише се као PR интервал дужи 0,20 сек. [1]

Атриовентрикуларни блок првог степена погађа 0,65 до 1,1% популације са 0,13 нових случајева на 1.000 особа сваке године. Како атриовентрикуларни блок првог степена ретко изазива било какве симптоме, као изоловани налаз, ретко захтева лечење.

Етиологија

Атриовентрикуларног блока I степена може бити узрокован следећим условима:^[1]

исхемијска болест срца,^[2]
хиперкалијемија,^[3]
акутни реуматски миокардитис,
Лајмска болест,^[4]
лековима изазван АВ блок (аденозин, амиодарон, дигоксин, кинидин, бета-блокатори, блокатори калцијумових канала),
повећана напетост парасимпатичког система,
дисфункције срчаног система за спровођење стимулуса.

^ Clinical cardiac electrophysiology in clinical practice. Huang, David T., Prinzi, Travis. Berlin. December. 2014. ISBN 978-1-4471-5433-4.
^ Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R, et al. European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts). Eur J Cardiovasc Prev Rehabil. 2007 Sep;14 Suppl 2:S1-113.
^ Kratz A; Ferraro M; Sluss PM; Lewandrowski KB; Ellender Stacey M.; Peters Christine C.; Kratz Alexander; Ferraro Maryjane; Sluss Patrick M. (2004). „Case records of the Massachusetts General Hospital. Weekly clinicopathological exercises. Laboratory reference values”. The New England journal of medicine. 351 (15): 1548—63. PMID 15470219. doi:10.1056/NEJMcpc049016.
^ Middelveen, MJ, Bandoski, C, Burke J, Sapi E, Mayne PJ, Stricker RB, 2104, ‘Isolation and Detection of Borrelia burgdorferi from Human Vaginal and Seminal Secretions’, Presented at the Western Regional Meeting of the American Federation for Medical Research, Carmel, CA, January 25, 2014.

[1] Clinical cardiac electrophysiology in clinical practice. Huang, David T., Prinzi, Travis. Berlin. December. 2014. ISBN 978-1-4471-5433-4.

[2] Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R, et al. European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts). Eur J Cardiovasc Prev Rehabil. 2007 Sep;14 Suppl 2:S1-113.

[3] Kratz A; Ferraro M; Sluss PM; Lewandrowski KB; Ellender Stacey M.; Peters Christine C.; Kratz Alexander; Ferraro Maryjane; Sluss Patrick M. (2004). „Case records of the Massachusetts General Hospital. Weekly clinicopathological exercises. Laboratory reference values”. The New England journal of medicine. 351 (15): 1548—63. PMID 15470219. doi:10.1056/NEJMcpc049016.

[4] Middelveen, MJ, Bandoski, C, Burke J, Sapi E, Mayne PJ, Stricker RB, 2104, ‘Isolation and Detection of Borrelia burgdorferi from Human Vaginal and Seminal Secretions’, Presented at the Western Regional Meeting of the American Federation for Medical Research, Carmel, CA, January 25, 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]